Istorijski dodatak novosti
SPECIJALAN VAGON REZERVISAN ZA KAPITULACIJU: Zvona širom Evrope 11. novembra 1918. oglasila kraj Velikog rata
JEDANAESTOG dana, jedanaestog meseca, u jedanaest časova 1918. godine zvanično su prestala borbena dejstva u Prvom svetskom ratu.
13. 11. 2024. u 11:00
RAT POČEO I ZAVRŠIO SE U BEOGRADU: Dan primirja: 106 godina od završetka Prvog svetskog oružanog sukoba
MOGLO bi se reći da je Prvi svetski rat započeo onog trenutka kada je Nikola Pašić, 25. jula 1914. godine, 15 minuta pre isteka roka za predaju odgovara na čuveni ultimatum, ušao u zgradu austrougarskog poslanstva u Beogradu s istorijskim dokumentom u rukama.
13. 11. 2024. u 10:00
ČOVEK KOJI JE USPEO DA SVE DISCIPLINUJE: Rajko Petrov Nogo - Terao nas da odgovore tražimo u njegovom delu
POZVAO ministar kulture BiH 1970. godine desetak pisaca, među njima i mladog sekretara Udruženja književnika, na susret ni sa kim manje nego sa Ivom Andrićem. Baš sam radoznao šta će i kako će pričati onaj čija je lozinka da je u ćutanju sigurnost. Onaj koji se izveštio - nije zaludu dugo bio u diplomatiji - kada već mora javno da govori, da kaže uljudno ništa, a time što ne kazuje, kanda te tera da odgovore potražiš u njegovome delu...
06. 11. 2024. u 22:00
VEČITI SAMAC U ŽIVOTU I KNJIŽEVNOSTI: Izbor autentičnih sećanja savremenika: ko je bio Ivo Andrić
KOMPLEKSNOST Andrićeve privatne i profesionalne ličnosti u zapisima sudeonika njegove epohe osvetljena je iz različitih uglova: kroz nepoznate i slikovite detalje, ocrtavaju se obrisi njegovog lika, koji čitaocima „Istorijskg dodatka“ nekada može biti jasan, očigledan, predvidiv i očekivan, ponekad neuhvatljiv, nedosledan ili iznenađujuć, katkad zamaskiran, u svakom slučaju – provokativan.
06. 11. 2024. u 21:00
NOBELOVAC PREDVIDEO RASPAD JUGOSLAVIJE: Nadvijene Đilasova i senka i časopisa „nova misao“ nad Andrićem
KAKO JE VREME ODMICALO, Andrić se lagano, njemu svojstveno, razilazio s jugoslovenskim komunizmom.
06. 11. 2024. u 20:00
MORALNA VERTIKALA PISCA I DIPLOMATE: Andrić nije voleo laskanja, uvrede i preturanja po ličnom životu
TU I TAMO, I DANAS, pojavljuju se poneki moralisti koji ne mogu “da oproste” našem nobelovcu pojedine faze iz njegovog života.
06. 11. 2024. u 19:00
ŽIVOT OBAVIJEN VELOM MISTERIJE: Mnogi detalji iz biografije Ive Andrića ostali su nerazjašnjeni
SUBOTA, 5. decembar 1964. godine, u stanu Aleksandra Vuča okupilo se šire društvo: Ivo Andrić, Dušan Matić, Rodoljub Čolaković sa suprugama i Krista Đorđević.
06. 11. 2024. u 17:00
IVO ANDRIĆ STRANAC U SVOM ŽIVOTU: Nepoznati detalji iz života jedinog srpskog nobelovca
PRED čitaocima „Istorijskog dodatka“ nalaze se malo poznati detalje iz života našeg nobelovca: druženje s Mustafom Golubićem, flertovanje s Dražom Mihailovićem, saradnja s Milovanom Đilasom u „Novoj misli“,kao i svedočanstva njegovih savremenika koji iz različitih uglova: kroz nepoznate i slikovite detalje, ocrtavaju obrise njegovog lika.
06. 11. 2024. u 16:36
KONAČAN RASKID SA SOVJETIMA: Srbi u opštem haosu Boljševičke revolucije
MEĐUSOBNE odnose sa novom vlašću u Rusiji kvarila je pripadnost i saveznička vernost Srbije. Na to su se samo nadovezale ideološke razlike.
30. 10. 2024. u 20:00
SRPSKI POSLANIK PLJUNUO LENJINA: Kontakti i veze sa antiboljševičkim pokretom u Rusiji
IZLAZAK najbližeg saveznika iz rata predstavljao je ozbiljan udar na spoljnopolitičke pozicije Srbije.
30. 10. 2024. u 19:00
TAJNI PREGOVORI NIKOLE PAŠIĆA SA BOLJŠEVICIMA: Odnosi Srpske vlade sa „crvenom“ sovjetskom Rusijom
PRAVA iskušenja za spoljnu politiku Srbije tek su sledila. Nestabilno stanje u Rusiji i slabost Privremene vlade otvorili su prostor boljševicima da podignu dugo priželjkivani oružani ustanak.
30. 10. 2024. u 18:00
KRALJEVINA SRBIJA I OKTOBARSKA REVOLUCIJA: Iskušenja Srpske spoljne politike u Velikom ratu
IRONIJOM sudbine, Ruska carevina, koja je 1914. ušla u rat da zaštiti Srbiju, nestala je u vihoru svetskog sukoba i unutrašnje revolucije, praćene građanskim ratom.
30. 10. 2024. u 05:00
RAZABIRU SE SAMO REČI: RUSI! NAŠI! Ivo Andrić, jedini srpski nobelovac, o oslobođenju Beograda
ULAZAK oslobodilaca u Beograd 20. oktobra 1944, Ivo Andrić je dočekao na Terazijama sa Milanom Đokovićem i Raškom Dimitrijevićem.
23. 10. 2024. u 13:30
SLOBODARSKI KALENDAR: Detaljno po datumima - kako je teklo oslobađanje Beograda
OSLOBAĐANjEM Beograda okončana je 1287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije. Navršilo se 80 godina od velike bitne za prestonicu. U tekstu ispod pogledajte kako je oslobađanje Beograda teklo po danima od 3. do 27. oktobra.
23. 10. 2024. u 12:00
STARI SOLUNAC SPASAVA MOST: Završne operacije za oslobođenje prestonice
U PERIODU od 16. do 19. oktobra težište borbi je ponovo preneto van grada. Rešeni da se po svaku cenu probiju u grad i pruže pomoć svojoj posadi, Nemci su se pregrupisali i u borbu uveli još svojih snaga.
23. 10. 2024. u 11:30
ŽIVOT ZA ZNAMENJE SLOBODE: Podvig i tragedija mladog borca Miladina Petrovića, koji je u noći 19. oktobra podigao zastavu na “Albaniju”
JEDNA od najuzvišenijih priča koje su zabeležene tokom borbi za oslobođenje Beograda, podvig je mladog Miladina Petrovića, koji je, u noći 19. oktobra 1944. godine, istakao zastavu slobode na prestoničkoj Palati "Albanija".
23. 10. 2024. u 10:30
RATNA POZORNICA BEOGRADSKE OPERACIJE: Bitka koja je ušla u svetsku istoriju Drugog svetskog rata
VELIKA Plana, 10. oktobar 1944. godine, jedinice Trećeg ukrajinskog fronta Crvene armije, na čijem je čelu maršal Fjodor Ivanovič Tolbuhin, prelaze na levu obalu Velike Morave.
23. 10. 2024. u 09:21
U BEOGRAD SE VRATIO ŽIVOT I SLOBODA: Navršilo se 80 godina od velike bitke za prestonicu
OSLOBAĐANjEM Beograda okončana je 1.287 dana duga nemačka okupacija glavnog grada Jugoslavije.
22. 10. 2024. u 18:00
MISTERIJA TREĆEG METKA: Kontroverze i nedoumice u Marseljskoj tragediji 9. oktobra 1934.
PITANjA o mnogim kontroverzama koje su se pojavile tragičnog popodneva 9. oktobra u Marselju postavio je i sin ubijenog kralja Tomislav Karađorđević u svojoj ispovesti pred smrt početkom leta 2000. godine.
16. 10. 2024. u 22:00
IZ BEOGRADA ATENTATORIMA JAVLJENO DA ALEKSANDAR NEĆE NOSITI PANCIR: Svetski špijun koji je promenio noćni život glavnog grada
ZAPADNA Nemačka je na kampanju sa druge strane Berlinskog zida odgovorila sa tri knjige: Vladeta Milićević „Ubistvo kralja u Marselju“, Klaus Kerner „Političke brošure u Hladnom ratu“ i Temistokles Papasisis „Kralj mora da umre“. Ali vratimo se za trenutak četvrt veka unazad...
16. 10. 2024. u 21:00
IZVOĐAČ UBISTVA KRALJA POSTAJE KOMANDANT NATO SNAGA ZA EVROPU: U Istočnom Berlinu otvaraju zaboravljenu stranicu istorije
PROTUTNjAO je Drugi svetski rat. Politička karta Evrope je izmenjena. Dve nemačke države su u njenom centru.
16. 10. 2024. u 20:00
POTRAGA PO CELOJ EVROPI ZA MISTERIOZNOM PLAVUŠOM: Sklapanje mozaika o pripremi atentata na Jugoslovenskog kralja
KROZ istražni postupak i sudski proces posle krvavog zločina u Marselju stalno je spominjan jedan ženski lik. Tajanstven i gotovo romantičan.
16. 10. 2024. u 19:00
POLITIČKA POZADINA KRALJEVOG UBISTVA: Devet decenija od atentata na Aleksandra Karđorđevića
U UBISTVU kralja Aleksandra Karađorđevića bilo je mnogo zainteresovanih i malo nevinih.
16. 10. 2024. u 18:19
KRALJ ALEKSANDAR OSUĐEN NA SMRT ZBOG BRITANSKOG PROFITA: Treći rajh tvrdio - Englezi su organizovali Marseljski masakr
SAMO PET godina posle nestanka kralja Aleksandra i Luja Bartua sa političke scene i kada je Evropa zagazila u Drugi svetski rat, u novembru 1939. godine u Nemačkoj se otvara pitanje pozadine ustaškog krvavog pira na Starom keju u Marselju.
16. 10. 2024. u 07:00
