VARNICA IZ KUĆE ĆIRA RADOVIĆA: Risto se molio Bogu da ga ne prime u Bogosloviju
NA BOŽIĆ, 7. januara 1938. godine, u Barama Radovića u Donjoj Morači, u kući Ćira i Mileve Radovića potomka Mine Radovića, jednog od prvih plemenskih kapetana crnogorskih, koji je prisajedinio Moraču Crnoj Gori 1820. godine, rodilo se sedmo dete - sin.
Pošto se rodio na Božić, dobio je ime Risto, jer u tom kraju Hristosa su zvali Ristos.
Stasavao je tu, na obzoru manastira Morača, i upijao iz njega poruke prošlosti. Njegov sabrat, po viđenju i doživljaju sveta, pesnik Matija Bećković će u slovu "List Crne Gore" opisati vreme sazrevanja dečaka koji će život posvetiti Hristu.
"Sa ognja moračke Lavre pala je varnica na kuću težaka Ćira Radovića i nije je sagorela već u njoj razgorela istinsku veru.
ONIH godina kada je Ćiro odveo sina da ga upiše u Bogosloviju nije bilo užega puta kojim se neko zaputio ni težega bremena da je uprtio. Ličio je na put mimo vremena i sveta pa se tad od sveta i moglo čuti 'bolje da ga je na vatru naložio'. Svi su krenuli jednim smerom, a samo jedan suprotno od svih.
Pričao mi je današnji crnogorski mitropolit kako je idući s ocem u Beograd molio Boga da ga u tu školu ne prime. Ali Risto je bio jedno od najbistrije dece i najboljih đaka, pa je uskoro zahvaljivao Bogu što je ispunio želju njegovom ocu, a ne njemu. A Ćira Radovića sam slušao kad govori: 'Da imam devet sinova pa da su mi svi sveštenici bio bih najsrećniji!'
VEĆINA sveštenika u Crnoj Gori zajedno sa svojim mitropolitom postradala je u Drugom svetskom ratu. Neki od onih koji su preživeli postali su svrzimantije koje su na javnim zaboravima ispovedale novu veru podsećajući pastvu kako su je lagale i varale, a nikad nisu verovale.
Retki koji su ostali u svom činu nisu smeli nositi mantiju, a kamoli bradu. Jedan se usudio da nosi mušicu brade pod donjom usnom. Pričalo se zato da je može sakriti u usta pri susretu sa lokalnim policijskim kabadahijama.
U jednom selu sahranjivali su Boga, u drugom zakopavali crkvu, u trećem magarcu oblačili odežde, u četvrtom sedlali popa, najčešće u crkvi spraćali goveda ili je pretvarali u magacin i ostavu za alat."
SVEDOČEĆI o svom životnom izboru i svojoj sudbini mitropolit Amfilohije je ispričao:
- Došlo je do toga blagodareći mome čestitome ocu Ćiru Radisavljevom. On je mene podstakao i vaspitao u tom duhu. Predlagao je i mojoj starijoj braći. Međutim, bilo je takvo vreme, oni nisu, a ja prihvatih taj njegov predlog.
I evo, ostao sam, hvala Bogu, veran tome.
Doživljaj hrišćanstva
U BESEDI povodom pola veka od kada je postao klirik Grčke crkve mitroplit je rekao: "Sedmogodišnji boravak u Pravoslavnoj grčkoj crkvi i Svetoj Gori, bio je za mene i postao nova banja Vitezda. Tu sam prvi put doživio hrišćanski narod i njegovo nenadmašno liturgijsko zajedništvo, i po prvi put sam shvatio šta znače riječi apostola Pavla - da u Crkvi nema 'Grka i Jevrejina, roba i slobodnjaka, nego da su svi zajedno u Hristu Isusu'.
Tamo sam, primio najdivnije darove, koje čovjek može da dobije na zemlji: monaški postrig, đakonski i prezviterski čin."
U to vreme, kada je majka bila mnome noseća i sa mojim ocem 1937. išla peške na poklonjenje od Morače do Svetog Vasilija Ostroškog, pa kad se vratila otuda, moj đed koji ju je mnogo voleo - bio je sam, imao je sina jedinca, a ona mu napunila kuću decom - joj kaže:
"Nevjesta, ako to što nosiš bude muško, to će biti moj pop."
To je meni majka kazala kad sam bio na kraju studija.
Pita me: "Šta ćeš ti sad, dijete?"
Kažem: "Idem u kaluđere."
Još nisam bio rešio, ali sam to kazao.
Kaže ona: "Nećeš, ne dao Bog, ti u kaluđere, šta ćeš u kaluđere?"
Rekoh: "Slušaj, imaš još šest sinova i dvije kćeri, pa će ti oni potomstvo roditi."
"Bogumi, majci je milo od svakoga", kaže majka. "A i znaš šta je tvoj đed rekao."
I tek mi je onda to kazala. Kažem ja: "Mama, ima pop ženjen i neoženjen."
Ispostavilo se ovako, hvala Bogu.
U BESEDI na Sajmu knjiga, povodom izlaska njegovih sabranih dela, Amfilohije opet spominje čestitog oca Ćira:
"U ovom kratkom ovozemaljskom životu imao sam sreće da se sretnem sa izuzetnim ljudima. Prije svega to je bio moj otac od koga su u ona posleratna vremena tražili da bude nastavnik, pošto su pobili mnoge profesore i sveštenike. Međutim, on je to odbio uz obrazloženje da neće da uči djecu bezbožništvu. To je bio njegov razlog da ne prihvati da bude nastavnik u osmogodišnjoj školi u Morači i zahvaljujući njemu ja sam krenuo ovim putem. On je to predlagao mojoj starijoj braći. Oni nisu hteli, ja sam prihvatio. Nije to bilo jednostavno. Trebao sam da idem u Prizren ali su u Kolašinu u vojnom odseku zabranili da tamo idem uz reči: šta će ti ta škola, ona je davno propala, toga boga nema.
Onda su mi odredili da idem u mornaricu. Zašto, pitao sam? Treba da te prevaspitamo, odgovorili su mi. Onda sam došao u Beograd sa ocem. I tako idemo od Cvetnog trga prema Patrijaršiji, a ja se molim Bogu da me ne prime u Bogosloviju. Nije uslišio moju molitvu, primili su me."
SVEŠTENIČKU karijeru, tada još Risto Radović započinje pet godina po sticanju diplome teologa, pošto je u međuvremenu magistrirao na Istočnom pontifikalnom institutu, kao 29-godišnjak, u Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Zamonašio ga je 1967. Prokopije Menoutis, mitropolit kefalonijski GPC. Dobiće grčko ime Amfilohije ("dva voda vojske"). Ubrzo postaje i arhimandrit i nekoliko godina opslužuje parohije Spata i Koropio.
O tim godinama Amfilohije je govorio:
"Imao sam mnogo nevolja. Bio sam smatran, kako se to danas kaže, opozicijom od 1953. godine, evo čitav život. Zbog toga sam morao da idem u inostranstvo. A s mukom sam išao. Prvo mi nisu davali pasoš. Jedva sam uspeo, i to preko nekih udbaša, mojih rođaka, koji su mi to omogućili, da odem u Švajcarsku, pa u Rim, Grčku. Jednom sam bacio pasoš. Bio sam deset, dvanaest godina lasse passe, što se kaže. Bio sam bez pasoša. Bio sam tako u Grčkoj, posle u Francuskoj. Posle sam tražio da se vratim i vratio sam se."
SUTRA: Duhovna obnova Crne Gore
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)