SRPSKA VOJSKA NE PUCA NA CRKVE: Francuskim mornarima nisu dozvolili da obore reflektor okačen na zvonik pančevačke bogomolje

ADA Ciganlija je u proleće 1915. godine bila pokrivena raskošnom, gotovo tropskom vegetacijom.

Foto arhiva

Drveće je poraslo od proletnje poplave, a naročito nisko žbunje koje čini trnjak, te je čoveku teško prokrčiti put. Usred ove šume devičanskog žbunja logoruju vojnici pod kolibama od granja i, ponegde, u kabinama od potopljenih brodova. To podseća na crnačka sela u centralnoj Africi. Rovovi su usred šume, dobro zaštićeni od pogleda Austro-Mađara. Naprotiv, austrougarski rovovi, iskopani na mnogo golijem terenu, savršeno su vidljivi. S vremena na vreme, ipak retko, neprijateljska artiljerija baci po koju granatu koja se duboko uvaljuje u vlažnu zemlju Ade i ne čini mnogo štete. Prijatno je provoditi tople dane u dubokoj hladovini šume na Adi Ciganliji, ali ovo zadovoljstvo čovek mora skupo da ispašta ubodima bezbrojnih komaraca.

Iza trkališta, u kući koja je posle rata služila za stan upravniku topčiderske ekonomije, a koja sada pripada terenu štamparije Narodne banke, smešten je kantonman komandanta topčiderske odbrane. Neprijatelj stalno bombarduje stanicu velikim granatama od 305, ali nije uspeo da pogodi ni stanicu ni njene pruge, koje dobro štiti brežuljak. Naprotiv, projektili su iskopali mnogobrojne duboke kratere u parku, razrušili jedan mali ornamentski hram od kamena i oštetili nekoliko od onih divnih topola koje su činile aleju, drveće koje je danas gotovo potpuno iščezlo.

IZ TOPČIDERA se penjemo do položaja francuskih mornara kojima komanduje major Piko. Tu ima jedan dug marinski top od 110, dobro prikriven od pogleda protivničke avijacije.

Mornari su sagradili neku vrstu podzemne kasarne sa odeljenjima u kojima su obešeni kreveti s lađa. Njihov top naročito puca na tešku artiljeriju na Bežaniji i na monitore. Francuzi žive u odličnim odnosima sa stanovništvom i kažu da im nije nimalo dosadno.
Kod mornara nalazi se jedna velika srpska haubica koja je već dejstvovala pred Jedrenom. Francuzi me uveravaju da je njezino gađanje neobično tačno.

Jednog lepog i toplog dana, odlučio sam da obiđem položaje u Šainovcu. Kad sam rano ujutro izišao iz hotela "Balkan" topovska paljba me je obavestila da je došao jedan austrijski aeroplan i, na nebu, vidim kite od šrapnelskog dima. Beograđani su navikli na ovaj prizor i mnogi čak ne dižu glavu da gledaju.

IDUĆI najpre uz Dunav, penjemo se zatim jednim dosta rđavim putem do položaja Šainovca ili Bele stene. Ove položaje obrazuje jedan niz brežuljaka, iznesenih nad Dunavom, i na kojima su namešteni Debanžovi topovi, haubice od 120 i jedan drugi francuski marinski top. Ovi topovi brane reku od beogradskih predgrađa do okoline Smedereva. Oni prete Pančevu i selu Ovči. Stari Debanžovi topovi još uvek lepo svršavaju svoj posao.

Kapetan Kostić i njegovi oficiri dočekuju nas. Veselo je ovo društvo oficira na Beloj steni. Tu je mladi zastavnik broda Ser, Francuz iz Alžira. Gotovo još dete, malen, sa finom glavom, on već nosi na svojoj bluzi ratni krst i Obilićevu medalju. Zatim, tu je Serov pobratim, poručnik Janković od Debanžovih topova. To je početak raspoloženja na položaju. On nam govori crnačkim žargonom: mešavinom srpskog, francuskog, nemačkog i latinskog. Ser je jedini koji za divno čudo razume ovaj međunarodni jezik. Ali kakvo dobro raspoloženje kod ovog hrabrog mladića koji nam se više nije vratio iz rata! To je bio pljusak dosetaka i šaljivih priča.

NA položaju Samar, malo ispred Bele Stene nalazi se top francuske marine. Austrijanci su ga tražili i pronašli, ali njihove granate nisu nanele nikakve štete topu ni njegovoj posluzi. Kao njihove kolege u Topčideru, mornari na Samaru sagradili su vrlo čistu podzemnu kasarnu i oni su obesili svoje krevete s lađe. Usvojili su jedno malo srpsko siroče i obukli ga, i ovaj dečko vrši njihove poruke. Dva psa, "Petrol" i "Šnaps" i jedan ovan služe im za razonodu. Švabe su namestile jedan reflektor na zvoniku pančevačke crkve i Ser i njegovi mornari hteli bi da ga skinu. Ali to im se ne dozvoljava, jer srpska vojska ne voli da puca na crkvu. Ipak, "Samarsko strašilo" kao što zovu velikog francuskog bumbara, moglo je jednom pucati na varoš. Izbačeno je 39 velikih granata u ime represalija za bombardovanje Beograda. Izgleda da je gađanje bilo uspešno, jer su stanovnici i vojnici napuštali navrat-nanos varoš kao pčele košnicu kad se u nju ubaci krupan šljunak.

Bela stena nije daleko od Slanaca, malog sela u dolini, gde je kantonovan jedan puk trećeg poziva kojim komanduje pukovnik Ivković, zet vojvode Putnika. Ovaj puk se odlikovao u jesen 1914, zadržavši sa divnom hrabrošću upadačke trupe na Kosmaju.

MESEC maj 1915. bio je dosta buran, i obilate kiše koje padaju ne popravljaju puteve, prekrivene debelim blatom, kroz koje seljačka kola imaju muke da prokrče put i u kome se zaglibljuju automobili. Uostalom, automobili su još dosta retki u srpskoj vojsci. To su nekoliko starih kola koja su već bila u balkanskom ratu, i privatna kola rekvirirana u početku rata i brzo iskvarena od vrlo smelih improvizovanih šofera, ali malo iskusnih i malo brižljivih. U vreme kiša, nije bilo nikakvo čudo da čovek zastane na pola puta, i trebalo je čekati da se putevi potpuno osuše da se čovek na njih usudi automobilom. To mi se desilo u više mahova, a naročito u Beogradu. Šta da čovek onda radi u ovoj varoši gde je jedina razonoda bilo bombardovanje? Trebalo je da učini što i ja, da obilazi nastanjene delove varoši ili da provodi svoje vreme kod francuskih avijatičara na Banjici.

NAJZANIMLjIVIJI od ovih delova varoši svakako je ciganska Čubura. Tu su ostali svi stanovnici, naravno sem mobilizovanih, jer, pored svega toga što je većina njih siromašna, oni se ne mogu odvojiti od svojih straćara i od svojih prnja. Uostalom, ovaj kvart relativno retko prima neprijateljske granate. Čim se čovek ovamo uputi, vaše prisustvo je primećeno i "kmet" kolonije dolazi da vas pozdravi i poziva vas na jednu rakiju u jednu od onih živopisnih kafanica koje, danas, sve više iščezavaju.

Ako ste stranac koji ne govori srpski, zovu "zvaničnog" tumača, Dobrivoja Popadića, jednu vrstu starog propalice koji je bio, nekada, student u Parizu i Monpelijeu i koji govori vanredno francuski. Na kraju krajeva, dobar tip i oduševljen rodoljub koga je alkohol srozao. Sa melanholijom on vam priča o onome lepome vremenu kad je bio mlad student u Francuskoj, verujući u budućnost punu obećanja. Sada je on ruševina, koja čak više nema snage da uzme pušku da brani svoju zemlju. Da li je jedna milosrdna granata za uvek uspavala ovu slabu i zabludelu dušu koja bi bolje vođena, možda dala jednog heroja?

SUTRA: Četnici na Đavoljem ostrvu

Preporučujemo

Feljton

0 0

AUSTRIJSKE TOBDžIJE NE MIRUJU: Švabe su na Terazijama obesile dečaka od 17 godina

23. 01. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

NEISKRENO DRŽANjE SAVEZNIKA: Nedostatak dalekovidosti Francuske, Engleske i Rusije bili su ključni razlozi za slom srpske vojske u jesen 1915.

22. 01. 2021. u 18:00

Feljton

1 8

SAVEZNIČKE IGRE NA ŠTETU SRBIJE: Da su sile Antante, 1915. prihvatile srpski zahtev, Prvi svetski rat bi bio skraćen za tri godine

21. 01. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

PATRIOTIZAM VOJVODE PUTNIKA: Iz jedne male kuće na periferiji u Kragujevca, vojskovođa je vukao ključne strateške poteze u odbrani Srbije

20. 01. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

PRVO BOMBARDOVANjE KRAGUJEVCA: Stanovnike grada 9. juna 1915. u pet sati ujutru, probudio je breket aeroplana i tresak detonacija

19. 01. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

MISIJA ČESTITIH ŠKOTSKIH ŽENA: Kragujevac je bio pun savezničkih lekara i bolničarki

18. 01. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije