OPTUŽBE ZASNOVANE NA PRLJAVIM INTRIGAMA: U akciji oduzimanja oružja na Kosmetu pronađeno 12.000 pušaka, 1.000 mitraljeza, čak i jedan top

POSLE Brionskog plenuma, Aleksandra Rankovića su optuživali za sve i svašta, pa i za mnoge poslove koji su bili obavljeni odavno, očigledno u opštem interesu, i o kojima nije sam odlučivao.

MANIPULACIJE Edvard Kardelj i Aleksandar Ranković u lovu neposredno posle rata, Foto Arhivv porodice Ranković

Jedna od tih optužbi bila je u vezi sa akcijom oduzimanja oružja na Kosmetu, 1956. godine, koja je kasnije, nakon Brionskog plenuma, stavljena isključivo na teret Rankoviću, iako je sprovedena uz saglasnost Josipa Broza i svih tadašnjih organa vlasti Kosova i Metohije. Cilj akcije bio je da se na Kosovu i Metohiji oružje oduzme svima onima koji su ga posedovali, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Oružje je oduzimano kako od Šiptara, tako i od Srba i Crnogoraca.

Opšte je poznata agresivna neprijateljska politika Albanije prema našoj zemlji, motivisana teritorijalnim pretenzijama. Tu je politiku pratila žestoka propaganda, uporno subverzivno delovanje terorista i diverzanata iz Albanije, najčešće ranijih emigranata sa Kosova i Metohije. Albanska obaveštajna služba ih je obučavala, naoružavala i opremala za terorističke i diverzantske akcije.

Odluka o oduzimanju oružja doneta je radi opšte bezbednosti i političke stabilnosti, što je pozitivno delovalo na stanovništvo Kosmeta, a u njenom sprovođenju učestvovali su svi organi Pokrajine i sve društveno-političke organizacije.

U pomenutoj akciji nađeno je i oduzeto oko dvanaest hiljada pušaka, hiljadu mitraljeza, stotinu teških mitraljeza, stotinu bacača mina, nekoliko hiljada pištolja, mnogo municije i jedan top.

DRUGI događaj, koji je takođe beskrupulozno pripisivan Rankoviću, bio je tzv. slučaj iz Morovićkih šuma, kada je u lovu, održanom krajem januara 1961. godine, sačma iz puške Jovana Veselinova okrznula Edvarda Kardelja. Taj je slučaj poznat i zna se da se to dogodilo nehotice, o čemu svedoče očevici. Nekoliko je njih dalo izjave, a neke su objavljene i u slovenačkoj štampi.

Međutim, u Sloveniji se kasnije iznose insinuacije na račun Aleksandra Rankovića kao vinovnika tog događaja.

Naime, marta 1962. godine, održana je proširena sednica Izvršnog komiteta CK SKJ na kojoj je, kao što je poznato, došlo do znatnih razlika u stavovima pojedinih republika u pogledu daljeg privrednog razvoja zemlje. Tada nisu prihvaćeni stavovi Slovenije i Hrvatske, koje je, uz Bakarićevu podršku, zastupao Kardelj. Na toj su sednici – a i neko vreme potom – Broz i Ranković zajedno radili na tome da usklade različite interese republika u cilju očuvanja jedinstva Jugoslavije, odnosno federacije. Kasnije je Broz sve više popuštao  republičkim, pre svega hrvatskim i slovenačkim rukovodstvima.

Nedugo posle te martovske sednice, Broz je, zbog „nabujalih neslaganja“ ispoljenih u istupanjima pojedinih diskutanata na pomenutoj sednici, održao svoj čuveni govor u Splitu.

Kardelj je ipak posle martovske sednice, nezadovoljan time što nije dobio potrebnu a očekivanu podršku, otišao u Englesku na odmor. Dok se sa porodicom šetao po Engleskoj, slovenačka je štampa, imajući u vidu odnos snaga na martovskoj sednici i neprihvatanje slovenačkih stavova, započela kampanju protiv Rankovića kao jednog od najjačih zagovornika jedinstva i bezbednosti zemlje. Nije bilo teško naslutiti princip: kompromitovati, pa eliminisati!

Slovenačka je javnost obaveštena da je tokom Kardeljevog boravka u Engleskoj u njegovoj kičmi pronađen geler i da je utvrđeno da ne potiče iz puške Jovana Veselinova!? Naravno, aludira se na osobu koju je lako prepoznati u liku Aleksandra Rankovića... Ali, već je u pitanju nova verzija! Naime, sada je „pucano namerno“!

Tako je lažno prikazivanje događaja bilo deo političke manipulacije.

Ne pomaže ni izjava tadašnjeg jugoslovenskog ambasadora u Engleskoj, Srđe Price, da Kardelj nije ni posetio bolnicu, jer nije ni bilo potrebno...

SLUČAJ dobija novu dimenziju posle Kardeljeve smrti, 1979. godine. Tada se u slovenačkoj štampi pojavljuje novo objašnjenje: poriče se ono što je ranije objavljeno o geleru pronađenom u Kardeljevoj kičmi u jednoj engleskoj bolnici... Sada se u ljubljanskom „Delu“, od 26. januara 1984. objavljuje nova verzija. Na desetoj strani, pod naslovom „Poglavlje o sreći“ nalazi se i citat iz knjige Ivana Bratka o Edvardu Kardelju:

...„Nasrnuli su na njega protivnici iz tabora statista kojima nije bio po volji demokratski samoupravni razvoj (pogotovo u godinama pre Brionskog plenuma). Još uvek nije objašnjeno kako je u lovu pogođen u glavu. Pravo je čudo što je preživeo. Jedan od deset hiljada. Metak je ostao u glavi. Ponovo su ga pronašli sedamnaest godina kasnije, prilikom obdukcije...“

Obdukciju su izvršili slovenački i hrvatski lekari.

Sudeći prema slovenačkoj štampi, u Morovićkim šumama su se zbivala sve sama čudesa.

Kao da su u tom lovu bile korišćene puške, i teška artiljerija, granate...Čas je u pitanju sačma, čas geler, čas metak koji se šeta čas kroz kičmu, pa kroz glavu – a osoba o kojoj je reč u periodu od sedamnaest godina živi i radi kao i pre tog lova i na čelu je slovenačke intelektualne i političke elite.

Reč je o kombinatorici i prljavoj intrigi kojima je Rankoviću trebalo pripisati nedemokratske metode pomoću kojih je nastojao da spreči razvoj pojedinih republika, naročito Hrvatske i Slovenije.

Inače, možda bi se baš u toj pomenutoj odluci Aleksandra Rankovića da odbije Borisa Krajgera da se dahauski procesi održavaju u Beogradu mogao pronaći razlog Krajgerovih tako beskrupuloznih oštrih napada na Rankovića u predbrionskim pripremama, dok se na samoj sednici nije javljao za reč. Mudro je ćutao i uživao u predstavi u čijoj režiji je imao i te kakvog nečasnog udela.

POSLE Brionskog plenuma neprestano su nas u stopu pratili ljudi Milana i Ivana Miškovića (dva brata iz Hrvatske, na najvišim funkcijama u civilnoj i vojnoj službi u sektoru državne bezbednosti u SFRJ), možda ne toliko zbog nekog eventualnog „protivdržavnog“ ili „neprijateljskog“ dela koje bi učinio Aleksandar Ranković ili bilo koji član njegove porodice, već  više da vrebaju ljude koji bi nam se javljali, pozdravljali nas, ili na bilo koji način ispoljavali ljudski, kulturni ili bilo koji oblik civilizovanog odnosa u susretima sa nama. Znali su Miškovići da neprijateljskih dela nema i da ih neće ni biti... Mogli su se nadati samo tome da će, možda, pronaći još nešto što bi se Rankoviću moglo pripisati. Tako su registrovani svi ljudi koji bi Leku pozdravili, a ako ga uz to poneko još upita „Kako si, druže Marko“ – taj je mogao biti pozvan na odgovornost, utoliko pre ako je dotični bio član Partije. E, taj bi bio strogo ukoren jer nije poštovao apsolutnu izolaciju – bojkot koji je zahtevao Josip Broz, uz svesrdnu podršku tadašnjih srpskih rukovodilaca, naročito Petra Stambolića, partijskog mešetara, kako ga je Marko nazivao.

Miškovićevi su ljudi išli tako daleko da su, na primer, kada bih posetila lekara radi kakvog lekarskog saveta ili pregleda, proveravali zbog čega sam dolazila.

DAHAUSKI PROCESI

DAHAUSKI procesi su još jedna priča koju su pokušali da stave Rankoviću na dušu, iako je on od samog početka bio protiv njih. Nije smatrao verodostojnim informacije sa kojima je raspolagao Boris Krajger, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Slovenije. Krajger je i pored toga nastojao da se ti procesi organizuju u Beogradu, što je Ranković odlučno odbio. To, naravno, Krajgeru nije bilo pravo. Procesi su održani u Ljubljani. Od 1947. do 1949. organizovano je deset procesa na kojima je na smrt osuđeno i streljano jedanaest nevinih ljudi, a dvadeset i šest ih je osuđeno na višegodišnju robiju. U listu "Borba", 23. juna1988, na petoj strani, objavljen je članak pod naslovom "Tito i Ranković bili protiv dahauskih procesa", iz kojeg se vidi da Ranković nije bio umešan u te procese.

 SUTRA:TAJNE SLUŽBE PRATE SVAKI KORAK PORODICE RANKOVIĆ  

Preporučujemo

Feljton

0 0

TRIDESETOGODIŠNjI EMBARGO NA ISTINU O PRISLUŠKIVANjU: Generalu Radetu Hamoviću pripisan je greh što mu se sin druži sa Slobodanom Rankovićem

21. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

OD "BRIONSKIH NADA" TITU OSTALA SAMO ŠAKA JADA: Vojin Lukić je, na očevidno montiranom procesu, osuđen na osamnaest meseci strogog zatvora

20. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JOSIP BROZ NIJE VOLEO PRIČE O NASLEDNIKU: Između Tita i Steve Krajačića postojala je čvrsta veza koja je datirala još iz vremena Kominterne

19. 06. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JOSIP BROZ NIJE SMEO DA RANKOVIĆA IZVEDE PRED SUD: Stambolić, Kardelj, Bakarić, Krajačić su pripremali brionsku dramu

18. 06. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije