Društvo

ISTORIJSKI DODATAK - TITO NI NA NEBU NI NA ZEMLJI: Dnevnik Josipa Broza pisan od 2. novembra 1950. do 18. februara 1951. godine

И. М.

23. 11. 2021. u 17:14

DNEVNICI su naročita vrsta literature, u najvećem broju slučajeva čitaocima je to blizak, za njih izazovan žanr, čak i onda kada su ostali iza nekog potpunog anonimusa.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ: Дневник Јосипа Броза писан од 2. новембра 1950. до 18. фебруара 1951. године

Arhiva

Oni se po mnogo čemu otimaju standardnim kvalifikacijama književnog vrednovanja već i zbog toga što su izvorni, dokumentovani snimak, neka vrsta filmskog kadra zamrznutog u vremenu. U taj kadar se naknadno ne interveniše, to je kadar koji se po logici danas tako rasprostranjenog ,,fotošopiranja“ ne može prepravljati, pogotovo ne ulepšavati.

U red značajnih zapisa nesumnjivo pripada i dnevnik Josipa Broza Tita pisan na prelomu 1950. i 1951. godine, u vreme kada je na vrhuncu bio sukob između Jugoslavije i SSSR-a, pokrenut Rezolucijom Informbiroa 1948. godine.

Ukoliko su u dnevničko štivo utkani detalji u kojima se prepoznaju odblesci vremena, naziru crte ljudskih karaktera, ispoljavaju obrisi ne samo psiholoških stanja autora nego i kolektiva kojim je okružen, utoliko bolje.

Dnevnici u sebi nose posebnu draž i zato što pred čitaocem otkrivaju deliće životne svakodnevice pisca, trenutke ispunjene dubokim dramatskim nabojem, prepletene sa pasažima koji svedoče kako se u svakoj, ma koliko teškoj situaciji, svesno i nesvesno traže i pronalaze trenuci oduška, rasterećenja od ovolikog ili onolikog, pa i najvećeg pritiska.

JASNO je da će neki dnevnički zapisi pogotovo privući pažnju ukoliko su izašli ispod pera neke poznate ličnosti, znane makar u užim, lokalnim okvirima, a pogotovo ako je reč o ličnosti znamenitoj u planetarnim razmerama.

Privlačnost dnevnika narasta još više ukoliko je autor ostavio dubok trag u istoriji, a njegovi zapisi bacaju novo, dodatno, lično svetlo, na istorijske događaje u kojima je autor neštedimice učestvovao i nesporedno ih oblikovao.

Utoliko je veći značaj i vrednost ovog Titovog dnevnika iz burnih godina Kominforma, ovih zapisa nastalih pre punih sedamdeset godina. Zbog obima tog više nego dragocenog teksta koji objavljujemo u ovom Istorijskom dodatku bili smo, razumljivo, prinuđeni da izvršimo neka skraćivanja, čime ni u kom smislu nije narušena izvornost i autentičnost Titovog dnevnika. Da bi se sačuvala njegova potpuna originalnost, dnevnik se štampa onako kako je napisan, bez pravopisnih i gramatičkih intervencija.

U fusnotama i uglastim zagradama data su samo minimalna objašnjenja, koja čitaocu omogućuju potpunije razumevanje jednog od najvrednijih dokumenata celokupne Titove zaostavštine.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 8

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HOROR U ZEMUNU: Blokaderi linčovali vozača i razlupali mu auto (VIDEO)

HOROR U ZEMUNU: Blokaderi linčovali vozača i razlupali mu auto (VIDEO)