NAROD KAO POLITIČKI DEKOR: Novinar Borjan Popović o godišnjici događaja u Vukovaru

Borjan Popović

14. 11. 2021. u 11:17

KAD me otac odveo u Plavnu, vratio se u veliki rat - da piše istinu slavnu, on i moj stariji brat....

НАРОД КАО ПОЛИТИЧКИ ДЕКОР: Новинар Борјан Поповић о годишњици догађаја у Вуковару

Foto N. Fifić

Ove stihove sam kao dvanaestogodišnji dečak recitovao na centralnoj manifestaciji "Vukovar - godina prva". Godinu dana posle oslobođenja, Hrvati su obeležavali pad, 1992, dakle godinu posle te 1991, linije razgraničenja između bezbrižnog detinjstva i nekog novog života. Ne mogu da kažem da sam tada "odjednom odrastao", jer da jesam možda bih imao kapaciteta i moći da makar mom ocu kažem kako ne gledaju svi na tu "našu stvar" baš kao on...

Govorim sad, naravno, sa pozicije naknadne pameti, ali ja Vukovar iz tog doba pamtim kao grad velike nacionalne euforije, velike želje ljudi da tamo ostanu i opstanu. Na grad je 1991. palo gotovo dva miliona granata, nije ostao čitav nijedan saobraćajni znak, a kamoli kuća. Neki su čak pričali kako bi ga takvog trebalo ostaviti, nedirnutog, u znak sećanja i upozorenja svim budućim "donosiocima odluka", da čine to sa malo više savesti.

Ali, u Vukovaru se onda rodila ptica feniks. Manifestacije "Vukovar godina 2,3,4,5..." bile su sve veće. Neki su čak "videli" i granični kamen koji iz Srbije ide ka granicama nekadašnje RSK.

Nažalost, bilo je mnogo više onih koji su videli vojsku JNA koja "godinu 6." zauvek odlazi iz Vukovara i kako je menja neka druga vojska sa plavim šlemovima, pa onda ona sa šahovnicama. Ta "mirna reintegracija", kako su je zvali, integrisala je u grad neki novi život, neke nove ljude. Počeli su da se slave neki novi sveci, a pojam "nacionalna euforija" dobio neku novu dimenziju...

Vukovar danas, godina 30. Sve je samo ne mesto istinskog suživota dvaju naroda. Ono malo Srba što je ostalo više služe za politički dekor, kao dokaz prividne multietničnosti "hrvatske demokracije". Međutim, suštinski je daleko od toga, mnogo više podseća na poligon za pumpanje nacionalnog naboja razne političke i društveno-socijalne strukture i dominantnu hrvatsku ideologiju.

Za mene, 30 godina posle, to je grad u koji više nemam želju da se vraćam, čak ni turistički, ali grad koji će uvek biti deo mene. Ako ništa, makar zbog grobova roditelja...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PROGOVORIO BIVŠI VOZAČ PRINCEZE DAJANE: Prekida ćutanje i tvrdi - Da sam je vozio te noći u Parizu, ona bi i dalje bila ovde