OD NACIONALNIH UVREDA DO ATENTATA U SKUPŠTINI: Stjepan Radić, posle atntata, plačući je rekao kralju - Veličanstvo, ja nisam ništa rđavo

OŠTRA rasprava u Skupštini trajala je danima između srpskih i hrvatskih poslanika.

TRAGEDIJA Zasedanje Skupštine 20. juna 2928. godine, Foto Arhiv Jugoslavije

Jedan od najimpulsivnijih bio je Puniša Račić, poslanik iz Crne Gore. Upuštajući se u raspravu sa  poslanicima Hrvatske seljačke stranke, često se prelazilo na lične i nacionalne uvrede. Hrvatski poslanici su nekoliko poslednjih sednica redovno prekidali govore poslanika Puniše Račića neumesnim dobacivanjima:

- Ma ćuti, Puniša, ne razumeš ti to!

- Mani to, ne!o pričaj kako si obrstio manastirske šume? (Govorilo se o aferi Puniše Račića kojom je protivpravno prisvojio zemljište manastira Dečani.)

- Dosta već jednom s tim Kajmakčalanom, recite koliko to košta da platimo, pa idemo dalje.

On je zbog učestalih uvreda uputio zvaničan predlog Skupštini, samo nekoliko dana pre ubistava, da se donese Zakon o dvoboju, kojim bi se regulisalo pravo da onaj koga je uvredio drugi poslanik može da ga izazove, a zakon prinudi da izađe na megdan. Samo dan pre ubistva poslanika Račić je uputio još jedan predlog Skupštini, sa potpisima dvadeset i tri poslanika, taj predlog je sadržao sledeće:

„Poslanik Stjepan Radić da se hitno pregleda kod doktora i ustanovi njegovo mentalno stanje, ako se pak ustanovi da je Radić mentalno zdrav, poslanici koji su potpisali ovaj predlog zahtevaju da se on maksimalno kazni zbog onog što izgovara".

Hitnost tog predloga obrazložio je željom da se izbegnu neželjeni događaji, koji inače mogu nastupiti usled ovakvog ponašanja gospodina Radića. Taj predlog je predsednik Skupštine odbio, ocenjujući da se ne zasniva na poslovniku.

KONAČNO 20. juna 1928. godine, sednica Skupštine otvorena je u 09:40 i odmah počela raspravom koju su potegli poslanici HSS - a, zbog pretnji od prethodnog dana da će padati glave. Sednica je prekinuta na deset minuta zbog žučne rasprave hrvatskih i crnogorskih poslanika. Kada je sednica nastavljena, za reč se javio Puniša Račić. Počeo je da govori, ali je bio prekinut salvom uvreda. Najagresivniji je bio Ivan Pernar, koji je upadicama neprestano prekidao govornika. Račić u početku nije reagovao i nastavio je da govori sve dok Pernar nije uputio najtežu uvredu. U jednom delu govora Račić je rekao:

- Za ovu državu ja sam krv lio...

Pernar mu je dobacio:

- Pa dobro, on da kaže koliko je krvi prolilo, pa da ti platimo u zlatu...

Račić tada prekida govor i traži od Pernara da povuče reč. Prilazi govornici i zahteva od predsednika Skupštine da kazni Pernara ili će on kazniti njega. Predsednik Skupštine Ninko Perić u tom trenutku prekida sednicu i izlazi iz sale. Račić vadi revolver i sav crven u licu viče:

- Ko bude pokušao da se stavi između mene i Pernara, poginuće!

A zatim Pernaru:

- Ustani i izvini se!

Ovaj to ne shvata ozbiljno i ćuti. Račić puca u Pernara, koji pada ranjen. Đuro Basarić prilazi Račiću da ga spreči i ovaj ga usmrćuje jednim metkom. Treći metak pogađa Stjepana Radića, koji je ranjen, a četvrti Stjepana Granđu, koji je hteo da zaštiti svog predsednika. Pavle Radić prilazi razjarenom Račiću da ga zaustavi, a ovaj puca i u njega. Nastala je panika, poslanici beže iz sale, intervenišu lekari... U tom haosu i pometnji, na Račića više niko nije obraćao pažnju. Posle pucnjave, s revolverom u ruci, mirno je otišao sa govornice i uputio se u u ministarsku sobu u koju se ulazilo pravo iz plenumske sale. Iz ministarske sobe prešao je u skupštinski bife, a odatle u malo dvorište iz koga je kroz prizemlje zgrade Ministarstva građevine izašao je u Masarikovu ulicu i izgubio se u gradskom metežu. Račićev prvi susret bio je sa upravnikom grada Manojlom Lazarevićem i njemu je predao revolver kojim je usmrtio hrvatske poslanike. Lazarević ga je upitao hladno:

- Puniša, zašto si uneo u Skupštinu pištolj?

- Nosim ga od 1913. godine, još sa Bregalnice, a njime sam usmrtio jednog poručnika i dva redova. Ovaj revolver je za mene amajlija.

POSTOJI jedno interesantno svedočenje koje se odnosi na prijem u bolnicu ranjenog Stjepana Radića, a radi se o doktoru Đorđu Pešiću, koji se u to vreme nalazio u bolnici.

Pripremajući se za ispit iz hirurgije, doktor je bio očevidac prilikom prijema, lečenja i otpusta pacijenta. „Stvorio se odmah i kralj Aleksandar i upitao Radića kako se oseća. Radić je uhvatio kralja za ruku i, plačući, rekao:

- Vaše Veličanstvo, ja nisam ništa kriv, niti sam nešto rđavo učinio. Zašto se Crnogorac odlučio da puca u nas iz Zagreba, prosto mi ne ide u glavu.

Kralj Aleksandar zadržao se duže u razgovoru sa doktorom Milivojem Kostićem u želji da što više sazna o tome koliko je rana smrtnosna. Ovaj je uvezao jednu sterilnu, tanku šipku i provukao je kroz otvor kuda je metak prošao i time pokazao gde je izašao, a da trbušni organi nisu povređeni. Doktor Đorđe Pešić je saopštio da je Radićevo lečenje trajalo nekoliko nedelja, da je stanje bolesnika sanirano i da je on oporavljen i otpušten iz bolnice“.

Docnije, posle smrti lidera Hrvatske seljačke stranke, doktor Đorđe Pešić  je izjavio:“Uzrok smrti Stjepana Radića nikako nije bilo ranjavanje u Skupštini, niti, kako se pričalo, da je izdahnuo na licu mesta. To je apsolutno netačno. Radić je umro kasnije, kao šećerni bolesnik. Analize su jasno pokazale da je bolovao od dijabetesa“.

STANjE duha u zemlji nakon jednog od najvećih političkih zločina u istoriji na ovim prostorima ostavio je Milan Stojadinović:

„Posle pucnjave u Narodnoj skupštini, teška unutrašnja situacija zemlje, postala je još teža. Hrvati su otišli u Zagreb i oživeli svoj hrvatski Sabor. Parola je bila: Nikad više u Beograd. Njima se pridružio Pribićević sa svojom grupom. Stvorena je koalicija Radić-Pribićević, takozvana SDK (Seljačko-demokratska koalicija), čiji su šefovi bili Radić i Pribićević, pošto jedan drugom nije hteo da priznaje prvenstvo.

- Vođstvo je u rukama dvojice ljudi; dvoglavi orao! - rekao je Radić, što je bila duhovita formula za jedno kompromisno rešenje.

U Beogradu su ostali u Narodnoj skupštini Srbi, Slovenci i bosansko-hercegovački muslimani" .

Junak ovog feljtona, Petar Živković, tada stupa na pozornicu i dolazi do njegovog najvećeg uspeha u karijeri: „Ovo je bila velika nesreća za našu zemlju. Pavle Radić je bio jedan od vrlo praktičnih i pomirljivih ljudi, a Stjepan Radić pored svoje prgave naravi bio je patriota i sa njim se moglo raditi. Samo je bio povodljiv, te ga pozadina Pribićevićeva i neki od njegovih članova partije nisu puštali da on samostalno sprovodi svoju državnu politiku. Sećam se, da je kao opozicionar Stjepan Radić bio u dvoru na krštenju princa Tomislava u zimu 1928. godine i da je bio jako oduševljen prinčevim imenom  i obećao je posle Kralju da će da uđe u vladu i sarađuje sa Vukićevićem i ostalim. Ali su ga od toga odvratili jako uticajni ljudi. Pribićević je toliko daleko išao, radi osvete, da je napravio sporazum sa Radićevom strankom za autonomiju Hrvatske iako je bio najveći protivnik toga i najveći centralista“.

Kralj Aleksandar je deci dao imena po narodima u Jugoslaviji. Petar - srpsko, To- mislav - hrvatsko i Andrej - slovenačko. Kod Tomislava su se dvoumili, da li da bude Tomislav ili Zvonimir, kada su se odlučili za Tomislav, kraljica Marija je prokomentarisala: „Hvala Bogu, da mi ne zvoni čitav život“. 

PAVELIĆ OSNIVA USTAŠKI POKRET

HAOS i ubistva u Narodnoj Skupštini mirno je gledao još jedan čovek, bio je to narodni poslanik za grad Zagreb dr Ante Pavelić. On je te iste večeri otputovao vozom za Zagreb... U janauaru naredne godine beži iz Jugoslavije u Beč gde osniva ustaški pokret, a potom odlazi u Bugarsku, preko Mađarske i Rumunije, kod Ivana Vanča Mihajlova, čelnika Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO), čije se sedište nalazilo u selu Banka, u neposrednoj blizini Sofije. Tu je udaren temelj zajedničkoj borbi protiv Jugoslavije.

 SUTRA: KRALj ODLUČUJE DA UKINE USTAV I PREUZME VLAST  

Preporučujemo

Feljton

0 1

GENERAL KROJI SUDBINU SRPSKIH POLITIČARA: Savremenici Petra Živkovića su tvrdili da on drži u rukama i kralja Aleksandra i čitavu zemlju

31. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 1

PETAR ŽIVKOVIĆ ŠIRI SVOJU MREŽU ZA UTICAJ: Razlog velike naklonosti kralja Aleksandra prema generalu Živkoviću nije razrešena ni do danas

30. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

BELA I CRNA RUKA UNOSE RAZDOR MEĐU OFICIRIMA: Živković je na osnivanju Bele ruke predstavio svoje sledbenike kao branioce srpskog prestola

29. 07. 2025. u 18:00

Feljton

0 3

SUKOB NOVE DINASTIJE I MLADIH ZAVERENIKA: Pre stvaranje Crne ruke izbio je sukob između prestolonaslednika Aleksandra i majora Apisa

28. 07. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije