Feljton

„ARISTOKRATSKO STOPALO" Olivere Katarine: Kraj ljubavi sa Galetom Muškatirovićem i upoznavanje Mire Stupice - pozorišne majke

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

ODLUKA da ću ipak otići na Akademiju Galetu nije davala mira. „Onaj” kome ne želim da izgovorim ime šaputao mu je na uvo kako će me tuđe usne celivati i tuđa snaga lomiti.

„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО Оливере Катарине: Крај љубави са Галетом Мушкатировићем и упознавање Мире Ступице - позоришне мајке

Foto: Printscreen/ YouTube - solopevach

Bežali smo jedno od drugog i vraćali se, sastajali i rastajali. Jurili smo se i frktali kao dve ostrašćene mačke po krovovima. Oboje smo postajali sve osetljiviji i reagovali smo na svaki pogled, na dodir, na misao koja ostane neizrečena, kao mimoza koja se od dodira zatvori.

On je uporno pokušavao da dopre do tog nepokornog malog zrnca maka što je odolevalo u meni. To malo seme budilo je njegov bes koji je s mukom savladavao. Uzme mi tako glavu među šake i pritisne me telom uza zid, pa se sve uzdržava da ne bude prejako, da me ne zaboli, ali me ipak lupi glavom o zid. Kao da je hteo da me razbudi, da me osvesti, da mi ukaže gde su snovi, a gde smo mi, koji smo tako zajedno u ljubavi lepši od mojih sanja o pozorištu.

Ja sam postajala sve umornija od svega, lagano je iz mene oticala energija koja mi je bila toliko potrebna da se na Akademiji dokažem i učinim sve, da dar koji sam osećala u sebi bude i potvrđen. Moja se snaga topila kao med u vodi u jalovim raspravama koje su nas zavodile. U meni je rasla odluka da sve prekinem. Odlučila sam, ali nisam imala snage da mu to kažem.

Ipak, jednog dana, iznenada banem u njegovu laboratoriju na fakultetu i zapretim mu da ću se udati u roku od dva meseca, najdalje, za bilo koga, nije važno, samo da prekinem ove muke. Da kaznim svoju neodlučnost i njegovo nepoverenje. Tada nisam razmišljala da ću time najviše kazniti samu sebe.

BRAĆA Dečermići vode me kod Mire Stupice da ona proceni imam li dara. Mira me prvo upita: „Zašto ti hoćeš da budeš glumica?” Ja joj odgovorim: „Zato što sam za to rođena.” Ona se nasmeje i donese mi monolog Lavrensije iz komada Lopea de Vega i jednu japansku pesmu. Petnaest dana sam se pripremala sama, govoreći tekst pred majkom, kao nekad dok sam nasred sobe pevala Belle amie. Onda sam ponovo stigla kod Mire da me čuje i da mi da svoje mišljenje. Odslušala me je i rekla: „Imaš ono pravo zrno, sigurno će te primiti” i još je dodala: „Odsad sam ja tvoja pozorišna majka.”

Pozorišna akademija je bila u staroj zgradi, pomalo pretesna za broj prijavljenih kandidata. Izašla sam na prijemni ispit pred komisiju i krenula prvo sa japanskom pesmom koja je bila meditativna i nije pružala dovoljno mogućnosti da se izrazi moj temperament. Jozo Laurenčić, koji je sedeo u komisiji, uzviknu: „I ti misliš s ovim da budeš glumica?” To bi nekog moglo da blokira i potpuno obeshrabri, ali ja dobih još veću snagu.

Reagovanje profesora

U EMISIJI Marine Rajević "Dok anđeli spavaju" prvi put sam na svetlost dana iznela ponešto iz užasnog mraka u kome sam bila prisiljena da živim godinama. Posle emitovanja te emisije, Marina je bila zatrpana pismima i telefonskim pozivima u kojima su ljudi burno reagovali potreseni i dirnuti mojom sudbinom. Oglasio se i moj profesor Enriko Josif i izjavio da je plakao dok me je slušao, osećajući moju duboku iskrenost. Hvala mu!...

Kao iz topa krenula sam da sipam monolog Lavrensije koji je upućen ocu i pun žestine i prekora. Sve sam to govorila gledajući Jozu Laurenčića u lice kao da mi je on otac. To je ostavilo veoma dobar utisak i ja sam primljena na Akademiju u klasu profesorke Ognjenke Milićević, zajedno sa Petrom Kraljem, Brankom Zorić, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Duškom Golumbovskim i Mićom Uzelcem. Asistent nam je bio režiser Arsa Jovanović.

BILA sam presrećna što sam na Akademiji. Sva oduševljena, redovno sam odlazila na časove i prosto sam gutala predavanja. Profesori su bili sjajni. Moja generacija je imala sreću i čast da nam antičku književnost predaje veliki helenista i profesor etike koji je na naš jezik prepevao „Ilijadu” i „Odiseju”, doktor Miloš Đurić, čija sam omiljena studentkinja postala. U mnogim prilikama rado je govorio o meni, i na časovima i za štampu: „Ove budalčine ne vide da je Olivera rođena da igra Nausikaju i lepu Jelenu Trojansku. Pa umesto da prave specijalno za nju scenarija i filmove, oni snimaju neke gluposti za Pantu pilićara”.

I danas se prepričavaju mnoge anegdote koje je čika Miša prosipao u vezi sa mnom, ali ću ih ja prećutati da ne bih povredila neke svoje koleginice. Čika Miša je bio fascinantna ličnost. Kad on uđe u učionicu, kao da uđe sunce. Sve nas ozari i ispuni obožavanjem. Bio je visok i moćan kao planina. Iako tada već u godinama, zračio je energijom, potpuno sed, razbarušene kose koja mu je nemirno vijorila oko snažne glave, kao kod lava. Poznata je jedna priča iz njegovog života, koju uvek treba ponavljati.

Kada su za vreme rata 1941. godine, za vreme nemačke okupacije, Nemci bili spremni da velikom naučniku, profesoru doktoru Milošu Đuriću ponude poseban tretman, da ga pomiluju, da ne bude sa ostalim građanima odveden u logor, on je tada čoveku, zaduženom da mu to saopšti, odgovorio: „Šta ti pada na pamet. Dok si ti svirao u diple, ja sam predavao etiku.” Slično je postupio i sin vojvode Mišića, čija je majka bila Nemica. I njega su Nemci želeli da poštede jer nosi nemačku krv, a sin velikog vojvode im odgovori: „I ovo malo nemačke krvi što sam imao isteklo mi je na Kajmakčalanu”...

NA Akademiji su me voleli i drugi profesori. Naš sjajni profesor muzike Enriko Josif, čovek izuzetnog obrazovanja, predavao nam je istoriju muzike, ali mi smo na njegovim časovima naučili mnogo više. Bila su to raskošna, zanimljiva predavanja, koja su mi ostala neizbrisiva u pamćenju.

Sećam se jednom, profesor mi je postavio pitanje iz teorije muzike na koje nisam znala da odgovorim. Pocrvenela sam od stida kao paprika. A moj profesor, koji je primetio da hoću da propadnem u zemlju od sramote, krene ceo čas da nam priča o lepoti stida. O tome kako je divno da u ovom devijantnom, deformisanom svetu još ima onih koji znaju da se postide...

Kasnije je moj dragi profesor Enriko za mene napisao delo ozbiljne muzike na stihove Vaska Pope „Povratak u Beograd”, koje sam snimila sa Beogradskom filharmonijom i horom Radio Beograda, iako nisam operska pevačica. To je tada snimljeno kao posebna emisija i za televiziju. Nisam imala školovan glas, a nisam umela ni da čitam partituru, muziku sam jednostavno pratila po tekstu i sluhu... 

SUTRA: LUCKASTA IGRA U BIFEU NARODNOG POZORIŠTA

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

BATUT OBJAVIO HITNE PREPORUKE ZA GRAĐANE: Srbiju očekuju paklene vrućine
Društvo

0 1

BATUT OBJAVIO HITNE PREPORUKE ZA GRAĐANE: Srbiju očekuju paklene vrućine

INSTITUT za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut upozorio je danas da ekstremni vremenski uslovi i visoke temperature mogu ozbiljno ugroziti zdravlje celokupnog stanovništva, sa posebnim rizikom po osetljive društvene grupe i da je zato, primenom preventivnih mera i odgovornim ponašanjem, moguće značajno umanjiti rizike po zdravlje i bezbedno prebroditi period toplotnih talasa.

31. 07. 2026. u 15:36

Politika
Tenis
Fudbal
SVETI OCI APELUJU: Ove ljude nikad ne puštajte u svoju kuću - ne donose dobro!

SVETI OCI APELUJU: "Ove ljude nikad ne puštajte u svoju kuću - ne donose dobro!"