Istorijski dodatak novosti
MUSOLINI ČUVA USTAŠKE ZLOČINCE: Epilog krvoprolića u Marseljskoj aveniji Kanebijer
NEPOSREDNo posle atentata, glavni direktor Nacionalne bezbednosti Francuske Pjer Mondan naredio je da se, bez odlaganja, započne u Francuskoj i inostranstvu najšira istraga u cilju otkrivanja saučesnika ubice.
09. 10. 2024. u 16:00
JAK ČOVEK SA BALKANA OPTEREĆUJE EVROPU: Krah galske nadmenosti i razdoblja mira na najstarijem kontinentu
SMRTONOSNI hici teroriste Velička Dimitrova Kerima ispaljenim na kralja Aleksandra iz pištolja "mauser C-96" kalibra 7,63x25 mm, onim istim koji je korišćen prilikom likvidacije cara Nikolaja Romanova i čitave porodice, obeležiće 9. oktobar 1934. godine, u evropskoj vertikalnoj hronologiji istorijskog sleda kao krah galske nadmenosti u zaštiti jednog od najvernijih saveznika i dugo nagoveštavanog sumraka tog savezništva.
09. 10. 2024. u 15:00
ATENTAT NIJE BIO DELO POJEDINCA: Na ulicama Marselja zavladali su haos, uznemirenost i pometnja
NA "BELGIJSKOM KEJU", gde je podignut veliki ponton dominiraju francuska i jugoslovenska zastava koje vijori blagi maestral.
09. 10. 2024. u 14:00
SUDBONOSNI PUCNJI U RAJSKOJ ULICI: Pariske birokrate se poigravaju sa jugoslovenskim zvaničnicima
EUGEN Dido Kvaternik i njegove ubice brodom, preko Ženevskog jezera prelaze francusku granicu.
09. 10. 2024. u 13:00
VLADO ŠOFER JE ODREĐEN DA PUCA: Dogovor u rimskom hotelu "Kontinental" o ubistvu kralja Aleksandra
NAJAVA iz Beograda da će jugoslovenski suveren posetiti Sofiju, krajem septembra, a Pariz početkom oktobra 1934. godine, po prirodi stvari, bila je u žiži interesovanja cele Evrope.
09. 10. 2024. u 12:00
PRVI PUCNJI DRUGOG SVETSKOG RATA: Devet decenija od ubistva kralja Aleksandra
SNIMAK atentata u Marselju postoji. Bio je to prvi filmski zapis jednog atentata snimljen tonskom kamerom, i u boji.
09. 10. 2024. u 11:10
LUJ BARTU POTPISUJE SVOJU SMRTNU PRESUDU: Francuska diplomatija i policija menjaju predviđeni protokol
I DOK JE jugoslovenski kraljevski razarač "Dubrovnik", oko podne 9. oktobra 1934. godine, već je uveliko sekao talase francuskih teritorijalnih voda, "Marselj je treptao u opštem veselju, okićen zastavama, trikolorima istih boja: plava, bela i crvena.
02. 10. 2024. u 17:00
ZLOKOBNA PREDSKAZANJA NA PUTU ZA FRANCUSKU: Misija koja je mogla da promeni geopolitičku sliku Evrope
NA PUT bez povratka kralj je krenuo 4. oktobra, sat pre ponoći, sa topčiderske stanice u pratnji kraljice Marije, kneza Pavla i kneginje Olge.
02. 10. 2024. u 15:00
SVE JE SKUPO, SAMO JE KRALJEVA GLAVA JEFTINA: Aleksandar je više verovao Francuskoj politici nego svojoj
KRUPAN I VISOK, markantnih crta lica, kosmat, sa velikim brkovima, ministar Lazić je krupnim koracima šetao po kabinetu.
02. 10. 2024. u 12:00
AL KAPONEOV ČOVEK U USTAŠKOM GLAVNOM STANU: U Beogradu se znali svi detalji o pripremama za atentat u Marselju
BEOGRAD krajem septembra 1934. godine: prestonica živi uobičajenim životom.
02. 10. 2024. u 09:00
U MARSELJSKI ATENTAT UPLETENA SVA VERSAJSKA EVROPA: Evropski arhivi gotovo ceo vek kriju tajnu o ubistvu kralja Aleksandra
POLITIČKA pozadina atentata na jugoslovenskog suverena, 9. oktobra 1934. godine, ostala je velika nepoznanica.
02. 10. 2024. u 08:00
KO SE I DANAS PLAŠI MRTVOG KRALJA: Devet decenija od ubistva Aleksandra Karađorđevića u Marselju
U MARSELjSKOM atentatu na kralja Aleksandra Karađorđevića pouzdano znamo samo izvršioce. O nalogodavcima se i danas nagađa.
02. 10. 2024. u 07:00
ANATOMIJA JEDNOG MORALA: Ideološko razilaženje Milovana Đilasa sa vođstvom partije
MILOVAN Đilas je u partiji bio na raznim dužnostima, ali je najpoznatiji bio kao ideolog i teoretičar.
26. 09. 2024. u 08:00
MUSTAFA GOLUBIĆ U BEOGRADU PO "SPECIJALNOJ LINIJI": Aktivnosti Sovjetskih obaveštajaca uoči izbijanja rata
SOVJETSKO poslanstvo nalazilo se već nekoliko meseci u Beogradu. Mi komunisti nismo s njim imali nikakve veze.
26. 09. 2024. u 07:00
POSUSTAJANJE POD BATINAMA BUDUĆEG RATNOG KOMANDANTA: Razlike u karakteru novih članova pokrajinskog komiteta
PO SVOM povratku iz Španije, 1940 godine, na moju inicijativu, u Pokrajinski komitet je bio primljen i Koča Popović. (Koča Popović, 1908-1992, pesnik, nadrealista, učesnik Španskog građanskog rata, komandant Prve proleterske brigade, načelnik Generalštaba JNA, savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ. Koča Popović se vratio u Jugoslaviju septembra 1939.) Inicijativa za njegov ulazak u Pokrajinski komitet svakako pripada meni, iako je neposredni predlog mogao poteći i od Rankovića.[...]
25. 09. 2024. u 23:00
MUČKO UBISTVO NAJPOPULARNIJEG KOMUNISTE: Novi ljudi, sa novim metodom rada, dolaze na čelo Srpske partije
POKRAJINSKI komitet za Srbiju nije prekidao svoj rad sve od 1937. godine pa do rata.
25. 09. 2024. u 21:59
TITO SPREČIO LIKVIDACIJU MUSTAFE GOLUBIĆA: Milovan Đilas - Uspomene jednog revolucionara (drugi deo)
U AUTOBIOGRAFSKOM delu "Ideal i profesija – uspomene revolucionara", nastalom pre sedamdeset godina, Milovan Đilas piše o svojoj buntovnoj i burnoj mladosti.
25. 09. 2024. u 05:00
TITOV REŽIM JE BIO OSTVARENJE KRLEŽINIH SNOVA: Za vreme rata ustaški ideolozi rasizma štitili velikog pisca
KRLEŽA se, posle rata, pravdao što nije došao u partizane svakojakim razlozima.
18. 09. 2024. u 11:00
KRLEŽA UNOSI HAOS I NEVERICU U PARTIJSKE REDOVE: Razlaz partije i najpoznatijeg levo orijentisanog književnika
KRLEŽU nisam poznavao, sve do proleća 1939 godine. Tada me je s njim upoznao Bora Prodanović, advokat iz Beograda, sin Jaše Prodanovića.
17. 09. 2024. u 10:00
TITO JE ZAJAŠIO GOTOVOG KONJA: Povratak generalnog sekretara u zemlju pratili su ozbiljni incidenti
DOŠAO konačno u zemlju, Tito je zatekao Partiju već organizovanu, s vođstvima sređenim i u svim zemljama Jugoslavije, i očišćenu od "neprijateljskih elemenata".
17. 09. 2024. u 09:00
PRVO JUTRENJE S TITOM U ZAGREBU: Oživljavanje Komunističkog pokreta u proleće 1937. godine
S PROLEĆA 1937. godine dogodila su se dva važna momenta: pojavio se prvi član, centralnog komiteta Tito, i došao je u Beograd Aleksandar Ranković.
17. 09. 2024. u 08:00
BUNTOVNA MLADOST TITOVOG DISIDENTA: Milovan Đilas, uspomene jednog revolucionara
OD JANUARA 1954, kada je posle plenuma Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije napustio sve partijske i državne funkcije, do novembra 1956, kada je uhapšen, Milovan Đilas je stalno pisao.
17. 09. 2024. u 07:00
SRPSKO PITANJE KONSTRUKCIONA GREŠKA JUGOSLAVIJE: Stvarna uloga Komunističke partije u sudbini zajedničke države
ČETRNAESTI kongres SKJ bio je stvarni a ne tek simbolički početak kraja Jugoslavije.
10. 09. 2024. u 21:00
ZELENO SVETLO ZA PIR DESTRUKCIJE: Sećanje na pomalo zaboravljeni partijski skup, poslednji Kongres SKJ
MILOŠEVIĆ je verovao da će Jugoslaviju spasti srpska većina u SKJ, pa time i među delegatima 14. kongresa SKJ.
10. 09. 2024. u 19:00
