PLAČ ZA OKRVAVLJENIM I NAMUČENIM JUNACIMA: Nadežda se sa vojskom povlačila u nagorelom, blatnjavom šinjelu uz bolničke arnjeve i ranjenike

SRBIJA se 1914. sukobila sa tehnološki i organizaciono superiornijom armijom, koja je za cilj imala kažnjavanje naroda koji je podsticao jugoslovensko ujedinjenje.

Foto: "Vikipedija"

Samim tim borbe su bile još surovije, a snaga Srbije da se odupre napadu postepeno je slabila:„Ali kad Mačkov Kamen pade, ipak posle sviju napora naših, u ruke Austrijancima, i mi moradosmo se povući, a pretila nam je opasnost da nas sve zarobe, naročito zavojište, jer smo bili suviše blizu njih, morali smo oficire sve što pre evakuisati za Pecku – Valjevo [...] Silnih poznanika ovde ispratih do večne kuće. Mačkov Kamen je postao drugi Govedarnik. Četvrti prekobrojni puk i deveti puk ostali su potpuno bez oficira i komandira.

Naš brat Vlada [brat Vladimir 1880–1915. pr. aut.] sjajno se pokazao u ovim borbama. Njegov komandant mi ga je hvalio rekav mi: ’Možete se i vi i mi s njime ponositi’. Ranjen je i on lako u levu ruku, on će se svakako posle nekoliko dana vratiti u komandu. Bio je junačan i hrabar, hvale ga svi. Sada prihranjujemo i evakuišemo ranjenike i kupimo ih po jarugama. Rana ima užasnih sve iz dum–dum tako da se zgražavamo. Austrijanci meću dum–dum čak i u mitraljeze, a u puške pola dum–dum a pola običnih metaka, od 8 mm — mnogo krupnijih metaka od naših. Ja izdržavam umor prilično.” Iako je bila pod velikim pritiskom, Nadežda je istovremeno brinula o porodici kojoj je slala novac, čak i preko princa Đorđa Karađorđevića. 

Porodica Petrović je u to vreme izbegla u Kragujevac, a Nadežda im je pisala o svim užasima rata, groznim ranama vojnika i oficira, agoniji ljudi koji su od nje tražili pomoć. Pojedini su zahtevali da im doda revolver kako bi se ubili jer su trpeli nepodnošljive bolove:„Imamo silnih ranjenika, borbe su užasne i krvave, ja sam danas imala nervne krize i plakala za sve ove silne okrvavljene i namučene naše junake”.

NADEŽDA Petrović se posle zatišja našla selu Položnica, između Seče Reke i Varde (zapadno od Kosjerića), odakle je pisala porodici o stanju u bolnici:„Sada sam sela posle cele noći skupljanja po razbojištu preteklih neskupljenih ranjenika posle jučerašnjeg strašnog krvavog okršaja; nisam ni hleba jela, toliko je bilo posla oko toga, da sam skoro pala od umora; cele noći smo ih donosili, previjali; derala sam i svoju bolničku kecelju i košulja je došla na red [...] Zavoja je ponestalo, a rane strašne zjape. Tiče se života; tu se ne obazire ni na šta, samo daj, previjaj, zaustavljaj krvarenje, zapuši rane, razlokane, da se kroz slomljena rebra nazire srce i pluća, a oči iskolačene bezumno od bola i straha pred smrću [...] ’Sestro, daj spasa, umreću [...] majko, majko [...]’ i tek se zaustavi dah, oči staklene ne zatvaraju se, a duša je već izišla, vinula se možda u visinu – gde svi gledamo kada se umire”. 

Strašne prizore agonije ranjenika, iskomadanih tela, Nadežda je kontrastirala sa motivima cveća i stihovima koji govore o ljudskoj prolaznosti:„Evo, tu su mi u čašici ljubičice koje stigoh da osvežim u čašici hladne vode; uzbrala sam ih na grobu braće Ribnikara [osnivači dnevnog lista ’Politika’] gde sam zalutala sa poljskom svojom bolnicom; to su dva div junaka, grobovi su im jedan pored drugog. U ruci mi je čašica sa ljubičicama da umirim svoje prenapregnute živce i da zaboravim časak na jauke i lelek samrtnih muka ranjenika.

Eno, jedan već umire — ne mogoh se savladati da gledam te muke, ostavih ga bolničaru — a ja sam mu pridržavala glavu — stalno mu pada i kotrlja se na stolu — vrat mu je presečen do kičme i nema više oslonca – niti je svestan; previjen je, pritegli smo nekako ali duša ne može lako da iskoči [...] još se drži za život sa ono nekoliko vlakana što se zovu vratne žile — i pobegoh.[...] Kako bih rado sve zaboravila, sve što preživljavam i bacila se na onaj život gde ne postoji ni jauk ni patnja i gorčina od života, od razočaranja...”

POTOM je Nadežda premeštena u Pecku, gde je sređivala prostorije za prijem novih ranjenika. Pisala je prijateljima, govorila o lepim jesenjim danima, žalila se što neće moći da snima na položajima, tražila da joj pošalju francusku štampu i razmišljala o Gundulićevim stihovima o „laži i privremenosti života”. Zna se da je u zatišjima borbe fotografisala, pravila skice, beleške. Pred polazak u Italiju 1914. planirala je da štampa svoje beleške iz balkanskih ratova, zatim i da priredi izložbu svojih ratnih slika i skica. 

Bitka na Drini 1914. okončala se povlačenjem srpske vojske. Nadežda je sa bolnicom odstupila prema Rudniku. Tada ju je video i književnik Veljko Petrović:„Prilikom privremenog povlačenja srpske vojske, imao sam još tu sreću da je sretnem, u nagorelom, blatnjavom šinjelu, uz bolničke arnjeve, s vojnicima u krvavim zavojima, štakama.”  
POČETKOM 1915. Nadežda odlazi u Skoplje, gde je sa izbeglom porodicom proslavila krsnu slavu Svetog Stefana. Tada su preko Krajove u Rumuniji, gde je kao lekar radio njihov rođak Đorđe Miletić (sin Pavla Miletića), dobili pismo da im je u Nemačkoj preminula sestra Dragica, student medicine.

Bila je plućni bolesnik i preminula je u Rurskoj oblasti, gde je boravila „kod srodnika”. Nadežda je otputovala u Atinu, gde je preko ruskog diplomatskog poslanika Demidova (prijatelja kuće Petrović), nastojala da dobije audijenciju kod grčke kraljice Sofije, sestre nemačkog cara Viljema, kako bi prenela telo svoje sestre u Srbiju. Demidov je ubedio Nadeždu da odustane od ideje, jer bi je austrougarske ili nemačke vlasti sigurno uhapsile kada bi prešla granicu, tako da se posle meseca dana vratila iz Grčke.

SUTRA: SIMBOL RATNE TRAGEDIJE SRPSKE KULTURNE ELITE

Preporučujemo

Feljton

0 2

NAJAVA SVIH STRADANjA PORODICE PETROVIĆ: Borba na Mačkovom kamenu za Nadeždu je dobila tragičnu dimenziju bratoubilačkog sukoba

18. 03. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 4

SRBIN, AUSTRIJSKI KADET POSTAJE TURSKI MARŠAL: Mehmed-paša Sokolović, najpoznatiji je Srbin koji je prešao u islam

27. 02. 2025. u 18:00

Feljton

0 4

FELjTON - ŠIPTARI TRAŽE STATUS KONSTITUTIVNOG NARODA: Događaji na Kosmetu imali podršku svih koji su bili za konfederalnu Jugoslaviju

03. 10. 2024. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije