U POSLEDNJEM TRENUTKU SPREČENO RUŠENJE DVORA: Poslednje Aleksndrove reči - Kad moji oficiri daju časnu reč pojaviću se, oprostiću im sve...

I PETAR Živković se svojim memoarima osvrnuo na momente koji su prethodili pronalasku kralja Aleksandra i kraljice Drage, ali i momenata nakon što su ih pronašli.

KRAJ Obudukcija tela kralja Aleksandra i kraljice Drage, Foto "Vikipedija"

Ovde takođe možemo videti njegovo aktivno učešće koje nigde drugde nije navedeno:

„Hoću, da napomenem i ovo, da u vremenu, dok nisu našli Kralja i Kraljicu, i pre proglašenja Petra Karađorđevića, neko je naredio kapetanu Đoki Ristiću, da ruši dvor.

Kad sam čuo njegovu komandu, da se puca granatama na dvor, ja sam pojurio potpukovniku Mišiću i rekao, da se to ne čini jer bi cela straža i vojnici izginuli. Onda su mnogi oficiri zaverenici počeli da napuštaju dvor a konjički poručnik Anta Antić spustio se niz zavesu u dvorište i uganuo nogu. Posle te moje intervencije odustali su od rušenja dvora i proglasili su Petra Karađorđevića za Kralja još pre no što su ubili Kralja i Kraljicu.

Tom prilikom desili su se i neželjeni događaji: da je neko od zaverenika u izbezumljenom stanju, što dugo vremena nisu mogli da nađu Kralja i Kraljicu, da su bacili njihove leševe u dvorište. Nisam siguran, ali sam čuo, da je to bio potporučnik Vemić.

Ja sam posle s vojnicima uneo leševe u jednu sobu. Eto tako su završili Aleksandar Obrenović i kraljica Draga“.   

SVEDOČANSTVO Dragutina Dimitrijevića Apisa koje je 1911. godine, u opuštenoj atmosferi ispričao svom cimeru Svetomiru Đukiću, takođe je potpuno drugačije od svih zvaničnih verzija do sada. Zato sam ostavio ceo njegov iskaz koji ima dosta protivrečnosti, ponavljam, sa svim što je do sada napisano o Majskom prevratu: „I ja sam bio ranjen u ruku od nekoga koji je pucao iz podruma, krv mi je curela, ali ja na to nisam obraćao pažnju, jer je sav teret pao na mene. Nisam imao vere ni u koga. Jedna grupa poče tražiti kralja i kraljicu. Nisu bili u spavaćoj sobi. Naši ispreturaše sve po sobi, ali ih nema nigde. Nađoše prvog ađutanta lepog Lazu i sa njim prođoše kroz sva odeljenja.

General Laza je govorio pritvorno: - Sinoć su bili tu, a sad ne znam gde su.

Sat i po je Laza vodao Vemićevu grupu po tavanu, podrumu i nigde nisu našli kraljevski par. Već smo bili u krajnjoj nervozi i neizvesnosti. Skoro će da svane ili će doći pukovi sa Banjice, a mi ih još nismo našli! Ja stadoh pred lepog Lazu i energično mu rekoh:

- Ostavljam vam pet minuta da ih nađete inače ode vaša glava. Lepi Laza mirno odgovara.

- Tu su bili sinoć, a sada ja ne znam gde su, gde ću ih naći? Vi možete sa mnom da činite šta hoćete, ali ja ne znam gde su.

- To je vaša stvar. Čekaću pet minuta - i pogledah na sat. U tom trenutku Vemić viknu:

- Evo jedne pukotine u zidu kod prozora! - i uperivši revolver u čelo lepog Laze podviknu: - Govorite gde su inače palim u čelo! Simeunoviću, donesi dinamit!

Lepi Laza je video da smo ih skoro pronašli i odjednom upita:

- Šta vi hoćete od kralja?

- Abdikaciju - rekoše neki.

- Dajete li časnu oficirsku reč da ih nećete ubiti? -pita Laza.

- Dajemo - rekoše neki, a Vemić odgovori: - Ja ne dajem!

Laza stade nasred sobe tako da je leđima bio okrenut prozorima i poče glasno govoriti:

- Vaše veličanstvo! Ovde je vaš Laza. Vaši oficiri daju časnu reč da vas neće ubiti; oni traže samo vašu abdikaciju.

Ćutanje. Oficiri otvorili oči i uši da čuju šta i kako Laza govori:

- Ovde je vaš Laza. Javite se - ponovi on. Iza zida, gde su prozori začu se glas Aleksandra:

- Kad moji oficiri daju časnu reč i poštuju zakletvu, pojaviću se. Oprostiću im sve. Dajem kraljevsku reč!

TAJANSTVENI prozor budoara, izrađen kao i svi ostali prozori u Velikoj spavaćoj sobi, bio je tajni ulaz iz kog se pojavi kralj u pidžami. Kraljica iza njega sa rukom oko kraljevog vrata, u spavaćoj košulji. Jedan pucanj odjeknu i lepi Laza skoči na kapetana Ristića koji je pucao. Još nekoliko pucnjeva na kralja koji pade. Kraljica viknu: - Ne pucajte! - i baci se preko kraljevog tela, valjda da ga zakloni, ali tad svi počeše pucati na nju i kralja.

Oboje su bili izrešetani. Za to vreme lepi Laza, koji je stegao ruke oko kapetana Ristića, rve se s njim i oba padoše na pod, oborivši stolove i stolice. Nasta očajno rvanje.

Poručnik Simeunović priđe, ugrabi momenat i opali revolver generalu u potiljak i on osta na mestu mrtav. Kapetan Ristić se oslobodi iz zagrljaja mrtvaca, ustade i viknu besno:

- Bacite ih kroz prozor da vojnici vide. Oficiri baciše tela kroz prozor u vrt, a Ristić viče sa prozora:

- Vojnici! Evo tiranina koji je naneo sramotu našem narodu pred celim svetom!

Apis završi pričanje i kao da se na njegovom licu pojavi neka seta. Možda ga je tištila pogažena oficirska reč i svirepi postupak s mrtvim telima da bi se presekao opasan pokret kod vojnika, koji su počeli da sumnjaju u reči oficira. Bilo im je rečeno da dolaze da čuvaju kralja, a za vreme dugog čekanja i čuvši pucnje u dvoru, kod vojnika se pojavila sumnja... A sad, kad su mrtva tela ležala u parku... ne vredi braniti mrtva Vladislava.

Još nešto karakteristično... Noću, kada smo mi tražili kralja, Voja Pavlović je poslat da sa vodom vojnika opkoli kuću generala Belimarkovića, koja je bila blizu vojne akademije. On je bio u regenstvu za vreme maloletstva Aleksandrova. Nismo znali kakvo će držanje zauzeti i te važne ličnosti smo hteli da držimo na oku. Pavlović je opkolio kuću i baštu, a potom preskočio zid i došao pred prozor. Prišao je na prstima vratima, jer mu se činilo da se zavesa malo pokrenula. Hteo je da proveri da li general spava. Kad je Pavlović bio pred vratima, ona se naglo otvoriše i general se pojavi sa uperenim revolverom. General viknu:

- Šta ćeš ti ovde?

- Da vas čuvam - odgovori Voja.

- Od koga i zašto?

- Noćas smo ubili kralja.

General malo poćuta, pa upita:

- Ko je sada kralj?

- Petar Karađorđević - odgovori Voja.

General mahnu prstom i reče:

- Prvo vam valja, drugo ne valja.

- Zašto? - upita Voja.

- Zato što Karađorđevići nisu nikada zahvalni - reče general i zalupi vrata.
Apis ućuta, zamisli se i reče kao za sebe - Hm... Videćemo.

Dragutin Dimitrijević Apis često će kasnije znati da kaže: Karađorđevići nemaju prijatelje!.

U TOKU noći zaverenici se nisu zaustavili na ubistvu kraljevskog para, po zapisima upravnika beogradske policije Bože Maršićanina, stradali su još:

„Sem kralja i kraljice poginuli su tom prilikom i to: Đeneral Laza Petrović, kapetan Jovan Miljković i nekoliko žandarma i telesnih gardista u Dvoru. Sem njih ovde je poginuo i kraljev ađutant p. pukovnik Mika Naumović, ali, kako kažu, slučajno, jer je i on bio zaverenik. Kraljičinu braću: Nikolu i Nikodija, streljali su zaverenici u zgradi divizijske komande. Đenerali: Cincar-Marković i Milovan Pavlović ubijeni su kod svojih kuća. A g. Velja Todorović, ministar unutrašnjih dela, ranjen je takođe u svom domu, ali je rane preboleo i ostao živ.

A nad Beogradom beše se spustila gusta kiša: Bog se zaplakao!“.

KRALj MRTAV OD PRVOG METKA

PETAR Živković u svojim sećanjima opisao poslednje trenutke kralja Alekandra  i kraljice Drage: „Onda se tanka vrata kraljičinog budoara raskriliše i dve, grčevito sljubljene, kao slivene u jedno, bele senke blesnuše u mraku kao aveti. U isti mah, strelovito uperene cevi zaplamteše vatrenim snopovima: prvi Mihailo Ristić, onda Velimir Vemić, za njima Ilija Radivojević. Kralj, mrtav od prvog metka, pade prvi. Za njim, očajno štiteći ga telom, sruši se i Kraljica. Ona, i posle desetog, još davaše znake života. Bilo je tačno tri časa i pedeset minuta.“

 SUTRA: ŽESTOK LIČNI SUKOB SA PRESTOLONASLEDNIKOM  

Preporučujemo

Feljton

0 1

PLETENjE BIČA ZA UKLANjANjE PREZRENOG KRALjEVSKOG PARA: Pukovnik Mašin je predložio na koji način da se onemogućiti otpor članova vlade

24. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

ATENTAT PLANIRAN NA DAN UBISTVA KNEZA MIHAJLA: Pojedici u među zaverenicima su sumnjali u nameru i iskrenost poručnika Petra Živkovića

23. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije