POSETA LOGORU AVIJACIJE: Na srpskom frontu nijedan čovek nikad nije bio gladan

OSMATRAČNICA majora Srba smeštena je malo van varoši prema vrhu smederevskog ostrva.

Foto Arhiva

Tu Švabe drže jedan položaj sa znatnim brojem vojnika. Sada se Mađari nalaze u rovovima. Kao i obično u Smederevu se niko ne pribojava. Svet, ne krijući se, prolazi neprijatelju ispred nosa. Srb, sa kojim idem, dovikuje Austro-Mađarima: "Servus, Švabe!" i oni odgovaraju: "Servus!" Katkad oni traže od majora odobrenje da mogu pecati ribu, i to im je često dozvoljeno.

Na visu iza osmatračnice namešteni su Debanžovi topovi za koje tobdžije kažu da su nepoderivi. Kad sam se tamo popeo sa majorom Vasojevićem, komandir baterije hoće da učini preda mnom praktičnu demonstraciju i on naređuje da se opale četiri šrapnela na neprijatelja. Ispevši se na sami zaklon topa, ja kritikujem gađanje: prvi metak je suviše dug, drugi ide dobro, treći je još malo suviše dug, a četvrti pogađa cilj. Srbi su rođeni artiljerci, kao što je kod nas u Švajcarskoj čovek rođen s karabinom u ruci! Austrijanci ne odgovaraju, ali, naprotiv, digla se oluja i mi smo čekali da ona prođe zaštićeni u topovskim rovovima i slušajući pričanje kapetana Tomića o smederevskoj bitci, gde su se proslavili treći poziv i mladi Vardarci. Vraćajući se u varoš, mi prolazimo preko pešadijskih položaja na Karađorđevom brdu, i kad smo stigli, izveštavaju nas da se od 7 sati izjutra Italija nalazi u ratu s Austrougarskom. Odmah blizu varoši nalazi se takođe jedna haubička baterija od 120 mm. To su krupove haubice, otete od Turaka 1912.

POLOŽAJ sa velikim opsadnim topovima nalazi se na Udovici, na sat i po jahanja. Pored njih ima takođe jedna baterija artiljeraca. Odlazim da ih obiđem, ali kad smo stigli u njihovu blizinu, udari oluja i pljusak, pretvorivši odmah puteve u jedno neuporedivo blato. Ipak sam se potrudio do opsadnih topova, gde me je dočekao njihov komandir, kapetan Jovanović. On je naredio da njegove tobdžije izvrše pred mnom manevrisanje s ovim topovima - njegovi artiljerci su lepi momci iz aktive i rezerve. Topovi koji su učestvovali u opsadi Jedrena, sijaju se očišćeni kao dobro čuvane igračke. Jedan grudobran, zasađen ječmom da ih učini nevidljivima za neprijateljske avione, štiti ih, a pred njima se pruža jedna mala dobro održavana baštica, gde natpisi kazuju imena biljaka i cveća.

Ljudi, vrlo disciplinovani, slažu se divno sa svojim kapetanom i tražili su od njega da im daje lekcije iz francuskog. Po strahovitom blatu dolazimo do kapetanovog stana, jedne male vrlo čiste seljačke kućice. Kapetan mi ne da da se tako brzo vratim za Smederevo i hoće da ostanem na ručku. Nemoguće da mu to odbijem i to tim manje što je kapetan Terzić, komandir jedne baterije od 75 u okolini, došao da nam se pridruži. Ostajem dakle, i odličan ručak koji je spremila Jovanovićeva domaćica, pesme koje su svirali Cigani, govori i opšte dobro raspoloženje učinilo je da mi je vreme i suviše brzo prošlo.

PRED veče krećemo, na putu da se vratimo, praćeni od kapetana Tomića, pravog "kauboja" koji od zadovoljstva pali bezbroj puta iz revolvera. Kad smo izišli na drum, Tomić izigrava ludaka i puca na Švabe koje reka deli od nas. Oni se svete, pucajući iz mitraljeza na smederevski grad. Ponovo sam video Tomića kao osmatrača eskadrile u Vertekopu i, mnogo kasnije posle rata, kao kolonistu u Kumanovu. Ostareo je i smirio se. To nije više neukrotivi kapetan iz 1915. godine.

Ići iz Smedereva u Požarevac kad je ravnica poplavljena velikim proletnjim kišama, nije laka stvar. Ipak smo uspeli da prevalimo ovaj put bez nezgode. Dobra kola koja mi je dao major Srb, pobeđuju debelo blato na putu i prolaze preko poplavljenih mesta plodne ravnice, ukrašene veličanstvenim zelenilom. U Krani posećujemo potpukovnika Popovića komandanta 18. pešadijskog puka i druga iz smederevske menaže, i produžavamo zatim prema Požarevcu. Često kola upadaju u vodu do osovina, ali naši konji su dobri i tako stižemo do Morave. Malo posle njenog prelaska, dolazimo do ergelane koju sada zauzima konjica, gde nas kapetan Anđelković, kažnjen na 24 dana zatvora, poziva na ručak. Udaljenost do Požarevca nije više velika i, malo vremena posle ručka, mi stižemo u "Grand hotel " ove varoši. Ima prilično trupa u Požarevcu, a tu je i logor srpske avijacije.

AVIJACIJA, boga mi, nije još tako snažna: dva aviona "blerio" sa dva mesta i Tomićev mali avion sa jednim mestom. Tomića sam video u Cerovcu prošle godine. Upravo ovoga dana su hteli da oprobaju jednu novu avionsku bombu, koju je pronašao pukovnik Vasić, moj stari poznanik iz Šapca i koji s nama prisustvuje probi. Aeroplan se diže sa svojim pilotom i osmatračem. Kad se popeo na 1.000 metara visine, on baca bombu koja je teška 16 kg. Ona pada na nekih 300 metara od nas i eksplodira, razvijajući debeo stub crnog dima. Rupa, iskopana eksplozijom u zemlji, malena je; ceo efekt se proizvodi u širinu i u visinu. Ne znam da li su ove bombe koje su srpski pronalazak, bile kasnije upotrebljavane u ratu.

Ipak, ne verujem u to, jer ih nikad nisam video na Solunskom frontu.

Kad sam se vratio u varoš, proveo sam veče s oficirima koji nisu mnogo zadovoljni neaktivnošću na srpskom frontu. Naposletku, noć je bila malo i suviše burna, jer pored svega svoga zvučnog imena "Grand hotel" ovaj lokal raspolaže jednom armijom stenica čiji front ne zna za zatišje i koje napadaju neumorno.

JEDAN rđav put kroz polja vodi iz Požarevca u Petku, Glavni Stan 8 puka trećeg poziva, kojim komanduje potpukovnik Baltić. Tu je takođe kantonovan čuveni vardarski bataljon, "Vardarci" junaci sa Smedereva koji su zarobili 2.600 vojnika, a sami nisu izgubili više od dvadesetine ranjenih i mrtvih. Njima komanduje major Naumović i on je vrlo gord da nam pokaže njihove pešadijske i mitraljeske vežbe. To se završilo kolom koje su igrali vojnici i oficiri. Sad je red na treći poziv da se pokaže i starci manevrišu besprekorno pred nama sa mitraljezima oduzetim od Švaba. Njihov major Popović mi se predstavlja kao "major trećeg poziva i profesor teologije u rezervi". Vreme je prijatno, i čovek je gladan i žedan. Popović hoće da nas posluži aperitivom sa mezetlucima, ali on to čini u tolikom izobilju da ja nisam više imao mogućnosti da se pristojno pojavim na ručku kod potpukovnika Baltića. Sem pri povlačenju kroz Albaniju, čovek nije bio nikad gladan na srpskom frontu.

SUTRA: Strah od majora Tankosića

Preporučujemo

Feljton

0 3

ŠVABE ZAZIRU OD SMEDEREVA: Vardarska divizija je tukla šest hiljada Nemaca na Dunavu

26. 01. 2021. u 18:00

Feljton

0 4

ČETNICI NA ĐAVOLjEM OSTRVU: Dobrovoljci spremni da se žrtvuju predstavljali su strah i trepet za vojsku Franca Josifa

25. 01. 2021. u 18:00

Feljton

0 2

SRPSKA VOJSKA NE PUCA NA CRKVE: Francuskim mornarima nisu dozvolili da obore reflektor okačen na zvonik pančevačke bogomolje

24. 01. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

AUSTRIJSKE TOBDžIJE NE MIRUJU: Švabe su na Terazijama obesile dečaka od 17 godina

23. 01. 2021. u 18:00

Feljton

0 1

NEISKRENO DRŽANjE SAVEZNIKA: Nedostatak dalekovidosti Francuske, Engleske i Rusije bili su ključni razlozi za slom srpske vojske u jesen 1915.

22. 01. 2021. u 18:00

Feljton

1 8

SAVEZNIČKE IGRE NA ŠTETU SRBIJE: Da su sile Antante, 1915. prihvatile srpski zahtev, Prvi svetski rat bi bio skraćen za tri godine

21. 01. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije