TERET ZABRANE: Cenzurisan već na drugoj godini studija

PRVI film našeg legendarnog sineaste Gorana Paskaljevića, "Pan Hrstka", kratki dokumentarac koji je u okviru studentskih vežbi snimio 1969, na drugoj godini studija na akademiji u Pragu, bio je cenzurisan.

ТЕРЕТ ЗАБРАНЕ: Цензурисан већ на другој години студија

""Pan Hrstka"" / Foto FCS

Vlast u tadašnjoj Čehoslovačkoj zabranila je da se film prikaže na festivalu u Oberhauzenu na koji je bio pozvan, jer se "ruga radničkoj klasi".

A "Pan Hrstka", zapravo, nije ni govorio o radničkoj klasi. "Za ovaj film izabrao sam temu usamljenosti, možda i zato što sam se tako osećao u Pragu. Za razliku od mojih kolega, Rajka Grlića, Lordana Zafranovića, Gorana Markovića i Srđana Karanovića, nisam uspeo da dobijem smeštaj u studentskom domu, jer nisam imao nikakvu državnu stipendiju kao oni, što je bio uslov, i morao sam da se 'potucam' po raznim privatnim smeštajima. Svako veče smo sedeli u birtiji 'Orlik', oni su posle toga odlazili zajedno i nastavljali druženje, a ja sam morao pešice preko mosta, s druge strane Vltave, u iznajmljenu sobicu, poštujući 'policijski čas' koji mi je nametnula gazdarica. U jednoj od tih večeri, na mostu, slučajno sam upoznao gospodina (pana) Hrstku, koji je povremeno bio model studentima na likovnoj akademiji, a radio je u fabrici. Žalio mi se da su o njemu svi govorili loše - studenti su pričali da je model zato što se tako lakše zarađuje, kolege iz fabrike da voli novac, a susedi da je čudak, i izbegavali su ga, jer pozira nag studentima. Uspeo sam da iskaze ovih ljudi snimim tonski, kamerom sam zabeležio jedan dan u životu Hrstke, i tako je nastao moj prvi film", prisećao se Paskaljević.

Podršku i predlog Vima Velinga, direktora festivala u Oberhauzenu, da prokrijumčari kopiju filma i dođe na festival, jer će sigurno dobiti neku nagradu, nije prihvatio.

"'Pan Hrstka' me je, međutim, vrlo brzo proslavio među rediteljima češkog novog talasa, koji su želeli da vide moj kratki zabranjeni film. Na privatnim ilegalnim projekcijama upoznao sam velikane, Jiržija Mencla, Miloša Formana, Vjeru Hitilovu... I dan-danas mislim da u to vreme veću nagradu od susreta sa njima nisam mogao da dobijem".

Narednih 50 godina, Paskaljević je u svim svojim filmovima ostao dosledan svom kritičkom angažmanu. A koliko je "Pan Hrstka" aktuelan i danas, govori to što je Paskaljevićeva velika retrospektiva u muzeju MoMa u Njujorku započela upravo projekcijama ovog dokumentarca i njegovog prvog igranog filma "Čuvar plaže u zimskom periodu", za koji je 1976. dobio nagradu kritike u Berlinu za najbolji film.

ADDIO, AL MAESTRO SERBO

VODEĆI italijanski mediji o Paskaljeviću i njegovom delu pišu od 25. septembra, kada je preminuo u pariskoj bolnici.

La Repubblica na svojim stranama kulture daje osvrt na njegov život i celokupni opus, posebno na poslednji film "Uprkos magli", koji je 2019. snimio upravo u Italiji. Pod naslovom "Addio, al Maestro Serbo", u časopisu Cinecitta news, sa mnogo tuge i emocija, od Paskaljevića se opraštaju glumačke zvezde Donatela Finokjaro i Đorđo Tirabasi, koji u "Uprkos magli" igraju glavne uloge, Đuzepe Euzepi, koji je Paskaljeviću bio koscenarista i pomoćnik režije u ovom filmu, slavna scenografkinja Beatriče Skarpato.

SUTRA: BALKANSKI CIRKUS

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

KAD IZGUBI FINALE SKOČIO BIH SA 60. SPRATA: Trener Danila Medvedeva ipak optimista, cilja na novu veliku titulu