SRPSKA ARMIJA OTVARA PUT KA NIŠU I BEOGRADU: Žorž Klemanso, predsednik francuske vlade, nije verovao da rat može biti dobijen na Balkanu

ZA VREME sastanka u Versaju 11. jula, na kome je raspravljano o diplomatskim aspektima ofanzive na Balkanu, lord Robert Sesil, zamenik britanskog državnog sekretara za spoljne poslove, otkrio je razlog britanskog protivljenja probijanju Solunskog fronta.

SAVEZNICI Aleksanadar Karadjordjević i Franše d’Epere uoči Solunske ofanzive, Foto Vikipedija

On se izjasnio u prilog pregovora čiji je cilj bio separatni mir sa Bugarskom. Artur Balfur, britanski državni sekretar, bio je pristalica zaključenja separatnog mira sa Bugarskom.

Pokušao je da uveri Sjedinjene Države da objave rat Bugarima, da bi ih primorao na separatni mir sa Saveznicima. Nije se libio ni da im ponudi teritorijalne ustupke na štetu Srbije i Grčke.  Bilo je neophodno da francuski ministar spoljnih poslova, Stefan Pišon potvrdi da se francuska vlada već obavezala tim dvema savezničkim vladama da bi Sesil najzad prihvatio da odluku o ofanzivi prepusti vojnicima. Njihov zadatak je bio da odluče o verovatnoći da opšta ofanziva natera Bugarsku da izađe iz rata. Tako je general Gijoma, već prisutan u Versaju, morao da brani projekat svog naslednika nizom memoranduma i pred predstavnicima savezničkih armija. Najzad, 3. avgusta vojni predstavnici u Visokom ratnom savetu su odlučili da odobre D’Epereov plan ofanzive ostavljajući mu da sam odredi povoljan momenat za njen početak.

General Gijoma, ostavivši po strani svoju sujetu, vremenom je prihvatio i branio D’Epereov plan ofanzive na srpskom delu fronta. Izborio se prvo da dobije pristanak i francuskog Generalštaba, ali pod uslovom da ofanziva bude praćena napadom francuskih i britanskih trupa na liniji Vardar- Dojran. U Parizu su i dalje verovali u superiornost francuskih i britanskih trupa.  Potom je bilo neophodno dobiti pristanak britanske i italijanske vlade, te francuska vlada početkom septembra šalje Gijoma u London i Rim.

Za vreme sastanka 4. septembra u Dauning Stritu 10, on uspeva da uveri Britance u opravdanost D’Epereovog plana. Njegov glavni argument je bio da će, u slučaju pobede, povlačenje sa Balkana postati moguće. Potom je plan ofanzive izložio italijanskoj vladi Vitoria Orlanda. Najzad 10. septembra Klemanso, francuski predsednik vlade,  izveštava D’Eperea da može da počne operacije kad njegove armije budu spremne. 

DUGO čekana ofanziva na Solunskom frontu počinje 15. septembra napadom ujedinjenih srpskih i francuskih snaga na bugarske položaje u planinskom masivu Dobrog Polja. Samo dvanaest dana kasnije bugarski izaslanici se pojavljuju ispred engleskih linija na zapadu savezničkog fronta tražeći kraj neprijateljstava. Munjevit uspeh savezničke vojske generala Franše d’Eperea otvorio je vrata Balkana Saveznicima. General D’Epere u Solunu i predsednik vlade Žorž Klemanso sa generalštabom u Šantijiu morali su stoga da odluče o daljem smeru operacija na Balkanu. Put prema Nišu i Beogradu bio je otvoren, što im je omogućavalo da zaprete Dvojnoj monarhiji sa Juga. Istovremeno, napredujući prema Konstantinopolju i moreuzima saveznici su mogli da računaju na neutralizaciju Turske.

Posle malo okolišanja, Klemanso je izabrao treće rešenje. On nije verovao da rat može biti dobijen na Balkanu. U početnom uspehu Saveznika video je mogućnost da povuče francuske trupe sa Balkana, prepuštajući Solunski front balkanskim saveznicima, Grcima i Srbima. Dok je srpska vojska prešla Vardar, približavajući se Štipu (24. septembar 1918) Klemanso se plašio da ga ofanziva na Sofiju ne spreči da vrati kući francuske trupe.  Da bi zaustavio napredak vojske Franše d’Eperea, on u jednom trenutku namerava da ponovo pošalje generala Gijomu u Solun kao glavnokomandujućeg s naredbom da istraži način da se zaustave operacije i vrate na Zapadni front francuske i engleske divizije.  Dolaskom bugarskih parlamentaraca nestao je strah o izvodljivosti ofanzive protiv bugarske teritorije i general D’Epere je dobio naredbu da nastavi napredovanje na Sofiju u slučaju da Bugarska ne prihvati francuske uslove primirja.

POSLE potpisivanja primirja sa Bugarskom, 29. septembra u Solunu, Klemansoova balkanska strategija dobija preciznije obrise...Pre nego što je saopštio D’Epereu svoju strategiju za Balkan, Klemanso je tražio od D’Eperea da ga izvesti kakvi su dalji planovi savezničkih armija po zaključenju primirja sa Bugarskom.  Namere generala D’Eperea su bile jasne odmah po potpisivanju primirja. Predviđao je veliku ofanzivu čiji cilj je da se prvo oslobodi Srbija, zatim napadne Austrougarska sa juga. Tako je 30. septembra naredio Prvoj srpskoj armiji da brzo krene prema Nišu.  Druga srpska armija je prebačena u oblast Kumanova i Vranja sa komandom da napreduje na severozapad.  Uputstva dobijena iz Pariza, koja su mu nalagala da armije pod njegovom komandom usmeri ka Dunavu i Rumuniji, nisu promenila njegov plan. Nastavljajući da koncentriše svoje trupe za ofanzivu na Austrougarsku, odgovorio je Ministarstvu da trenutno stanje bugarske železnice ne dozvoljava slanje trupa na Dunav.  Njegova sloboda delovanja je uvećana ponekad kontradiktornim uputstvima iz Pariza. Na primer, Ministarstvo rata upućivalo ga je ka Turskoj.

Pokušavajući da uskladi uputstva i naredbe koje je primao iz Pariza sa svojim projektom ofanzive protiv Austrougarske, Franše d’Epere je 5. oktobra sačinio plan sveobuhvatne ofanzive na Balkanu na četiri fronta prema Austrougarskoj, Turskoj, Rumuniji i Albaniji. Raspored trupa svedočio je da je za njega ofanziva prema Austrougarskoj bila od primarne važnosti. Srpske armije (šest divizija), francuska Istočna armija (četiri francuske divizije, jedna italijanska i tri grčke) kao i britanska armija (tri divizije) su bile predviđene za severni front, s ciljem da oslobode Srbiju i zaprete Austrougarskoj. Snage predviđene za druge frontove su bile znatno manjeg obima. Samo jedna francuska divizija je poslata na rumunski front da bi presekla komunikaciju između Centralnih Sila i Turske. Snage određene za turski front sastojale su se od jedne francuske i jedne engleske divizije, a cilj im je bio da omoguće ulaz savezničke flote u Mramorno more. Najzad, akcija protiv austrougarskih snaga u Albaniji, levom krilu savezničkih snaga, poverena je jednoj francuskoj diviziji i srpskim i grčkim odredima.

D’EPEREOV projekat ofanzive uveliko je osporen na sastanku Visokog ratnog saveta Saveznika održanom 7. i 8. oktobra 1918. u Parizu. Saveznici su zamerili generalu D’Epereu da je njegov plan imao u vidu isključivo francuske interese. Lojd Džordž,britanski premijer,  je protestovao protiv D’Epereove odluke da francuski generali komanduju savezničkim trupama na sva četiri fronta i, što je bilo još značajnije, protiv D’Epereove strategije, donete bez dogovora s britanskom vladom, da se britanske divizije prebace sa turskog fronta, gde su bile od početka kampanje na Balkanu, na srpski front. On je u tome video nameru Francuza da onemogući njegovu armiju da ubere plodove borbe protiv Turske, koju je već tri godine vodila u Palestini i na Balkanu. Lojd Džordž je čak optužio D’Eperea da se na osnovu njegovog plana operacija, francuska vlada prećutno služila trupama Saveznika da bi postigla svoje političke ciljeve na Balkanu. Stoga je zapretio da će povući britanske trupe kojima je komandovao D’Epere. Orlando, predsednik italijanske vlade,  je sa svoje strane protestovao protiv D’Epereove namere da umesto italijanskih pošalje francuske trupe u Albaniju, ugrozivši na taj način vitalne italijanske interese na Balkanu. 

RUMUNIJA I RAT

GENERAL Franše  D’Epere 30. septembra 1918. godine dobija naređenje iz Ministarstva rata da prekine svako snabdevanje neprijatelja preko Dunava i da se pojavi sa svojom vojskom što pre na Crnom moru, tačnije kod Konstance.  Istovremeno, Žorž Klemanso, predsednik fancuske vlade,  ga obaveštava da će poslati generala Berteloa u Jaši.  Osnovni cilj Klemansoove strategije je, dakle, bio vratiti Rumuniju u rat.

 SUTRA: SAVEZNICI UMANjUJU ZNAČAJ PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA  

Preporučujemo

Feljton

0 1

POBEDA NA SOLUNSKOM FRONTU ODLUČILA ISHOD VELIKOG RATA: Dogovor sklopljen, ujedinio je francuskog generala i srpske vojskovođe

17. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 0

POKUŠAJ ATENTAT U SKUPŠTINI U VRTLOGU DVORSKIH SMICALICA: U vreme pokušaja ubistva general Živković se nalazio u audijenciji kod kneza

15. 08. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije