PROTIVUDAR KOD LESKOVCA: Nemci i Bugari su sprečeni da srpsku vojsku opkole u dolini Toplice i Jablanice

ISTOG dana, kada su u Raškoj srpski prestolonaslednik, vlada i Vrhovna komanda potvrdili jedinstvo u nameri da "ostanu bez rezerve uz saveznike", u Londonu je ser Edvard Grej, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, objašnjavao jednom službeniku francuske ambasade zašto je njegova vlada izgubila zanimanje za sudbinu Srbije.

Foto Arhiv Beograda

Pošto je Nemačka uspostavila teritorijalni dodir sa Turskom, Britanci su očekivali da će Turci i Nemci sa novom snagom udariti po njihovom Kolonijalnom carstvu. U Carigradu su već najavljivali veliki napad na Suecki kanal. Poraz u Egiptu neminovno bi se odrazio i na stanje u Indiji. Grej je tvrdio da su, ukoliko je trebalo evakuisati potučene britanske divizije sa Galipolja, one bile najpotrebnije u Egiptu. U uslovima ugroženosti njenog Carstva, Britanija nije htela da troši svoje snage na Srbiju.

Iz Petrograda su stizala obećanja. Na sednici vlade 6. novembra u Raškoj, pod predsedništvom regenta, pročitana je lična poruka cara Nikolaja II za regenta Aleksandra i Vrhovnu komandu. Razmatrane su i vesti Lontkijevića i Spalajkovića o prikupljanju ruskih trupa u Besarabiji. Kralj Petar, obavešten o carevoj poruci, napisao je, međutim, u svom dnevniku: "Govori strpljenja do početka novembra!!! Lako je njima govoriti, ali nama hrana nedostaje!"

I RUSIJA je, naime, imala svoje šire, strateške interese. U planovima koji su razrađivani u ruskoj Vrhovnoj komandi, desant na Bugarsku trebalo je da bude samo deo veće i značajnije operacije, osvajanja Carigrada, kao stoletnog cilja ruske države. General Ščerbačev, glavnokomandujući Sedme armije koja se prikupljala u Besarabiji, nije razdvajao napad na Bugarsku od desanta na Carigrad. Borbi sa austro-nemačkim trupama u Srbiji pridavao je trećerazredan značaj.

Najgora razočaranja tek su počinjala. Posle završetka sednice vlade u Raškoj 4. novembra, vojvoda Putnik obavestio je generala Saraja da je obrazovao operativnu grupu za proboj kroz Kačanički tesnac ka Skoplju i zatražio od njega hitno sadejstvo. Trebalo je da Francuzi, napadom ka Velesu i Skoplju, privuku pažnju i snage neprijatelja, dok bi se Srbi probili kroz Kačanik.

GENERAL Moris Saraj i general Žozef Žofr ovoga puta su bili spremni da krenu ka Srbima. Od 1. do 10. novembra u Solunu se iskrcavala 122. francuska divizija, čiji je dolazak Saraj toliko iščekivao. On je njene delove, onako kako su stizali, prebacivao na front kod Krivolaka, gde su se već nalazile jedinice 57. divizije. Na frontu prema Strumici imao je 156. diviziju.

Ofanziva francuske Istočne armije počela je 3. novembra. Saraj je 156. diviziji naredio da se probija u pravcu Strumice, da bi odbila neprijatelja što dalje od pruge i sprečila dolazak bugarskih pojačanja na makedonski front. Kod Krivolaka, 57. i 122. divizija trebalo je da napadom ka Velesu ugroze bok bugarske Druge armije, koja je napredovala pravcem Veles - Prilep - Bitolj. Irci iz britanske Desete divizije ostali su u odbrani, između Dojranskog jezera i Vardara, prema Strumici.

U OSAM dana borbe, do 11. novembra, 156. divizija uspela je da zauzme selo Kosturino, a 57. i 122. divizija Gradsko i manastir Sv. arhangela. Bugarska Druga armija je potom uspešno odbijala sve njihove dalje napade. Francuzi su odustali od direktnog puta ka Velesu dolinom Vardara i odlučili da ga napadnu iz pravca Prilepa.

Vlada Aristida Brijana donela je, međutim, 11. novembra, po Srbe poraznu odluku. Saraju je naređeno da, zbog neprijateljstva Grčke, dvosmislenog stava Rumunije i odlaganja ruske pomoći obustavi ofanzivu i pripremi trupe za povratak u Solun. Novi grčki premijer Stefan Skuludis je 9. novembra zapretio francuskom poslaniku u Atini da će grčke trupe razoružati i internirati sve srpske, francuske i britanske trupe koje iz severne Makedonije budu prešle na grčko tlo. Devet grčkih divizija zaista se koncentrisalo u okolini Soluna, istočno od Strume i u Lerinu.

ZA vreme napredovanja Francuza ka severu, od 3. do 11. novembra, srpska vojska, naime, nije krenula u proboj ka jugu. Ona je tek 5. i 6. novembra završila zaposedanje obala Zapadne i Južne Morave. Fon Makenzen je, međutim, 5. novembra izdao svojim trupama novu direktivu, kojom je naredio brže gonjenje neprijatelja. Fon Galvicova Jedanaesta armija i Bojadžijevljeva Prva armija, koja je nadirala ka Prokuplju i Leskovcu, imale su zadatak da preseku put ka jugu Treće armije i Timočke vojske i da ih zarobe. Treća armija Keveša fon Kevešhaze trebalo je da se probije u dolinu Ibra, a Druga armija Todorova na Kosovo, čime bi glavnina srpskih snaga bila odsečena od Kosova i zarobljena na području između Zapadne i Južne Morave.

U isto vreme, general Erih fon Fakenhajn je direktivom od 11. novembra naredio konačno uništenje srpske vojske. Tako su privremeno zaustavljeni sukobi između njega i Konrada fon Hecendorfa, ali i neslaganja sa Fon Makenzenom i Bugarima, povodom ciljeva operacija u Srbiji. Falkenhajn je, naime, računajući da je cilj postignut potiskivanjem Srba daleko od Dunava, između Južne i Zapadne Morave, hteo da sa srpskog fronta povuče većinu od jedanaest angažovanih nemačkih divizija i da ih upotrebi na drugim frontovima. Načelnik nemačkog generalštaba je ipak popustio, pa je sa srpskog fronta povukao samo četiri divizije. Posle uništenja Srba na Kosovu, trebalo je pobediti Francuze i Britance u Makedoniji.

SRBI su agresivnije nastupanje neprijatelja osetili već sutradan posle Makenzenove direktive, 6. novembra. Nemci su toga dana počeli da prelaze Zapadnu i Južnu Moravu.

Tada je nemačka Jedanaesta armija uspela da se, kod Krivog vira, spoji sa bugarskom Prvom armijom. Potom je zauzela Kruševac i uspela da čak ugrozi pozadinu srpskih armija u dolini Južne Morave. U isto vreme, Prva divizija bugarske Prve armije neočekivano je zauzela Leskovac i zapretila da će, dolinom Jablanice, da krene ka Prištini i preseče odstupnicu srpskoj Drugoj armiji ka Kosovu. U redovima branilaca pojavila se panika.

Dok su se izmešane trupe divizija Druge armije u neredu povlačile, na borbenim položajima u rejonu Lozišta 9. novembra pojavili su se kralj Petar, vojvoda Stepa i pukovnik Ljubomir Milić, komandant Moravske divizije drugog poziva. Milić je dobio naređenje da, zajedno sa Timočkom divizijom prvog poziva i Šumadijskom drugog poziva, potisne Bugare nazad, ka Leskovcu i Hisaru. Zadatak je izvršen brzim protivnapadom, 11. i 12. novembra. Bugari su odbačeni čak oko 25 kilometara. Leskovačkim protivudarom neprijatelj je sprečen da Srbe opkoli u dolini Toplice i Jablanice i da srpkoj Drugoj armiji preseče odstupnicu prema Kosovu. Njime je označen konačan neuspeh Makenzenovog pokušaja da Srbe pobedi na području između Zapadne i Juže Morave i da zaustavi njihov proboj ka jugu.

SUTRA: Pojavio se četvrti neprijatelj

Preporučujemo

Feljton

0 1

BORBENI VOJVODA ŽIVOJIN: Ulazak Bugara u Kačanik zaustavio je Mišićevu ofanzivu

09. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

UZ SAVEZNIKE - ODANO I VERNO: Srbija, iako se našla u vrlo teškom položaju, odbila je separatni mir sa neprijateljem

08. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

POVLAČENjE NA DVE MORAVE: Strah saveznika da Srbija ne potpiše separatni mir

07. 03. 2021. u 05:00

Feljton

0 1

MLADI REGRUTI KREĆU NA PUT: Nemci su odvodili u ropstvo i muško i žensko stanovništvo

05. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

U BORBU DO POSLEDNjEG ČOVEKA: Dečaci, da bi sačuvali živote, slati su za vojskom

04. 03. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FRANCUSKA KOMANDA SE KOLEBA: Na dan napada Bugara Britanci se usmeravaju ka Egiptu

03. 03. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije