Srpski rječnik najava nove ere u kulturi Srba: Štamparija Jermenskog manastira odigrala je u XIX veku veliku ulogu za slovenske narode

BILE su to burne godine XIX veka u Evropi, u kojoj je stvorena koalicija velikih sila - Austrije, Rusije, Engleske i Pruske - sa isključivim ciljem da udruženim snagama skrši Napoleonovu moć.

Foto: Iz knjige "Srbi u Beču"

Istovremeno, srpski narod van Beogradskog pašaluka bio je suočen sa tragičnim zbivanjima Prvog srpskog ustanka i teškim danima potpunog beznađa. Otuda ne iznenađuje ni činjenica da su pojedini brojevi „Novina Serbskih” ponajpre ličili na kakav ratni bilten; u toj su meri u njima bile prisutne vesti sa raznih bojišta, proklamacije vladara, pa i spiskovi ranjenih i poginulih Srba.

Svakako je za žaljenje što su, zbog tog opšteg evropskog meteža, sasvim retke bile i one vesti koje su se neposredno ticale svakodnevnog života srpskog naroda. „Novine Serbske” uređivali su zajedno Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić do 23. maja 1817. godine. Prema Skerlićevom sudu, „u istoriji srpskog duhovnog života ’Novine Serbske’ su još osobitog značaja što je to prvi srpski organ koji je počeo sistematski obraćati pažnju na ostalo slovenstvo, i što su se u njemu u klici javile one ideje koje će u srpskom narodu pred 1848. zavladati pod imenom panslavizam”.

Još jednom se pokazala u punom obimu nedozrelost srpskog društva da sa razumevanjem prihvati i takve patriotske poduhvate kao što je bilo izdavanje jednog srpskog lista u uslovima kada su u javnom životu neograničeno vladali uvek podozrivi državni cenzori. Uostalom, bilo je to vreme posle Napoleonovog sloma, kada je u Evropi na Bečkom kongresu ustoličen reakcionarni režim Svete alijanse.

„Novine Serbske” životarile su još do kraja februara 1822. kada su prestale da izlaze. Taj događaj najvernije je opisao rodoljubivi zemunski trgovac Vasilije Vasilijević u svom pismu Vuku St. Karadžiću: „Dakle ,Novine Serpske, Bog da prosti! Večna im pamet! Veće štete srpska literatura ne može imati no što je njih izgubila!...”

Bio je to nesumnjivo tužan kraj jednog poduhvata započetog sa tako mnogo zanosa. O tom zanosu svedoči i Objavljenije koje je Dimitrije Davidović štampao u broju 22, u subotu 15. marta 1819. godine, kada je gotovo kliktavo saopštio: „Sa prevelikom radošću objavljujem Rodu našem, da sam pečatnju moju knjiga (tipografiju), po premilostivom presudneniju vladenija, u sredu, u ime božje, otvorio. Ovo je, što sam želio i tražio, da dobijem i dobio sam, hvala Bogu i milosti sudova naši”.

Potpisao se ponosno: „Dimitrije Davidović, urednik Novina Serbskih i Pečatatelj u Vieni”. A u istom broju u dodatku „Novina” prvi put potpisuje: „U pečatni urednika Dimitrija Davidovića, na starom Flajšmarktu 746 u Darvarovoi kući”.

Aleksandar Andrić je 1852. godine iz Temišvara, preneo je „Svetovid”, svoje „političke novine”, u Beč, gde ih je izdavao sve do 1859. godine. Ovi činom Andrić nikako nije želeo da prekine svoje veze sa Temišvarom, kao upravno-političkim sedištem Vojvodine. Razlozi zbog kojih je to učinio bili su višestruki. Najverovatnije su novčane nevolje i troškovi štampe u Temišvaru prelazili njegove moći. Bio je ubeđen da će u središtu Carstva naći jeftiniju štampariju i da će za „prestolne” novine među čitaocima vladati veće interesovanje...

Sem novčanih, Andrić je u svom bečkom uredničkom periodu nailazio i na smetnje koje mu je činila podozriva državna cenzura u vreme Bahovog apsolutizma. Sve te Andrićeve nevolje ubedljivo ilustruje i karikatura koja se u pojavila u 32. broju „Svetovida”, u subotu 28. novembra 1853. godine. „Na samrti bolan, Svetovid leži u krevetu a prilazi mu lekar iz čijih džepova izviruju spasonosni medikamenti na čijim omotima su ispisani brojevi od 1.000 pretplatnika.”

SUDBINA srpske štampe u XVIII veku na području Austrije na određen način ukazuje na svu složenost ove mnogonacionalne države. Ovo se može dokazati na primeru čuvene štamparije bečke kongregacije mehitarista, koja je u dugim decenijama XIX veka za sve slovenske narode odigrala veliku ulogu, a upravo za Srbe je bila presudna, jer su u njoj štampana i glavna, klasična dela naše književne i kulturne istorije.

Za ovo tvrđenje dovoljno je navesti da je upravo u toj štampariji Jermenskog manastira Vuk Stefanović Karadžić započeo svoju veliku književnu delatnost. Na čelu stoji Srpski rječnik, štampan 1818. godine, koji je otvorio puteve modernom srpskom književnom jeziku, a time i novosrpskoj književnosti, kako je s pravom primetio Ginter Vitrcens.

Već iduće, 1819. godine Dimitrije Davidović, urednik „Novina Serbskih”, štampa kod mehitarista svoj Zabavnik za istu godinu, kao i brojeve za 1820. i 1821. Njegov saradnik postaje i Vuk Stefanović Karadžić, koji za 1820. godinu štampa pesmu Srbstvo, narodna pjesma o knezu Ivanu Kneževiću i Dobrićkom rodoljubu.

Posle svog Srpskog rječnika, Vuk Stefanović Karadžić 1821. godine objavljuje kod mehitarista Narodne srpske pripovijetke, da bi se 1826. pojavio i njegov čuveni zabavnik Danica, sa znamenitim tekstom Početak opisanija srpski namastira, a tu su štampane i čuvene narodne pesme Marko Kraljević i vila i Srbiu Donovertu. U Danici za 1827. Vuk objavljuje Ogled srpskog bukvara i važno delo Geografičesko-statisti- česko opisanie Srbije, prvi tekst te vrste.

I 1828. godina, treća godina Danice, važna je zbog Vukovog spisa Prva godina srpskoga vojevanja na daije, a pada u oči veliki odziv prenumeranata van Beogradskog pašaluka. I Danica za 1834. štampana je u istoj bečkoj štampariji, a u njoj se nalazi i tekst Druga godina srpskoga vojevanja na daije.

Od velikog je značaja to što je Vuk Karadžić kod mehitarista štampao i druga svoja važna dela. 

SUTRA: ŠESNAEST GENERALA SRBA U BEČKOJ VOJSCI U XVIII VEKU  

Preporučujemo

Feljton

0 0

Srbi nekad, kao ni danas, nisu marili za novine: "Novine Serbske" bile prvi list koji je među Srbima širio vesti o ostalom slovenstvu

28. 04. 2026. u 23:59

Feljton

0 2

UMRO SA MIŠLjU KAKO DA ZAUSTAVI SVETSKI RAT: Teslini posmrtni ostaci preneti iz SAD brodom "Srbija" tek 1957. godine

28. 02. 2026. u 18:00

Feljton

0 2

ALEKSANDAR KREĆE NA PUT BEZ POVRATKA: Odbijajući da obuče pancir Aleksandar je rekao sobaru Zečeviću - Nema smrti do sudnjega dana

07. 08. 2025. u 18:00

Feljton

0 7

TITO UPORNO ODBIJA DA IZAĐE IZ PEĆINE: U toku desanta Vrhovni štab u pećini nije imao nikakvu vezu ni informaciju šta se napolju dešava

07. 06. 2025. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije