Društvo

SUMNJIV VELIKI BROJ MESTA NA FAKULTETIMA: Stručnjaci upozoravaju - daje se tri puta više indeksa nego što ima kandidata!

Љ. БЕГЕНИШИЋ

04. 10. 2021. u 16:00

NA fakultetima u Srbiji godišnje se otvori skoro tri puta više mesta nego što ima zainteresovanih studenata, koji mogu da konkurišu na čak 1.600 studijskih programa.

СУМЊИВ ВЕЛИКИ БРОЈ МЕСТА НА ФАКУЛТЕТИМА: Стручњаци упозоравају - даје се три пута више индекса него што има кандидата!

Foto Z. Jovanović

Zato je glavno pitanje - ko i na osnovu kojih kriterijuma daje akreditacije za nerazumno veliki broj mesta i programa. Ima osnova da se sumnja u korektnost akreditacija, a možda ima i malverzacija i korupcije u ovom procesu.

Ovo za "Novosti", kaže Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, komentarišući podatke prema kojima je za upis u prvu godinu fakulteta akreditovano enormnih 113.852 mesta, a za prvi stepen visokog obrazovanja 1.683 studijska programa.

Istovremeno, u zemlji se godišnje rađa oko 65.000 dece, a od tog broja četvorogodišnje škole koje su uslov za upis na prvu godinu završi 45.000 đaka.

Poređenja radi, 2012. godine za upis u prvu godinu bilo je akreditovano 913 programa i 66.853 mesta, a prof. Ivić pita koje su to uvećane obrazovne potrebe u odnosu na period od pre skoro jedne decenije koje opravdavaju ovakvo povećanje broja programa i mesta.

Inače, kada je reč o privatnim fakultetima i strukovnim akademijama one uglavnom akredituju programe iz oblasti menadžmenta, administracije, poslovne politike... gde su ulaganja minimalna. Pri tom, skoro da nema prirodnih, tehničkih i medicinskih nauka.

PONUDA Studenti mogu da konkurišu na čak 1.600 studijskih programa, Foto M. Anđela

Međutim, prof. Ivić upozorava da je ključni problem u državnim fakultetima koji dominiraju po broju programa, jer privatni fakulteti i akademije pokrivaju tek trećinu (31,89 odsto) ukupnog broja programa i oko četvrtinu (27,82) mesta.

Problem je i broj nastavnika, kojih je na državnim fakultetima angažovano u proseku 3,87 sa punim radnim vremenom, dok je u školama strukovnih studija angažovano u proseku 1,78 nastavnika. A broj i kvalifikacije nastavnog kadra su među ključnim uslovima za dobijanje akreditacije.

Prof. Ivan Ivić, Foto Tanjug

- Sve ovo govori da su recenzenti u Nacionalnom akreditacinom telu (NAT) pristupili poslu formalistički ne vodeći računa o realnim potrebama zemlje i njima prilagođenog obrazovanja - ističe prof. Ivić.

On ocenjuje da je osnovni motiv pokušaj visokoškolskih ustanova, i privatnih i državnih, da ostvare profit.

- Fakulteti se finansiraju po broju studenata, a pošto imamo ograničen broj kandidata za upis, a veliki broj mesta, logično je očekivati da fakulteti na sve načine nastoje da pridobiju što više kandidata, idu logikom daj šta daš - kaže ovaj profesor.

Prof. Ivić zaključuje da sve ovo vodi ka značajnom snižavanju kvaliteta fakultetskog obrazovanja, sa svim posledicama koje ono može da ima po razvoj zemlje.

U Beogradu "višak" 2.000 mesta

DA nešto nije u redu sa brojem mesta za upis u prvu godinu fakulteta i brojem programa pokazuje i podatak da je na Univerzitetu u Beogradu na fakultetima ostalo ukupno više od 2.000 slobodnih mesta, što budžetskih što samofinansirajućih. Prorektor za nastavu UB Petar Bulat rekao je da je, ako se uzme u obzir nekoliko godina unazad, primetan trend pada broja upisanih studenata. Bulat je objasnio da je to posledica depopulacije jer su generacije sve manje, a sa druge strane privatni fakulteti odvlače jedan deo studenata.

Zapratite Nportal na Fejsbuk stranici

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OD KNJIŽEVNE REČI DO POZORIŠNE SCENE: Priznanja za Fondaciju Mozzart

OD KNjIŽEVNE REČI DO POZORIŠNE SCENE: Priznanja za Fondaciju Mozzart