MISTERIJA BIBLIOTEKE GECE KONA: Mada su pre 75 godina poslate u zemlju, do danas se ne zna gde su završile knjige čuvenog predratnog knjižara

BASNOSLOVNO vredna biblioteka, dva luksuzno nameštena stana, umetničke slike, napoleoni i engleski zlatnici, automobili i 60 kutija raznog nakita - samo su neke od stavki oduzetih tokom Holokausta najpoznatijem predratnatom knjižaru i jednom od bogatijih ljudi u Kraljevini Jugoslavija, Geci Konu.

Arhiva

One se, ipak, zasada ne nalaze na spisku koji su njegovi zakonski naslednici predali Agenciji za restituciju.

Kako nam je potvrđeno u ovoj agenciji, pred njom je u toku postupak za vraćanje i obeštećenje oduzete imovine, a podnosioci zahteva potražuju knjižaru i zemljište u Knez Mihailovoj 12, odnosno Čika Ljubinoj 1, u Beogradu, zatim kuću i dvorište u Dobračinoj 30, kuću i dvorište u nekadašnjoj Ulici Milorada Draškovića 4, sada Sremskoj, vilu u Vrnjačkoj Banji i zgradu u Jajincima.

- Prema pribavljenim dokazima, bivšem vlasniku Geci Konu oduzeta je zgrada (knjižara) i zemljište u Knez Mihailovoj, odnosno Čika Ljubinoj, kuća sa dvorištem u Dobračinoj i kuća s dvorištem u današnjoj Sremskoj. U toku je pribavljanje dokaza o oduzimanju vile u Vrnjačkoj Banji i zgrade u Jajincima, tako da povodom podnetih zahteva još nije doneta odluka o restituciji - kažu u Agenciji.

Blažo Đurović, istraživač nestale kulturne baštine, došao je do dokaza i dokumenata da su Konovima oduzete basnoslovno vredne pokretnosti, od kojih su neke čak vraćene posle rata, ali se ne zna gde su. Takav je slučaj Konove privatne biblioteke.

Bavarska državna biblioteka, 7. aprila 2016. godine, vratila je 203 naslova čuvenog beogradskog izdavača Narodnoj biblioteci Srbije. Ova izdanja uzeta su kao nacistički ratni plen, koji je 1943. dospeo u zbirku Bavarske državne biblioteke. Po Đurovićevim rečima, to, međutim, nije Konova lična biblioteka, već knjige iz fundusa njegove izdavačke kuće.

- Njegove lične knjige prebačene su u zapečaćenim sanducima u Narodnu biblioteku Beča. Među njima je bilo veoma vrednih naslova, kao i izdanja na engleskom, francuskom i nemačkom. Ti sanduci su, s napomenom da nisu otvarani, predati našoj vojnoj misiji u Beču, 1946, u isto vreme kad i srednjovekovne knjige iz biblioteke Vršačke eparhije i knjige iz Univerzitetske biblioteke u Beogradu - kaže Đurović.

Na dokumentu do kog je došao, vidi se da je primopredaja izvršena 25. jula 1946, a knjige je u ime jugoslovenske vojne misije primila Vlatka Culek. Na spisku se nalazi: 3.331 tom iz biblioteke Vršačke eparhije, spakovan u 40 sanduka, zatim 1.658 tomova iz biblioteke Gece Kona, spakovano u šest sanduka, delovi beogradske Univerzitetske biblioteke i biblioteke jugoslovenske ambasade u Beču.

- Sudbina knjiga nepoznata je baš kao i većine drugih dragocenosti. Nemci su zlato verovatno odmah pretopili, a neke umetničke slike su posle rata vraćene, ali mnoge nisu - kaže Đurović.

On je otkrio da su Nemci Konu oduzeli: dva automobila - "mercedes" i "fijat", nameštaj za dva luksuzna stana, sedam tepiha, skladište laboratorijske opreme i učila "Hemolabor", slike i knjige, 300.000 ondašnjih dinara, 146 napoleona, tri engleska zlatnika po sto šilinga, 2.000 srpskih i francuskih zlatnika, 500.000 dinara u hartijama od vrednosti, 60 kutija raznog nakita, jednu naročito vrednu bisernu ogrlicu, dva albuma filatelističkih maraka vrednih tadašnjih milion i po dinara, 16 pisaćih mašina i jedan foto-aparat.

Kako kaže, naslednici će, kako budu dolazili do pismenih dokaza o vlasništvu, ta dokumenta podnositi državi.

Porodica Kon stradala je 1941. Geca Kon je iz zatvora Gestapoa, na Trgu Nikole Pašića, deportovan u Austriju i pogubljen, dok su mu žena, kćerke, zet i unuci poslati u logor Staro sajmište, i streljani u Jabuci, kod Pančeva. Od cele porodice preživeo je jedino zet Leopold Herceg, čiji potomci potražuju imovinu.

Posle konfiskacije, nemačke vlasti su prodale "Izdavačko preduzeće Geca Kon" izdavačkoj kući "Jugoistok" za 24 miliona dinara i za komesara "Jugoistoka" postavile Adolfa Mostbeka. Mostbek, po nalogu upravnika Nacionalne biblioteke u Beču Paula Hajsla, prebacuje 1942. u Nacionalnu biblioteku Beč, kao i u narodne biblioteke u Berlinu, Minhenu, Breslau i Lajpcigu, više od 6.000 novih knjiga iz magacina izdavačke kuće Kona. Do avgusta 1943. prebačeno je ukupno 7.500 knjiga na srpskom jeziku, Konovo vlasništvo.

KNjIGE IZGORELE U BOMBARDOVANjU

KNjIGE koje su vraćene pre pet godina, iz Srbije su otišle početkom 1943, kada je transport organizovao Herman Gerstner, direktor vojne knjižnice u Beogradu, inače u civilnoj službi bibliotekar u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu. Na osnovu lista upućenih Bavarskoj državnoj biblioteci, može se rekonstruisati da je oko 600 primeraka stiglo u Minhen. Eksperti Bavarske biblioteke pronašli su 203 naslova, među kojima i prevode dela Karla Marksa i Sigmunda Frojda. Za ostale se pretpostavlja da su izgoreli u bombardovanju.

VELIKI TRANSPORT

KOMPOZICIJA sa basnoslovno vrednim umetničkim slikama oduzetim od beogradskih Jevreja napustila je 1943. beogradsku Železničku stanicu pod SS obezbeđenjem, otkriva nam Đurović. Zanimljivo je da do danas jevrejska zajednica nije postavila pitanje njihove sudbine, mada postoje spiskovi šta je odneto:

- Nešto od toga jeste vraćeno, a zna se da je Udba posle rata prodavala na zapadu deo tih umetnina i od tog novca formirani su prvi "crni" fondovi - tvrdi naš sagornik.

Preporučujemo

Društvo

0 0

TEMPERATURE U PADU OD OVOG DATUMA: Detaljna prognoza, evo kakvo nas vreme očekuje

10. 03. 2026. u 11:15

Društvo

0 1

TRAGEDIJA U VRANjU: Mladić umro dok je igrao mali fudbal

10. 03. 2026. u 11:05

Društvo

0 0

FUNKCIONISANjE AERODROMA NEĆE BITI UGROŽENO Đurić: Imamo strateške rezerve aviogoriva

10. 03. 2026. u 11:03

Društvo

0 0

PRIORITET BEZBEDAN POVRATAK GRAĐANA: U Srbiju se do sada vratilo oko 2.500 ljudi iz sedam ratom zahvaćenih država

10. 03. 2026. u 10:28

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije