Feljton

ČITULJA SA NASLOVNE STRANE: "Potkovica" je postala nezaobilazno stecište glumaca, advokata, sportista, svih viđenijih ljudi

Radoslav Lale Vujadinović

03. 04. 2021. u 18:00

Za razliku od "Kikevca" i "Kalinića", kafana "Tabor" je uvek radila posle ponoći. Tu su sve goste čekali džigerica u slanini i crevca na žaru, škembići zaljućeni po ukusu, koji su se služili oko tri sata, i kisela čorba oko pola pet ujutru. Onda, kad uveliko svane dan i kad na Kalenić pijacu stignu vrući čvarci, kupovalo se pola kile čvaraka, koji su se obavezno uvijali u fišek, pa u novine, i išlo se u komšiluk po pola kila hleba, u pekaru u Stiškoj ulici, gde je danas kafana "Potkovica".

ЧИТУЉА СА НАСЛОВНЕ СТРАНЕ: Потковица је постала незаобилазно стециште глумаца, адвоката, спортиста, свих виђенијих људи

Novine u koje su se uvijali čvarci morale su da budu "Politika" i nijedne druge. Kasapima nije padalo ni sa one strane pameti da čvarke zavijaju u "ne daj bože, 'Borbu'". "Borba" je bila partijski list, s ponosom je nošena u džepu sakoa ili mantila, pa se onako, slučajno, krupan crveni naslov okrene tako da se ona velika crvena slova vide iz džepa i da odmah sve bude kristalno jasno o njihovom vlasniku. Taman posla da se u "Borbu" zavijaju čvarci, ko zna šta bi se kasapinu desilo, a sa vlasnikom čvaraka da i ne govorim!

SAMO je gospodin Zeka, sin predratnog generala Zečevića, imao toliko građanske hrabrosti i čuburske duhovitosti da svakog jutra kod svog prodavca novina uzima "Politiku", pogleda prvu stranu i ćutke je vrati na mesto. Jednoga jutra, prodavac se okuraži da ga upita:

"Šta to, gospon' Zeko, svakog jutra gledate na prvoj strani novina?"

"Tražim čitulju", najnormalnije odgovori nekadašnji gardijski oficir.

"Pa čitulje su na zadnjim stranama!", iznenađeno reče prodavac.

"Ona koju tražim biće na prvoj!", mirno reče Zečević i produži prema kafani "Kalenić", na svoju prvu kafu i hladnu čačansku šljivovicu.

Sa vrućim čvarcima umotanim u listove "Politike" i hlebom iz pekare u Stiškoj, Čuburci su se vraćali svojoj kući i ustajali tek oko podneva. Nigde u Beogradu tako nešto nije postojalo, samo na Čuburi, u srcu Vračara.

JOVAN Popović, stari poznanik iz Zahumske ulice, po dolasku iz Pariza 1985. godine, nekadašnju pekaru u Stiškoj ulici pretvara u restoran sa prvorazrednim konjskim specijalitetima, nalik na čuveni francuski kultni restoran "Flora".

Od samog otvaranja, "Potkovica" je postala nezaobilazno stecište glumaca, advokata, sportista, svih viđenijih ljudi iz grada, i do dan-danas ostala bezmalo jedina svetla tradicija Čubure, dostojna naše pažnje, u kojoj nismo uzalud trošili vreme. Gosti "Potkovice" su znani i neznani Čuburci i žitelji celoga grada. Ona je s vremenom postala sastajalište i pozorište, kulturna tribina, mesto razgovora i kutak dogovora. U njoj je vrcalo od duhovitih dosetki i šala, koje su podizale raspoloženje i atmosferu.

Kada se spomene, ime "Potkovica" ponajviše asocira na Dragana Gagu Nikolića, omiljenog i slavnog Čuburca-Krstaša, koji je od samog otvaranja bio njen "promoter", ali i na takođe slavne Boru Todorovića i Petra Kralja. Bilo je to vreme kada su tu dolazili i mnogi drugi beogradski glumci i glumice iz Ateljea 212 i drugih pozorišta.

"TALIJA"

U PROLEĆE 2004. godine starosedelac Čubure Aleksandar Kostić (Aca Talija), ozvaničio je otvaranje lokala sa taličnim nadimkom "Talija", koja nije imala status kafane ili kafića. Više je ličila na privatni klub i mnogi su je tako doživljavali. Od prvog dana otvaranja do kraja svog života svakodnevni gost je "Krstaš", jedinstven i veliki čovek glumac Dragan Gaga Nikolić. Svakodnevno bi dolazio u "Taliju" na prvu jutarnju kafu, prelistavao i bistrio štampu, rešavao svoje omiljene ukrštene reči. S njegovim prisustvom "Talija" je imala svoj ukus, miris i boju. Dušu je dobila nešgo kasnije, kada su u nju počeli da pristižu lokalni Čuburci, manje ili više poznati penzioneri, sportisti, glumci, advokati i ostali običan svet. U njoj nije bilo statusnih podela.

DOLAZILO se svakog dana u podne i uveče, na dobru klopu, na relaksaciju šalom i smehom, a njih je bilo uvek u izobilju kada ste u društvu takvih šmekera kakvi su bili Gaga i Bora, ili "stožeri" oko kojih su se svi okupljali, neponovljivi i jedinstveni Rista Rumun, Zvonko Voskar i Gavra Krstaš - taj egzemplar čuburskog duha, koji će stizati uvek "tačno u podne", kao Gari Kuper, da ispije svoja besplatna pića koja će mu prijatelji naručivati.

Ova kafanica je i danas, kao i prvog dana, omiljeno mesto glumca Gorana Sultanovića, koji je odrastao u obližnjoj Hadži-Prodanovoj, u kojoj se nalazi i njegova Četrnaesta beogradska gimnazija, koju su pohađale sve generacije iz ovog kraja. Prekoputa šanka, u uglu, sedela je istinska elita "Potkovice", koja je igrala poker, tu najhazardniju igru na svetu. Sastav je bio reprezentativan: advokati Borko Simonović, Predrag Lazarević Lača, Branislav Tapušković Tale, Sima Pop, košarkaš Ražnjatović... Prema svedočenju onih koji su imali prilike da gledaju njihove fantastične partije, svi odreda bili su istinski majstori.

OVA kafanica važila je za doajensko gnezdo advokatskih autoriteta, doktora, novinara, sportista i pevačkih zvezda. Advokate je predvodio Branislav Tapušković, koga se sećam iz mlađih dana, jer kad je on diplomirao prava, Borko Simonović i ja smo upisivali Pravni fakultet, da bismo se devedesetih godina našli u istoj kancelariji Prve advokatske radne zajednice, na Trgu Nikole Pašića broj 12. Ne mogu se te godine tako lako kao gumicom izbrisati.

Tapušković je rođen u Prilepu 1937. godine, gde mu je otac radio na železnici. U školu je krenuo rano, sa šest godina, i to usred rata. Tokom školovanja stalno je menjao mesto stanovanja, kao i učitelje i profesore, zbog očeve službe. Generacije mladih pre i posle rata, a tu ubrajam i sebe, bile su zaražene filmom. Gledanje filmova, pretežno u Kinoteci u Kosovskoj ulici, presudno je ugicalo na Taletovo obrazovanje, čak i više nego samo studiranje. Ali, i ambijent Čubure i njenih kafana znatno je doprineo njegovom sazrevanju, kao i kulturne institucije, budući da je kao studeng, kako sam kaže, "nabasao" na Narodno pozorište. S vremenom se zainteresovao za operu i balet. Od tada je svakodnevno koračao po svom "trouglu obrazovanja", i tako odavde do večnosti.

NE TREBA ni pominjati da je, kao svi dečaci, voleo sport i maštao da bude uspešan sportista. Stoni tenis je počeo da trenira i pre dolaska u Beograd, gde je 1956. godine upisao prava. U vremenu kad je Jugoslavija bila stonoteniska velesila, u ekipi Partizana igrali su asovi tog sporta, pre svih Vojislav Marković, Vladeta Pavasović, Branislav Tapušković, Milan Radovanović.

Vojkan Marković je 1960, sa 19 godina postao nacionalni prvak Jugoslavije. Donosio je trofeje sa mnogo velikih turnira. Bio je prvak otvorenih prvenstava Skandinavije, Bugarske, Rumunije. Dovoljno je reći da su ti njegovi uspesi bili i više nego šgo se moglo očekivagi sa njegovih samo 19 godina, kada je zauzeo mesto u najprobranijoj grupi evropskih asova stonog tenisa. Te godine, on je tri puga pobedio prvaka svega, Mađara Šidoa, jednom u pojedinačnoj konkurenciji, zatim u meču Jugoslavija-Mađarska, a treći pug zaredom u polufinalu turnira prvensgva Rumunije. Takođe je savladao i tadašnjeg prvaka Evrope Bercika.

SUTRA: BEZ MADERE - NEMA KARIJERE

30. 03. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 47

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09