PETAR ŽIVKOVIĆ ŠIRI SVOJU MREŽU ZA UTICAJ: Razlog velike naklonosti kralja Aleksandra prema generalu Živkoviću nije razrešena ni do danas

NAJVEĆI deo svoje karijere Petar Živković je proveo na poziciji komandanta Kraljeve garde a njegovo napredovanje u službi, mnogi opisuju kao astronomski uspon jednog oficira ...

POVERENjE Petar Živković kao Komandant Garde u poseti Kumanovu, Foto iz knjige "Vladar iz senke – general Petar Živković"

U svojim sećanjima general Petar Živković je opisao svoje postavljenje ovako: „Kad se pukovnik Đoka Ostojić početkom 1918. godine vratio sa svoje misije iz Rusije, preuzeo je svoju dužnost. Pušten iz zarobljeništva pukovnik Pokorni, bude postavljen za Prvog ađutanta, a mene postave za komandanta Kraljeve garde i da zastupam upravnika dvora.

Pošto je obrazovana Jugoslovenska divizija od dobrovoljaca iz Amerike i onih koji su došli iz Rusije, a koji su bili zarobljeni. Tu je bilo Hrvata, Srba i Slovenaca; onda je formirana još jedna četa Kraljeve garde, odnosno obrazovan bataljon od dve čete; tako isto formiran je i divizion od dva eskadrona Kraljeve garde".

Branislav Gligorijević jedan od najboljih biografa kralja Aleksandra I Karađorđevića, ovako je video napredovanje pukovnika Petra Živkovića na poziciju komandanta Garde:

„Istaknuta uloga u Solunskom procesu protiv Apisa i drugova bila je dovoljna da Živković posle rata dođe na položaj komandanta Kraljeve garde“.

Interesantan je opis događaja od strane pukovnika Petra Živkovića o samom kraju rata, i prvim godinama oslobođenja. U ovom delu on prvi put govori o svojim neprijateljima i tvrdnji da je imao kompromitujuće materijale kojim je ucenjivao Prestolonaslednika, čak govori i o jednom razgovoru sa njim na tu temu: 

„KADA  je Skoplje zauzeto, budem tamo upućen kao zastupnik upravnika dvora od strane načelnika štaba Vrhovne Komande, vojvode Živojina Mišića, da nađem stan za Vrhovnog Komandanta, to jest Regenta Aleksandra. U Skoplju je vladao uveliko španski grip i ja se razbolim krajem septembra. I tu sam bolovao dva meseca. Naša vojska i dvor se već preselili u Beograd i ja sam stigao tamo kao rekonvalescent početkom decembra. Kao težak bolesnik, a po lekarskom savetu odem na tromesečno bolovanje u Južnu Francusku.

Tek sam se marta 1919. vratio iz Nice u Beograd. I do tada nisam se sa svojom familijom video, koja se nalazila u Negotinu, mom rodnom mestu (majka i sestre). Po povratku, zauzmem svoj položaj Komandanta Kraljeve garde, a za upravnika dvora još za vreme mog bolovanja postavljen je general Dušan Stefanović.

Kao komandant Kraljeve garde čak pre našeg ujedinjenja sa Hrvatima i Slovencima, povećao sam njenu formaciju. Ona je tada formirana od jednog pešadijskog puka, konjičke brigade, puka artiljerije i čete pionira i auto odeljenja. Garda je imala i svoju ratnu formaciju, tako da se za vreme rata upotrebi za operacije, a kod dvora bi ostala četa i eskadron za stražarsku službu. Dakle formacija i rang Kraljeve garde bio je divizijski.

Imao sam dosta neprijatelja. Mnogi iz zavisti (naročito kod oficira) a zbog uživanja poverenja kod Nj. V. Kralja Aleksandra. Puštao se glas od intriganata, kako sam ja imao neki poverljivi pismeni dokument od Kralja Aleksandra u rukama, te me zbog toga on drži stalno na položaju komandanta Kraljeve garde. Kod političara iz demokratske stranke vladalo je to mišljenje i da sam ja naklonjen radikalima i da sam među onima koji ih podržavaju na vlasti. Navešću jedan slučaj koji mi je pričao sam Kralj Aleksandar. Kad se je imala da izvrši njegova veridba 1922. u Bukureštu, on mi je jednog dana nagovestio, da ću i ja biti u njegovoj pratnji kao komandant Kraljeve garde. Dobio sam grip i deset dana nisam napuštao sobu. To je bilo u januaru. Kad sam ozdravio i javio se Kralju, onda mi on reče, da bi bolje bilo, da ne idem u Bukurešt, jer je jako hladno bilo a ja sam preležao grip. Ja sam mu tada naglasio, da bi bilo vrlo nezgodno, ako ne bih išao, jer je već bilo objavljeno koji sačinjavaju pratnju, a pored toga ja sam i nešto od novog odela nabavio samo za ovaj svečani čin. Onda je on najzad dao pristanak ali mi je ovo rekao:

- Ako imaš nešto od tajnih poverljivih stvari, ukloni pre polaska na put.

To me je iznenadilo i zapitao sam ga šta to i rekao sam mu da nemam ništa poverljivo, što bih trebao da sklanjam. Onda mi on reče ovo: Da je kod njega bio Ljuba Davidović i da mu je govorio o meni; kazao mu je, kako se govori da Petar Živković ima neko pismeno od vas i da se vi njega zato bojite. Dalje mu je predlagao, ako je tačno, da ondašnji ministar unutrašnjih dela Voja Marinković, ima jake veze i poznanastva u Engleskoj i da on može dovesti vrlo spretne i sposobne Engleze, koji bi mi taj dokument oduzeli. Dalje Kralj mi reče:

- Ja znam, da toga nema, i to sam i Davidoviću kazao, ali mogu oni sami, da ga u tvom odsustvu traže, pa nek uzmu tvoje lične stvari. Eto, kakvo je mišljenje vladalo i proturivano čak kod političara i šefa jedne demokratske stranke. Međutim poverenje koje sam ja stekao i uživao kod Kralja postignuto je jedino mojim radom i ćutanjem, upravo ne mešanjem u poslove, koji me se ne tiču. A što god sam video i čuo ostalo je kod mene i nikada se od mene ništa nije moglo doznati. To je vrlo važna osobina za ljude koji su u službi u dvoru ili blizu istoga.“

O tome kako je Petar Živković imao toliko veliku naklonost kralja Aleksandra, raspravlja se i danas. Interesantno je da niko ne spori da je general Petar Živković imao kompromitujući materijal, samo se spominju različita dokumenta.

MILOŠ Božanović u svom dnevniku za 1911. godinu zapisao je: „Saznao sam da se Prestolonaslednik najviše plaši majora Petra Živkovića koji ima u rukama dokumenta koja bi kad bi se iznela na javnost kompromitovala Prestolonaslednika. Bio bi jedan skandal. Petar Živković ima fotografiju..."

Ovo je period kada bi Božanović mogao implicirati samo na dokument koji je navodno Petar Živković iznudio od Prestolonaslednika pre navodnog pokušaja atentata na princa Đorđa Karađorđevića 1909. godine. Što se tiče fotografije, opet je ostalo na nivou priča da Petar Živković ima fotografiju na kojoj se nalazio Prestolonaslednik sa prostitutkom u Nici.

Kasnije se uvodi u priču pismo knezu Sikstu Burbonskom i dokumenta iz Solunskog procesa, za koja smatram da jesu najverovatnije bila u posedu Petra Živkovića.

„Posle Velikog rata Živković je postepeno izgradio svoju mrežu uticaja pre svega u vojsci. Najvažnije je bilo postavljanje svojih ljudi u vojne sudove, jer oni u rukama imaju mogućnost da unište nekome karijeru, a potom je postavljao svoje ljude u komandi Beograda, komandi Dunavske divizijske oblasti, beogradskom garnizonu i Kraljevoj gardi. Njima je u jednom trenutku pokušao da se suprotstavi ministar vojske i mornarice general Dušan Trifunović. Reč je bila o vojniku tradicionalnih shvatanja koji nije mogao da toleriše grupaško podmetanje i kršenje uobičajenih odnosa u vojsci. Navodno su britanske diplomate analizirale da se tokom 1925. godine kralj Aleksandar oslobodio uticaja generala Živkovića i njegove klike, o čemu govori činjenica da je Trifunović ostao na svom položaju. Godinu dana pre toga belorukac Dragutin Okanović napušta vojsku i optužuje Živkovića da je nervni bolesnik i da je uništio vojsku. O tome se raspravljalo čak i u skupštini. Okanović je u javnosti za Živkovića govorio da poput gangrene truje i nagriza čitavu državu. Inače, Okanović je bio blizak Živkovićev prijatelj“.

PROIZVEDEN U ČIN GENERALA

NA DAN krštenja prestolonaslednika Petra Drugog Krađođevića, 6. septembra 1923. godine, Petar Živković je nagrađen i proizveden u čin divizijskog generala. Mnogi su mislili u tom trenutku da je dosegao vrhunac svoje moći, međutim njegovo vreme je tek dolazilo.

 SUTRA: GENERAL KROJI SUDBINU SRPSKIH PLITIČARA  

Preporučujemo

Feljton

0 3

SUKOB NOVE DINASTIJE I MLADIH ZAVERENIKA: Pre stvaranje Crne ruke izbio je sukob između prestolonaslednika Aleksandra i majora Apisa

28. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

JURIŠ ZAVERENIKA NA KRALjVSKI DVOR: Svedočenja, učesnika u atentatu, šta se događalo 29. maja, iz godine u godinu su se menjala

26. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije