U ŽIVOTU SE MORA SVE PRAŠTATI: Možda nailaze takva teška vremena kada će živi zavideti upokojenima

Велиша Кадић

12. 11. 2020. u 18:00

DOKTOR Smajo Šabotić, predsednik Stranke penzionera invalida i socijalne pravde Crne Gore bio je prijatelj sa blaženopočivšim mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem.

У ЖИВОТУ СЕ МОРА СВЕ ПРАШТАТИ: Можда наилазе таква тешка времена када ће живи завидети упокојенима

Amfilohije Radović i doktor Smajo Šabotić / Foto Glas Holmije

Teško mu je palo saznanje o kraju njegovog ovozemaljskog života. Bez ikakve dileme tvrdi da je vladika Amfilohije bio jedna od najznačajnijih ličnosti u Crnoj Gori s kraja dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka. Beskompromisno se borio za ono što okuplja a ne razdvaja, što miri a ne zavađa, što gradi a ne razgrađuje i tako još za života postao svetac.

- Bila mi je čast što sam u toj borbi mogao da stanem uz njega. Imao sam sreću da budemo prijatelji o čemu svedoče i anegdote iz naših druženja. Mitropolit je bio duhovit, beskompromisan, njegoševski sažetih misli i jedan od retko rečitih ljudi. Znao je da zaštiti integritet čoveka i uvek ostane u uzvišenom položaju - priča ovih dana Šabotić, prisećajući se događaja kada je kao musliman pozvan na proslavu 750 godina manastira Morača.

- ZA VREME svečanog ručka seo sam negde po sredini sale. Do mene je došao Velibor Džomić i rekao mi da me mitropolit zove da sednem pored njega. Dok sam počastvovan sedeo pored mitropolita prišao je jedan od gostiju pozdravio nas i rekao:

"Kada bi svi muslimani bili Srbi kao što je Smajo, mi bismo bili srećan narod." Na to mu je mitropolit odgovorio:

"Kada bi svi Srbi bili Srbi onoliko koliko je Smajo musliman, mi bismo bili srećan narod." Zatraženo je tada da i ja nešto kažem. Zahvalio sam se pozivu da učestvujem u toj svečanosti i rekao sam da je to zakasnelo priznanje mojim precima, rovačkom knjazu Tripku Gurišiću koji je sa sinovima i slugama odbranio blago manastira Morače. Njegovi potomci su Šabotići i Bubanje koji žive u limskoj dolini, kao i Kućevići i Karađorđevići koji su živeli u Žabrenu, kod Sjenice, a potom u Topličkom kraju i Tutinu. Prvi Šabotić je rođeni stric Karađorđa Petrovića. Bio sam i na osveštenju hrama u Barama Moračkim, tada sam dobio na poklon knjigu pesama Momira Vojvodića. Kada je mitropolitov sestrić, Peđa Puletić, rekao: "Zamislite, vladiko, Momir Vojvodić je poklonio Smaju knjigu", usledio je odgovor mitropolita: "Čudo, ne znam da je do sada ikome poklonio svoju knjigu!"

TAJNA SRPSKE GOLGOTE

VLADIKA Joanikije o mitropolitu Amfilohiju: Njegova žrtva za Crkvu i za Hrista, za istinu i pravdu Božju, osposobila ga je da spozna tajnu Kosova i Metohije kao tajnu srpske golgote. Isto tako i Jasenovca i Crne Gore. I otkrio je da se kosovski zavet i tajna Kosova upečatila u Crnu Goru. I kada je sa ovoga mesta zagrmeo: Ne damo svetinje!, to je značilo: Ne damo Ostrog, ne damo Dečane, ne damo Cetinjski manastir, ne damo Pećku patrijaršiju, Gračanicu, i Devič, i Moraču.

VLADIKA Amfilohije poštovao je doktora Šabotića i uvek bi ga rado gledao u svojoj blizini ili društvu. Smajo je zaista bio cenjen i poštovan od cetinjskog arhiepiskopa.

- Bio sam pozvan kod mitropolita na proslavu Vaskrsa u njegovoj rodnoj kući u Barama Moračkim. Sakupila se njegova rodbina i prijatelji, i zaista sam tu svetkovinu doživeo kao jednu pravu duhovnu akademiju. Ređale su se besede, guslarske pesme, filozofski stavovi. U jednom trenutku sam i ja uzeo reč. Rekao sam: - Dosad je važilo pravilo kada ideš kroz Bosnu ne pevaj, kroz Srbiju ne igraj, kroz Makedoniju ne igraj i ne pevaj, a od sada važi i pravilo kada dođeš u Bare Moračke nemoj da besediš.

Za Šabotića je interesantan bio susret i doček vladike Antonija Krasnojarskog iz Rusije u Lipovu gde se našao u mitropolitovom odboru za doček.

- OBLAST u kojoj je Antonije bio vladika je četiri puta veća od Francuske, pa se kao tada nikada nisam osećao ujedno i tako mali i tako veliki, zahvaljujući našem mitropolitu Amfilohiju. Za sve moje važne odluke tražio sam blagoslov od njegovog visokopreosveštenstva. Godine 2016. predlagano mi je da povučem listu Stranke penzionera, invalida i socijalne pravde Crne Gore, čiji sam predsednik, kako se glasovi opozicije ne bi rasipali. Bio mi je potreban blagoslov mitropolita za moju odluku da takav predlog odbijem. Rekao sam: Pre izbora smo poslali dopis svim partijama za koaliciju. Niko nas nije udostojio odgovora.

Bilo nam je teško sakupiti potpise za podršku listi, a još teže sastaviti listu kandidata za poslanike, jer od nas niko nije očekivao korist, a šteta je bila moguća zbog antirežimskog eksponiranja. Zato je na listi bilo deset Šabotića. Rekao sam mitropolitu da ne mogu povući listu i pozvati birače da glasaju za jednu od dve opozicione koalicije i da ću radije kao stari Jug Bogdan i devet Jugovića sa svojim Šabotićima otići u političku smrt, nego podržati one koji su glasanjem za Ustav Crne Gore Srbe i muslimane sveli na nacionalne manjine, srpski jezik iz službenog doveli u stanje jezika u službenoj upotrebi, a nisu nas prihvatili u predizbornu koaliciju. "Smajo, u životu se mora praštati", rekao je mitropolit.

DO NjIHOVOG zadnjeg planiranog susreta nije došlo.

- Trebao sam da se sretnem sa mitropolitom na Čakoru prilikom osvećenja crkve, međutim pošto sam bio u kontaktu sa pacijentom obolelim od korone, odustao sam od odlaska na Čakor i susreta sa Amfilohijem u strahu da možda kao asimptomatski prenosilac ne prenesem koronu na njega. I tako štiteći njega od sebe, Bog me je zaštitio od korone - ističe Šabotić, prateći sa pijetetom kako se svet i dalje oprašta od naslednika trona Svetog Petra Cetinjskog. Mitropolit tverski i kašinski Amvrosije napisao je o cetinjskom pastiru sledeće:

"POSTOJE ljudi čija neočekivana končina, postaje tako ogroman gubitak, da ne možemo naći prave reči da to iskažemo. Takav je za mene bio i ostaće zauvek mitropolit Amfilohije. Veliki pravednik našeg vremena. Gigant duha. Duhovni vožd svoga naroda. Ja ću se tek sabrati i obavezno o njemu napisati više. Ali sad ne mogu. Bolje je jednostavno ćutati i moliti se. I blagodariti Bogu za to što mi je poslao na životnom putu pravog svetitelja. Ne znam zašto je sada tako mnogo nenadoknadivih gubitaka. Odlaze najbolji. Možda nailaze i mnogo gora vremena, kada će živi zaviditi upokojenima? Nama nije dano to da znamo. Nama je dano vreme da se molimo, da stojimo na strani istine Božje da opraštamo, volimo. Onako kako je to činio novopredstavljeni, mitropolit Amfilohije", napisao je tverski vladika.

Na Mitrovdan, krsnoj slavi svih bratstava u selu Ugnji, kod Cetinja, jedan od žitelja Stevan Mirović planirao je da na taj dan krsti svoga unuka. Međutim, upokojenje mitropolita promenilo je sve:

- U našoj kući neće biti veselja dok traju dani žalosti za mitropolitom Amfilohijem - poručio je Mirović.

SUTRA: SRODIO SE SA HRAMOM

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta