Istorijski dodatak novosti
LAŽ I ISTINA NE MOGU ORATI NA ISTOJ NJIVI: Svet Viđen očima Svetog Nikolaja Velimirovića
SV. NIKOLAJ se rodio i veći deo života proveo u Srbiji, odnosno, u samom središtu Evrope. Sve njegove misli su posvećene sudbini njegove otadžbine – Srbije.
20. 11. 2024. u 19:00
PROROČKE REČI O SUDBINI NJUJORŠKIH KULA: Predosećanja budućnosti Vladike Nikolaja Velimirovića
SVETI vladika prilično pesimistički gleda na budućnost Evrope, divim se njegovoj prozorljivosti. Evropa je danas konačno priznala ,,đavola za svoga oca“.
20. 11. 2024. u 18:00
EVROPA NOVOG VEKA - TRI KORAKA KA PROPASTI: Nikolaj Velimirović o sudbini najstarijeg kontinenta
NAVRŠILO se sto godina otkad se pojavila knjiga čiji je naziv poznat svakom pismenom čoveku – ,,Sumrak Evrope“.
20. 11. 2024. u 16:00
UMESTO RAJA NA ZEMLJI DOBILI SMO KONTROLISANI HAOS: „Jedan svet“ u tumačenju Frensisa Fukujame i Svetog Nikolaja
U AMERIČOM časopisu National Interest 1989. objavljen članak Frensisa Fukujame, ,,Kraj istorije?“ Iako se u naslovu članka nalazi i znak pitanja, autor je bio ubeđen da je nastupio upravo onaj ,,kraj istorije“, za koji su se zalagali zagovornici globalizacije. Nastalo je vreme “Jednog sveta“. “Ovaj trijumf Zapada, trijumf zapadne ideje“, tvrdio je Fukujama, ,,prevashodno se ispoljava u potpunom iscrpljivanju nekada vitalnih alternativa zapadnom liberalizmu...
20. 11. 2024. u 14:00
DOKAZIVAO JE ISTINU O SRBIMA: Život i delo Vladike Nikolaja Velimirovića
ROĐEN je uoči Božića 1881. u malenom selu Leliću u blizini Valjeva: prvo dete Dragomira i Katarine. Njegov otac bio je pismen seljak, pisar i delovođa sreza podgorskog. Brigu o odgajanju sina preuzela je mati Katarina, koja ga je učila pobožnosti i čestitom životu.
20. 11. 2024. u 12:00
REVIZIONISTIČKI UDAR PO DIKTATU POLITIKE: Srbija pred biblijskim iskušenjima odbranila svoju nezavisnost
SAVREMENA istorija se već duže vreme nalazi pod udarom revizionističke istoriografije koja pod uticajem politike i njenih potreba poništava postojeće znanje o prošlosti, zahteva promenu istoriografske perspektive, na analizi suženog broja istorijskih izvora nameće i prilagođava zaključke, istrajava na radikalnom obrtu u istraživanju prošlosti.
13. 11. 2024. u 15:00
SRPSKI NAROD ODBIO DA BUDE TRAJNO POKOREN: Šta se dešavalo poslednjih ratnih godina s obe strane fronta
KRAJEM 1916. operacije na Solunskom frontu su utihnule. Otpočeo je pozicioni rat, a odnos sukobljenih snaga bio je uravnotežen.
13. 11. 2024. u 14:00
PUT U OTADŽBINU KROZ ČELIČNU ZAVESU KURŠUMA: Proboj solunskog fronta ubrzao kraj Prvog svetskog rata
PREMA ratnim planovima pravljenim krajem 1917. godine u Parizu, Solunski front je prevashodno trebalo da ima defanzivnu ulogu. Angažovane trupe imale su zadatak da spreče prodor Centralnih sila u Grčku. Tek su u drugom planu bile ideje o organizovanju ofanzivnih akcija prema neprijatelju.
13. 11. 2024. u 13:00
DUBOK TRAG RATNIH STRAHOTA: Svet je iz oružanog sukoba izašao podeljen na pobednike i poražene
IZBIJANjE Oktobarske revolucije ugrožavalo je dalje vođenje rata i potresalo Centralne sile. Ideje revolucije bile su bliske vojnicima na frontu, masama čiji je životni standard drastično opadao, najširim slojevima građanstva suočenim sa strahotama rata.
13. 11. 2024. u 12:00
SPECIJALAN VAGON REZERVISAN ZA KAPITULACIJU: Zvona širom Evrope 11. novembra 1918. oglasila kraj Velikog rata
JEDANAESTOG dana, jedanaestog meseca, u jedanaest časova 1918. godine zvanično su prestala borbena dejstva u Prvom svetskom ratu.
13. 11. 2024. u 11:00
RAT POČEO I ZAVRŠIO SE U BEOGRADU: Dan primirja: 106 godina od završetka Prvog svetskog oružanog sukoba
MOGLO bi se reći da je Prvi svetski rat započeo onog trenutka kada je Nikola Pašić, 25. jula 1914. godine, 15 minuta pre isteka roka za predaju odgovara na čuveni ultimatum, ušao u zgradu austrougarskog poslanstva u Beogradu s istorijskim dokumentom u rukama.
13. 11. 2024. u 10:00
ČOVEK KOJI JE USPEO DA SVE DISCIPLINUJE: Rajko Petrov Nogo - Terao nas da odgovore tražimo u njegovom delu
POZVAO ministar kulture BiH 1970. godine desetak pisaca, među njima i mladog sekretara Udruženja književnika, na susret ni sa kim manje nego sa Ivom Andrićem. Baš sam radoznao šta će i kako će pričati onaj čija je lozinka da je u ćutanju sigurnost. Onaj koji se izveštio - nije zaludu dugo bio u diplomatiji - kada već mora javno da govori, da kaže uljudno ništa, a time što ne kazuje, kanda te tera da odgovore potražiš u njegovome delu...
06. 11. 2024. u 22:00
VEČITI SAMAC U ŽIVOTU I KNJIŽEVNOSTI: Izbor autentičnih sećanja savremenika: ko je bio Ivo Andrić
KOMPLEKSNOST Andrićeve privatne i profesionalne ličnosti u zapisima sudeonika njegove epohe osvetljena je iz različitih uglova: kroz nepoznate i slikovite detalje, ocrtavaju se obrisi njegovog lika, koji čitaocima „Istorijskg dodatka“ nekada može biti jasan, očigledan, predvidiv i očekivan, ponekad neuhvatljiv, nedosledan ili iznenađujuć, katkad zamaskiran, u svakom slučaju – provokativan.
06. 11. 2024. u 21:00
NOBELOVAC PREDVIDEO RASPAD JUGOSLAVIJE: Nadvijene Đilasova i senka i časopisa „nova misao“ nad Andrićem
KAKO JE VREME ODMICALO, Andrić se lagano, njemu svojstveno, razilazio s jugoslovenskim komunizmom.
06. 11. 2024. u 20:00
MORALNA VERTIKALA PISCA I DIPLOMATE: Andrić nije voleo laskanja, uvrede i preturanja po ličnom životu
TU I TAMO, I DANAS, pojavljuju se poneki moralisti koji ne mogu “da oproste” našem nobelovcu pojedine faze iz njegovog života.
06. 11. 2024. u 19:00
ŽIVOT OBAVIJEN VELOM MISTERIJE: Mnogi detalji iz biografije Ive Andrića ostali su nerazjašnjeni
SUBOTA, 5. decembar 1964. godine, u stanu Aleksandra Vuča okupilo se šire društvo: Ivo Andrić, Dušan Matić, Rodoljub Čolaković sa suprugama i Krista Đorđević.
06. 11. 2024. u 17:00
IVO ANDRIĆ STRANAC U SVOM ŽIVOTU: Nepoznati detalji iz života jedinog srpskog nobelovca
PRED čitaocima „Istorijskog dodatka“ nalaze se malo poznati detalje iz života našeg nobelovca: druženje s Mustafom Golubićem, flertovanje s Dražom Mihailovićem, saradnja s Milovanom Đilasom u „Novoj misli“,kao i svedočanstva njegovih savremenika koji iz različitih uglova: kroz nepoznate i slikovite detalje, ocrtavaju obrise njegovog lika.
06. 11. 2024. u 16:36
KONAČAN RASKID SA SOVJETIMA: Srbi u opštem haosu Boljševičke revolucije
MEĐUSOBNE odnose sa novom vlašću u Rusiji kvarila je pripadnost i saveznička vernost Srbije. Na to su se samo nadovezale ideološke razlike.
30. 10. 2024. u 20:00
SRPSKI POSLANIK PLJUNUO LENJINA: Kontakti i veze sa antiboljševičkim pokretom u Rusiji
IZLAZAK najbližeg saveznika iz rata predstavljao je ozbiljan udar na spoljnopolitičke pozicije Srbije.
30. 10. 2024. u 19:00
TAJNI PREGOVORI NIKOLE PAŠIĆA SA BOLJŠEVICIMA: Odnosi Srpske vlade sa „crvenom“ sovjetskom Rusijom
PRAVA iskušenja za spoljnu politiku Srbije tek su sledila. Nestabilno stanje u Rusiji i slabost Privremene vlade otvorili su prostor boljševicima da podignu dugo priželjkivani oružani ustanak.
30. 10. 2024. u 18:00
KRALJEVINA SRBIJA I OKTOBARSKA REVOLUCIJA: Iskušenja Srpske spoljne politike u Velikom ratu
IRONIJOM sudbine, Ruska carevina, koja je 1914. ušla u rat da zaštiti Srbiju, nestala je u vihoru svetskog sukoba i unutrašnje revolucije, praćene građanskim ratom.
30. 10. 2024. u 05:00
RAZABIRU SE SAMO REČI: RUSI! NAŠI! Ivo Andrić, jedini srpski nobelovac, o oslobođenju Beograda
ULAZAK oslobodilaca u Beograd 20. oktobra 1944, Ivo Andrić je dočekao na Terazijama sa Milanom Đokovićem i Raškom Dimitrijevićem.
23. 10. 2024. u 13:30
SLOBODARSKI KALENDAR: Detaljno po datumima - kako je teklo oslobađanje Beograda
OSLOBAĐANjEM Beograda okončana je 1287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije. Navršilo se 80 godina od velike bitne za prestonicu. U tekstu ispod pogledajte kako je oslobađanje Beograda teklo po danima od 3. do 27. oktobra.
23. 10. 2024. u 12:00
STARI SOLUNAC SPASAVA MOST: Završne operacije za oslobođenje prestonice
U PERIODU od 16. do 19. oktobra težište borbi je ponovo preneto van grada. Rešeni da se po svaku cenu probiju u grad i pruže pomoć svojoj posadi, Nemci su se pregrupisali i u borbu uveli još svojih snaga.
23. 10. 2024. u 11:30
