Feljton

ŽIVOT U ZNAKU PROMENA: Nadežda, drugo dete Dimitrija i Mileve Petrović, rođena je 11. oktobra 1873. u Čačku

DIMITRIJE Petrović i Mileva Zorić svoj prvi posao učitelja dobili su u Čačku 1869, koji je u to vreme imao oko 2.000 stanovnika (trinaest puta manje nego prestonica) i spadao je među manja gradska naselja Kneževine Srbije. Ipak, bila je to okružna varoš, koja je upravo 1869. ponovo dobila Gimnaziju.

ЖИВОТ У ЗНАКУ ПРОМЕНА: Надежда, друго дете Димитрија и Милеве Петровић, рођена је 11. октобра 1873. у Чачку

Foto: Vikipedija

Poznanstvo dvoje mladih ljudi u novoj sredini preraslo je u naklonost, a zatim u brak. Venčali su se 8/20. februara 1870, a sledeće godine dobili su prvo dete, sina Dragoslava.  Gde su tačno Dimitrije i Mileva stanovali u Čačku, nije poznato, ali se pretpostavlja da je to bilo u blizini škola u kojima su radili.

U to vreme, Milevin otac Pavle Zorić dobio je službu učitelja u dragačevskom selu Kotraži, gde se preselio sa suprugom Dragom i ćerkom Hristinom. Iako je to zahtevalo veliki napor, povremeno su peške putovali u Čačak kako bi posetili Milevu i zeta Mitu. 

Dimitrije je u Čačku uspostavio mnoge društvene kontakte. Kupovao je knjige i davao ih školi na raspolaganje, a takođe se preplaćivao na novine, uključujući novosadsku "Zastavu", koju je uređivao Milevin ujak, Svetozar Miletić.

Pored pedagoškog i društvenog angažmana, nastavio je da neguje i svoju ljubav prema umetnosti. Radio je slike pokojnika za uspomenu porodicama, ali i portrete živih ljudi, najčešće kao akvarele. Naslikao je i portret sveštenika Sretena Popovića, i restaurirao ikone u čačanskoj crkvi.

Život u Čačku nije bio prijatan jer je naselje, zbog čestih izlivanja Zapadne Morave i drugih manjih potoka i rečica koje su tekle sa Jelice, bilo podvodno i nezdravo. Ljudi su često pobolevali, pa je i Milevina majka Draga 1872. preminula u četrdesetoj godini u Čačku, gde je i sahranjena, a njen suprug je kao udovac dobio premeštaj iz Kotraže u Vinču.  Premeštaj iz Čačka tražila je i Mileva Petrović, najviše zbog bolesti supruga Mite kao i sina Dragutina (1871–1874), koji je ubrzo preminuo.  

Uprkos teškim okolnostima, porodica je nastavila da živi u Čačku. Nadežda, drugo dete Dimitrija i Mileve Petrović, rođena je 29. septembra/11. oktobra 1873. godine. Kum je bio Jezdimir Čekić, član Suda čačanskog okruga, a krštenje je u čačanskoj crkvi 7/19. oktobra obavio sveštenik Sreten Popović.  

TAČNA lokacija kuće u kojoj je rođena Nadežda Petrović nije utvrđena, ali postoje navodi da su Petrovići u to vreme živeli na mestu gde se danas nalazi Ekonomska škola.  Dok je živeo u Čačku Mita je 1874. počeo da prikuplja stara dokumenta, a ta strast pratila ga je i u narednim decenijama.   Kao i mnoge druge osobine, Nadežda Petrović nasledila je od oca Dimitrija i sklonost ka antikvitetima, naročito onih važnim za nacionalnu istoriju.

Foto: "Knjiga o Nadeždi"

Tokom boravka u Čačku Petrovići su prisustvovali značajnom arhitektonskom preobražaju varoši. Zgrada Gimnazije završena je 1875, kada počinje i gradnja Načelstva, čija se izgradnja završava tri godine kasnije. U tim godinama, dok se varoš menjala i modernizovala i život Petrovića je bio u znaku promena – 1876. godine dobili su treće dete, ćerku Milicu (1876–1967).

Međutim, upravo 1876. počinje Prvi srpsko-turski rat, Gimnazija u Čačku se zatvara, a Mita Petrović se dobrovoljno prijavljuje za odlazak u borbe. Raspoređen je na dužnost komesara „pionirske čete” Čačanske brigade prve klase, gde je pored osnovnih zaduženja crtao i beležio ratne događaje.  

Mita Petrović učestvuje i u Drugom srpsko–turskom ratu (1877–1878). Nakon zaključenja mira vraća se u Čačak, gde boluje od tifusa i jake upale pluća. Kao i u Prvom srpsko--turskom ratu, Mita Petrović je redovno beležio događaje, koje je tokom proleća 1878. pod pseudonimom „Srbin” objavljivao u novosadskoj „Zastavi”.

U školskoj 1878/1879. godini čačanska Gimnazija nastavila je redovni rad sa učenicima. Međutim, Mita i Mileva Petrović bili su hronično bolesni i zatražili su premeštaj, jer im klimatske prilike u Čačku nisu pogodovale ozdravljenju. Mileva je, usled teške upale pluća i visoke groznice, pretrpela pobačaj blizanaca koje je nosila. 

NIJE IŠLA U ČAČAK

IAKO je Nadežda u zrelim godinama često slikala predele i ljude u Srbiji, prema svim dosadašnjim saznanjima nikada nije posetila Čačak, iz koga je otišla sa svega šest godina. Takođe ni njeno umetničko stvaralaštvo nikada nije imalo teme koje bi se vezivale za Čačak, a nije poznato ni da li je sa ovim gradom imala bilo koji odnos zavičajnosti, makar na nivou poznanstava iz detinjstva.  

Posle brojnih molbi, Ministarstvo prosvete odobrilo je 1879. premeštaj učiteljskog para iz Čačka u obližnji Karanovac (Kraljevo). Mileva i Mita dobili su posao u osnovnoj školi, gde im je veliku pomoć pružio dugogodišnji učitelj Sava Jovičić, koji će kasnije i krstiti sve troje Petrovićeve dece rođene Karanovcu. 

KARANOVAC je 1879. imao oko 2.500 stanovnika. Središte okruga bilo je u Čačku, a u Karanovcu je stolovao vladika. Blizina manastira Žiče bila je posebno značajna. Grad je za razliku od većine drugih varoši u Srbiji imao pravilnu urbanističku strukturu, što ga je činilo modernijim.  

Petrovići dolaze u Karanovac upravo u vreme kada se u Srbiji formiraju prve političke partije. Prema dosadašnjim saznanjima Mita Petrović u to vreme nije želeo da se politički angažuje i bio je posvećen samo prosvetnom radu, da bi 1885. postao član Radikalne partije, ostavši joj veran do kraja života. 

U novom gradu Petrovići dobijaju sina Vladimira (1880–1915), dok te iste godine njihova ćerka Nadežda počinje školovanje u osnovnoj školi. Ministarstvo prosvete planiralo je 1881. godine da Petroviće premesti u Rašku, ali su građani Karanovca, predvođeni predsednikom Opštine, uspeli da to spreče. Mita i Mileva nastavili su svoj rad u Karanovcu, gde su 1882. godine dobili i ćerku Zorku – Zoru (1882–1949). Prema jednom izvoru, naredna Milevina trudnoća završila se gubitkom deteta.

Iste 1882. godine u Karanovac dolazi kralj Milan Obrenović, na veliku svečanost miropomazanja u Žiči, kada je varoš dobila i novo ime – Kraljevo.  Kao prosvetni radnici Petrovići su sa svojim đacima svakako u učestvovali u ovom značajnom događaju. Među njima je verovatno bila i Nadežda.

KARANOVAC  – Kraljevo je lepo prihvatio Petroviće, koji su na isti način postupali prema drugim osobama koje bi došle u varoš. Tako su stvorili i prijateljstvo sa učiteljicom Jelenom Dimitrijević, najstarijom sestrom Dragutina Dimitrijevića Apisa. Ona je posle smrti roditelja brinula o svojoj mlađoj braći i sestrama, sa kojima je došla da radi u Karanovac. Kasnije se udala za političara Živana Živanovića (Mitinog druga iz škole). U narednim godinama Dragutin Dimitrijević Apis je kao Nadeždin prijatelj iz detinjstva često dolazi kod Petrovića u Beograd, a ona je 1898. naslikala Jelenin portret.  

Porodica Petrović je u Kraljevu dobila i ćerku Jelenu Jelu (1883–1943). Međutim, zbog iznenadne smrti Hadži  Maksima Petrovića u Beogradu (prignječilo ga je bure u podrumu), Mileva i Mita se posle završetka školske godine sele u prestonicu. Nadežda je već u Kraljevu započela osnovnu školu, tada obavezna četiri razreda, koju je nastavila u Beogradu. 

Međutim, prijateljstva iz Karanovca (Kraljeva), posebno sa porodicom Dimitrijević, nisu prekidana. Nadežda je kroz Kraljevo prošla na početku Prvog balkanskog rata 1912, i tada su je pozdravili mnogi prijatelji njenog tada već pokojnog oca Mite.

SUTRA: IZBEGLIČKI KONZULAT KOD MITE PETROVIĆA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SRBIJA NABAVLJA NAJMOĆNIJE PVO SISTEME Vučićeva hitna najava: Za dva ili tri meseca obavestićemo javnost

SRBIJA NABAVLjA NAJMOĆNIJE PVO SISTEME Vučićeva hitna najava: Za dva ili tri meseca obavestićemo javnost