Istorijski dodatak novosti
KOSOVSKI ZAVET I NACIONALNI IDENTITET SRBA: Suština Vidovdanskog predanja i tajna njegove trajnosti
VIŠE od šest stotina godina Srbi pevaju i pripovedaju o bici na Kosovu polju. Traganje za istinom o kosovskoj pogibiji i za njenim dubljim smislom počelo je gotovo sutradan pošto su se vojske razišle.
07. 01. 2025. u 05:00
PAŠIĆ BRANI SLOBODU PISANE REČI: Pokušaji sasecanja krila razuzdanim beogradskim novinama
SVOJE gledanje na štampu Nikola Pašić je sasvim jasno formulisao kad je prvi put uzeo reč u Narodnoj skupštini, 1878. godine.
31. 12. 2024. u 08:30
REVOLVERAŠKA MAFIJA U NOVINAMA: Skandalozno, bestidno i besomučno nasrtanje na ličnosti
PO STATISTIČKIM podacima, na osnovu popisa koji je rađen poslednjeg meseca 1907, Beograd je imao 79.110 stanovnika. Tada je naš glavni grad bio najmanja prestonica na Balkanu: Sofija je, recimo, imala 83.000, a Bukurešt 290.000 stanovnika. Zanimljiv je podatak da je Beograd tada imao samo tri hiljade stanovnika više od Zagreba.
31. 12. 2024. u 08:00
PODMETANJA I KLEVETANJA TUĐE ČASTI: Ogledalo srpske žurnalistike s početka prošlog veka
KRAJEM prve decenije dvadesetog veka, Srbija je bila preplavljena listovima i časopisima, ali pre svega političkim listovima, koji su se delili u dve glavne grupe: u partijske i takozvane tržišne listove (nazvane još i nezavisnim).
31. 12. 2024. u 07:30
ŽUTA ŠTAMPA ODUVEK BILA MOĆNA SILA: Prilozi za istoriju srpskog žurnalizma
SVET u kome živimo odavno je, a posebno u poslednje tri-četiri decenije, postao čudovišno složen i osetljiv sistem.
31. 12. 2024. u 07:00
VELIKI ZALOGAJ ZA MALI BEOGRAD: Kralj Petar I Karađorđević i opozicioni listovi
POSLE dvorske tragedije 29. maja 1903. godine, i smene dinastaija, pojedini listovi, po prirodi stvari, neki dobrovoljno a neki iz „viših razloga“, prestali su da izlaze, ali su se zato preko noći pojavljivale nove novine, prilagođene novim okolnostima.
31. 12. 2024. u 06:45
HOBOTNICA TERORISTA ŠIRI OTROVNE PIPKE: Ideološki repovi VMRO se još vuku Balkanskim prostorima
VMRO je nastavio da truje odnose dve države, kao jedan od glavnih eksponenata antijugoslovenske politike Italije.
24. 12. 2024. u 11:00
VEROLOMNI SUSED SE NE ODRIČE ASPIRACIJA PREMA MAKEDONIJI: Bugarska okupacija Srbije izazvala je demografsku katastrofu
PRITISNUTA snažnom ofanzivom srpske vojske posle proboja Solunskog fronta septembra 1918. godine, Bugarska je brzo kapitulirala 28. septembra u Solunu.
24. 12. 2024. u 10:00
VELIKE SILE HUŠKAJU BEOGRAD I SOFIJU NA RAT: Sanstefanski ugovor opsesija Bugarske intelektualne i vojne elite
SRBIJA I BUGARSKA su uspostavile diplomatske odnose januara 1879. godine, i živele su u relativnom miru sve do 1883. godine.
24. 12. 2024. u 09:00
"SANSTEFANSKA AVET" LEBDI NAD BEOGRADOM: Srbija kao pokrovitelj Bugarskog nacionalnog pokreta
SRBI I BUGARI su stari istorijski poznanici.
24. 12. 2024. u 08:00
BALKANSKI KAIN I AVELJ: Srbi i Bugari na vekovnoj istorijskoj vetrometini
SRBI i Bugari su prošli trnovit puta formiranja svojih država od ranog srednjeg veka do modernih vremena.
24. 12. 2024. u 07:00
NOVAC UMESTO NAČELA DA KRV NEMA CENU BEZ KRVI: Suzbijanje krvne osvete i postupci prilikom izmirenja
POSLEDICE krvne osvete u Crnoj Gori su bile velike. Zbog većeg broja krvnih osveta i duge tradicije postojanja, krvna osveta je dovodila do nestanka pojedinih bratstava, a neki “dužnici” krvi bežali su u susedne zemlje.
17. 12. 2024. u 11:00
VREME KADA JE SUVERENO VLADALO PRAVO JAČEG: Nepostojanje države i potreba za nagonskim zadovoljavanjem pravde
TRADICIONALNA pravna istorija XIX i XX veka isticala je da je krvna osveta, u funkciji kolektivnog i individualnog suda, rezultat društvenih prilika i načina života i da je kao takva primitivni nivo ljudske mentalne, društvene i pravne evolucije.
17. 12. 2024. u 10:00
ORUŽJE UBIJENOG NIJE SE SMELO ODUZIMATI: Krvoprolića su bila zabranjena u crkvi i drugim svetim mestima
SAM NAČIN i postupak izvršenja kazne putem krvne osvete počivao je na određenim pravilima, od kojih se nekad odstupalo zavisno od prilika i okolnosti.
17. 12. 2024. u 09:00
VRH PIRAMIDE PRAVDE I PRAVIČNOSTI: Valtazar Bogišić i Marko Miljanov uzidani u temelj naše kulture
DELO Valtazara Bogišića i delo Marka Miljanova su impresivna svedočanstva o Crnoj Gori, i kao takva predstavljaju kulturno-istorijski spomenik od izuzetne važnosti.
17. 12. 2024. u 08:00
MARKO MILJANOV I VALTAZAR BOGIŠIĆ O KRVNOJ OSVETI: Običaj koji je umalo istrebio Crnu Goru
KRVNU osvetu kao društvenu pojavu treba posmatrati kao proces u određenom istorijskom nastanku i prilagođavanju pravnim i socijalno-političkim uslovima.
17. 12. 2024. u 06:45
IZMEĐU MANTIJE I KOMITSKOG GUNJA: Srpska crkva je ulazila u ogorčene sukobe i sa svojom državom
ZA RAZLIKU od vojnih sveštenika, kojih je u Prvom svetskom ratu u redovima srpske vojske bilo 192, nije utvrđen broj sveštenih lica učesnika u ustaničkim borbama u okupiranim srpskim zemljama.
11. 12. 2024. u 16:00
SPALJIVANJE MOŠTIJU SVETOG SAVE - KAZNA ZBOG BANATSKOG USTANKA: Crkva važan činilac u oblikovanju Srpske nacionalne svesti
ISTORIJSKO iskustvo Srpske crkve uticalo je i na Justina Popovića, potonjeg Svetog Justina ćelijskog, kada je, povodom progona SPC u socijalističkoj Jugoslaviji, o ključnom, suštinskom pitanju odnosa između Crkve i države, napisao:
11. 12. 2024. u 14:00
STRADANJE SVEŠTENIKA I MONAHA U "SEČI KNEZOVA": U dva Srpska ustanka manastiri su bili mesta okupljanja i dogovora
POSLE ukidanja Pećke patrijaršije 1766. starešinsku ulogu od vladika preuzimaju igumani i niže sveštenstvo.
11. 12. 2024. u 14:00
POBUNJENIČKO I USTANIČKO POREKLO SPC: Uloga Srpske crkve u ustanku 1941. menja sliku o tom događaju
O USTANIČKOJ tradiciji srpskog naroda pisano je mnogo, različitim povodima i sa raznovrsnim namerama.
11. 12. 2024. u 10:00
USTANIČKO NASLEĐE SRPSKE CRKVE (1594-1941): Prilozi za istraživanja istorije odnosa između Crkve i države
USTANAK iz 1941. manje liči na socijalističku revoluciju, nego na vekovna, tradicionalna okupljanja oko manastira, sveštenika i hajdučkih, uskočkih starešina, u otporu prema turskom zulumu
11. 12. 2024. u 08:00
SRPSKA CRKVA KIČMA NACIJE: Za naciste vladika Nikolaj bio ideološki i politički protivnik
VEĆ 23. aprila 1941. patrijarha Gavrila, koji je odbio da napusti zemlju, Nemci hapse u Ostrogu i zatvaraju ga u manastir Rakovicu u Beogradu.
27. 11. 2024. u 16:00
RADIKALNI KRITIČAR NACIZMA: Odgovor na laži Titovih sledbenika i Drugosrbijanaca
VLADIKA Nikolaj je u Titoslaviji bio zabranjen kao „narodni neprijatelj“, a komunističku propagandu protiv njega nastavili su drugosrbijanci, koji su se, uprkos činjenicama, usudili da ga optuže za simpatije prema Hitleru, antisemitizam, mržnju prema svemu naprednom, itd.
27. 11. 2024. u 15:00
ZBOG KONKORDATA VLADIKA DIŽE SRBIJU NA NOGE: Izliv narodnog besa zbog sporazuma države i Vatikana
SVA OŠTRINA Nikolajeve borbe za odbranu Srpstva od vatikanskih nasrtaja došla je do izražaja u doba borbe protiv konkordata.
27. 11. 2024. u 14:00
