GRAD OČIŠĆEN OD SRBA I ŽIVOTA: Mučni jubilej za naš narod u Hrvatskoj, 30 godina od završetka krvavih borbi u Vukovaru
TAČNO 30 godina biće u četvrtak 18. novembra otkako je u Vukovaru posle 78 dana krvavih borbi umuknulo oružje.
Najveća bitka građanskog rata u SFRJ okončana je predajom hrvatskih paravojnih snaga tadašnjoj regularnoj vojsci JNA.
Iz grada u kojem je čak i retko koje drvo ostalo neoprljeno, krenule su dve kolone izbeglica - jedna prema Beogradu, druga prema Zagrebu. Procene i još uvek nepotpuni popisi govore da je u Vukovaru bilo oko 3.000 žrtava i mnoštvo ranjenika.
Prema popisu iz 1991. godine, u samom gradu koji je živeo od čuvene Fabrike "Borovo" sa 21.000 zaposlenih, bilo je 14.425 (32,3 odsto) Srba, Jugoslovena 4.355 (9,7 odsto), a Hrvata 21.065 (47,1 odsto).
Na prvim demokratskim izborima za parlament Hrvatske 1990. godine u Vukovaru i okolini Tuđmanov HDZ pretrpeo je težak poraz od Saveza komunista Ivice Račana. Poraz je Tuđman teško podneo što je jasno bilo iz njegove besne izjave: "Zapamtit će me crveni Vukovar".
Već naredne 1991. u aprilu je izbio prvi sukob, i to u Borovu Selu, u kojem i tada i danas Srbi čine većinu od 98 procenata. Minirana je srpska kafana "Krajišnik", a 1. maja 1991. svirepo je ubijen starac Stevan Inić u Bršadinu.
Istog dana pripadnici hrvatskih paravojnih formacija, obučeni u policijske uniforme, napali su meštane Borova Sela jer su povodom Praznika rada istakli jugoslovensku zastavu na zgradi Mesne zajednice. Lokalci su ih sprečili da zastavu skinu i oterali iz sela.
Sutradan, 2. maja, u Borovo Selo krenula je kolona vozila i jedan autobus naoružani "redarstvenicima." Odmah po dolasku u centar Borova nasumično su otvorili vatru, ubili jednog starca koji je pred mesnom zajednicom čitao novine i ranili nekoliko ljudi.
Mesecima pre nego što se rat u Vukovaru rasplamsao, paravojne snage Tomislava Merčepa likvidirale su blizu 200 viđenijih Srba u Vukovaru. Ubijani su noću, mučki, a njihovi leševi mahom su bacani u reku. Merčep, tadašnji sekretar za narodnu odbranu u Vukovaru, još u martu je delio oružje Hrvatima.
Prethodno je Skupština opštine Vukovar, u kojoj su većina bili Srbi i projugoslovenski orijentisani Hrvati, odbila da prihvati novi Ustav Hrvatske kojim su Srbi izgubili status konstitutivnog naroda i postali nacionalna manjina. Zbog toga je hrvatska vlada naoružavala paravojne snage kao rezervnu policiju, da bi osigurala prevlast na terenu.
Juna 1991. Hrvatska je proglasila nezavisnost i otcepila se od SFRJ. Srpski narod u Hrvatskoj se oštro pobunio protiv ovog čina.
Mirovnim sporazumom u Erdutu, potpisanim 12. novembra 1995. (dve nedelje pre Dejtonskog mirovnog sporazuma), dogovoreno je da se Sremsko-baranjska oblast postepeno vrati u granice Hrvatske. To se i dogodilo, 1998. godine.
U minulih tridesetak godina vukovarske zgrade su obnovljene, ali život i dalje samo tinja. Mnogi su se raselili na "različite" strane, jer privreda nikada nije zaživela. Oni koji su ostali rade uglavnom u državnim preduzećima, na kojima je retko koja ćirilična tabla ostala netaknuta. Posle Srba i srpsko pismo prognano je iz Vukovara.
Neki od preostalih Srba, ali i pojedini Hrvati, kažu da se Zagreb seti Vukovara tek svakog 18. novembra kada "branitelji" dolaze u pohod ovom gradu. Srbi tog dana uglavnom ne izlaze na ulicu. Ostaju da tihuju u svojim kućama.
MILAN MAČVAN, LEGENDARNI KOŠARKAŠ
Čast mi je što sam Vukovarac
Vukovar za mene nije samo grad u kom sam rođen, on predstavlja moj život, moju motivaciju, moj put i porodicu. Pored toga što sam sa sedam godina otišao iz njega, trudim se da jednom godišnje obiđem rodbinu koja je tamo ostala da živi i da obnovim svoje uspomene.
Za mene je velika čast biti Vukovarac, svaki svoj uspeh sam jednim delom pripisao i svom gradu, ljudima u njemu i onima koji su ponikli iz njega. Na kraju, Vukovar je jedna priča, baš kao što i čuveni film kaže, a ja sam samo njegov deo.
Preporučujemo
PRED KAMEROM REČI POTOMAKA: Film o stradanju Srba u norveškim logorima
09. 11. 2021. u 13:00
SRAMNA ODLUKA GRADSKOG VEĆA VUKOVARA: Srbima ponovo osporeno pravo na ćirilicu
26. 10. 2021. u 13:50
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (1)