NA PAŠTRIKU SE BRANILA SRBIJA: Kako su za dvadest dana srpski junaci slomili NATO i terorističku OVK

OD ishoda boja na Paštriku je zavisilo potpisivanje Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu, i prekid bombardovanja SR Jugoslavije.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

BITKA na Paštriku  se smatra mestom najgrčevitijih borbi koje su branioci vodili sa albanskim teroristima. Za protivnike imali su združene snage NATO  koje su 26. maja 1999. godine pokrenule veliku vojnu operaciju „Strela“, čiji je cilj bio kopneni upad u SRJ, prekid komunikacije Prizren – Đakovica i osvajanja Kosova i Metohije.

Počev od februara 1999. godine na severni deo Albanije dovođene su snage za agresiju na SR Jugoslaviju, odnosno Kosovo i Metohiju. Jedinice Druge pešadijske divizije redovne albanske vojske, s komandnim mestom u Kuksu, sa oko 1.500–2.000 ljudi i artiljerija za podršku. Pored redovne vojske, u Kuksu i okolini nalazili su se centri za obuku terorista, u kojima ih je bilo oko 5.000, zatim tu su bili stacionirani pripadnici Atlantske brigade šiptarskih dobrovoljaca iz SAD, strani plaćenici i NATO instruktori. NATO operativna grupa „Jastreb”, koja je došla iz Nemačke, jačine oko 5.000 ljudi, imala je svom sastavu 24 helikoptera „apač”, jedinicu za otkrivanje naše artiljerije i svoju artiljerijsku jedinicu za protivdejstva.

Uprkos neuporedivo snažnijem neprijatelju, najsavremenijoj ratnoj tehnici koju je NATO digao, kao i danonoćnoj izloženosti neprijateljskoj vatri, branioci nisu uzmakli ni za korak. Neprijatelj preko njih nije mogao na srpsku zemlju. Iako se na Paštriku vodila bitka bez direktnog pobednika, ove činjenice braniocima Kosova i Meteohije daju pravo da govore o trijumfu. Zadatak koji su dobili, bez obzira na velike žrtve, izvršili su.

* * * * * * * * * * * * * * 

OTKRIVANjE PLANOVA ZA NATO OPERACIJU „FENIKS“: Šta je prethodilo boju na Paštriku i pod kojim uslovima je izveden

POSLE neuspešnog napada u rejonu Košara, planeri NATO  odlučili su da probiju odbranu naših snaga na drugom mestu.

Komanda Treće armije je još pre početka agresije procenila da agresor može da pokuša upad  kopnenim snagama na Kosovo i Metohiju, na drimsko-kosovskom operativnom pravcu, u okviru koga su bila dva pravca taktičkog značaja:

– prvi pravac: selo Morina u Albaniji – selo Vrbnica – Prizren;

– drugi pravac: karaula „Pogaj” u Albaniji – selo Planeja – selo Đonaj.

Zaključeno je da će agresor usmeriti glavne snage na prvom, a pomoćne na drugom pravcu, s ciljem da preko graničnog prelaza Vrbnica i sela Žur, uđe na teritoriju južne Metohije, preseče komunikaciju Đakovica – Prizren i razdvoji snage Prištinskog korpusa na prvom pojasu odbrane.

Drugi taktički pravac, na kome se odigrao boj na Paštriku, obuhvatao je prostor Gorožupskog platoa, na istočnim padinama planine Paštrik i prevoja Liken, na zapadu, sve do karaule „Goden”. Na ovom pravcu dominirala je planina Paštrik, koja većim delom pripada Kosovu i Metohiji. Granična linija prolazila je preko najvišeg vrha (tt 1.986), karaule „Liken”, grebena planine Paštrik, u dužini od oko 5.000 metara. Teren je ispresecan dubokim jarugama, vrtačama po kojima je kretanje bilo skoro nemoguće.

Ilustracija V. N.

Procena komandi Treće armije i Prištinskog korpusa, pored ostalog, zasnivala se na dokumentima koji su zaplenjeni u jedinicama operativne zone tzv. Oslobodilačke vojske Kosova. U jednom od dokumenata bili su podaci o izvođenju napadne operacije iz Albanije, pod nazivom „Feniks”, u kome je do detalja razrađen plan agresije.

Prema tom planu bilo je predviđeno da oko 40.000 vojnika izvrši napad na frontu iz Albanije, a 3.000–5.000 iz Makedonije. Istovremeno s napadom na frontu, predviđeno je da s prostora Kosova i Metohije, u leđa naših snaga, napadnu šiptarske terorističke snage jačine 12.000–15.000 terorista.

U ZONI ODGOVORNOSTI  549. motorizovane brigade dejstvovala je Operativna zona tzv. Oslobodilačke vojske Kosova „Paštrik”, koja je imala 122. i 124. brigadu, s komandnim mestima u selima Drenovcu i Retimlju.

Počev od februara 1999. godine na severni deo Albanije dovođene su snage za agresiju na SR Jugoslaviju, odnosno Kosovo i Metohiju. Jedinice Druge pešadijske divizije redovne albanske vojske, s komandnim mestom u Kuksu, već su bile u očekujućim rejonima, oko 1.500–2.000 ljudi i artiljerija za podršku. Pored redovne vojske, u Kuksu i okolini nalazili su se centri za obuku terorista, u kojima je bilo oko 5.000 terorista, stranih plaćenika i NATO instruktora. NATO operativna grupa „Jastreb”, koja je došla iz Nemačke, jačine oko 5.000 ljudi, imala je svom sastavu 24 helikoptera „apač”, jedinicu za otkrivanje naše artiljerije i svoju artiljerijsku jedinicu za protivdejstva.

Početkom marta 1999. godine registrovani su konkretni indikatori koji su ukazivali na mogućnost agresije. Šiptarske terorističke snage bile su raspoređene u očekujućim rejonima, jedna brigada kod sela Morina, na istočnim padinama Koritnika, a druga u razvijenom poretku na liniji selo Šalčinji – selo Pogaj – selo Sahani. U njenom sastavu nalazili su se i pripadnici Atlantske brigade šiptarskih dobrovoljaca iz SAD.

U rejonu sela Pobreg, zapadno od Kuksa, i sela Đeđan nalazila se rezerva tih snaga, a u rejonu sela Vraništa, severno od Kuksa, 14. brigada šiptarskih terorističkih snaga. U rejonima sela Pogaj, Kisa i Sahani, zapadno od Paštrika, i sela Vlahnja i Dobruna, zapadno od prevoja Liken, nalazile su se izviđačke jedinice NATO-a, koje su zajedno sa izviđačkim jedinicama Druge pešadijske divizije Oružanih snaga Albanije prikupljale informacije o aktivnostima naših snaga, a posebno o rasporedu i dejstvima naše artiljerije. U Kuksu se nalazio i posmatrački tim OEBS, koji je opservirao područje oko sela Pogaja, a štab NATO snaga nalazio se u Kumanovu.

* * * * * * * * * * * 

Bataljon „Sokolovi“ uništava neprijateljsku artiljerijsku osmatračnicu

KOMANDA TREĆE armije procenila je da se u napadu na Vrbničkom pravcu, u prvom ešelonu, mogu angažovati snage: oko tri brigade šiptarskih terorističkih snaga, sastavljene od pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova sa Kosova i Metohije, jačine oko 3.000–4.000 ljudi; zatim delovi Druge pešadijske divizije Oružanih snaga Albanije, oko 500–1.000 ljudi; artiljerijske jedinice i specijalne jedinice NATO, oko 300–500 ljudi; Atlantska brigada američkih Šiptara, jačine oko 500–1.000 ljudi.

U drugom ešelonu, istočno od sela Pogaj i sela Šaljgin, nalazile su se šiptarske terorističke snage jačine oko 5.000 ljudi, a u trećem ešelonu, u rejonu Krume, 10.000–12.000 ljudi.

Procenjeno je da će napad agresora, pored avijacije NATO, podržavati i artiljerija Oružanih snaga Albanije.

Zbog toga je zaključeno da agresiju treba očekivati na zonu odbrane 549. motorizovane brigade na pravcima karaula „Pogaj” – Gorožupski plato – selo Pirane i selo Morina – selo Vrbnica – selo Žur – Prizren, jer oni najbrže vode u Prizrensko polje u središte odbrane Prištinskog korpusa, odakle se snagama agresora pružala mogućnost da, uz uvođenje jakih brzopokretnih snaga, ostvari dublje prodore prema Suvoj Reci, Orahovcu, Đakovici i ka Mališevu.

Prodori na ovim pravcima znatno bi izmanevrisali odbranu, ne samo Prištinskog korpusa, već i Treće armije i omogućili brzo izbijanje na Kosovski plato i spajanje sa snagama koje napadaju iz Makedonije.

Ovo bi mogao biti najgori mogući scenario, ako bi agresor uspeo da probije odbranu na Paštriku. Bio bi to početak razbijanja odbrane Prištinskog korpusa na pravcu Prizren – Suva Reka.

Zbog toga je odbrana naše teritorije u odbrambenom boju na Paštriku imala presudni značaj u završnim borbama pre potpisivanja sporazuma u Kumanovu.

ODBRANA DRŽAVNE granice vršena je po sistemu pojačanog linijskog i dubinskog obezbeđenja, jer je duž čitave granične linije izvršeno inžinjerijsko uređenje zasednih mesta, osnovnih i rezervnih položaja, skloništa, pojedinačnih i grupnih, kao i rovovi i saobraćajnice.

I rejon odbrane 1. motorizovane čete bio je uređen za odbranu u inžinjerijskom smislu, iako je teren bio težak za utvrđivanje. Odbranu pravca Kruma – prevoj Liken – selo Damjane organizovala je 2. motorizovana četa 2. motorizovanog bataljona.

U rejonu karaule „Liken” od početka agresije nalazila se i izviđačka četa 549.motorizovane brigade i deo izviđačke čete Prištinskog korpusa.

U zoni odgovornosti 549. motorizovane brigade protivteroristička dejstva izvodili su pripadnici 72. specijalne brigade, bataljon vojne policije za protivteroristička dejstva „Sokolovi”. Bataljon je angažovan na neutralisanju terorističkih uporišta u zagraničnom pojasu u širem rejonu Paštrika. Angažovanje je bilo usklađeno sa procenama Komande Treće armije i o mogućoj agresiji na kopnu i terorističkim dejstvima tzv. Oslobodilačke vojske Kosova u zoni odgovornosti 549. motorizovane brigade iza leđa naših jedinica.
Početkom aprila 1999. godine pripadnici „Sokolova” uspešno su izvršili zadatke na teritoriji Albanije. Preko karaule „Liken”, po gustoj magli i snegu, ubacili su se na teritoriju Albanije, uz samu granicu i uredili bazu koja im je služila kao osnovica za odlazak u akcije i sklanjanje posle izvršenog zadatka.

Pošto su neopaženo zauzeli pozicije za prepad, po dogovorenom signalu, preciznom vatrom iz snajpera i puškomitraljeza neutralisali su stražu na položaju minobacačke jedinice, uništili kuću gde se nalazila artiljerijska osmatračnica. Za nepunih 30 minuta koliko je trajala akcija, efikasnom i preciznom vatrom neutralisani su svi ciljevi, a za sat vremena „sokolovi” su već bili kod naše karaule „Liken”.

* * * * * * * * * * * 

Napadi avijacije agresora i pomahnitalih terorista

26. maj 1999.

OPERACIJA KOPNENIH snaga NATO, u rejonu karaule „Gorožup” i planine Paštrik pod nazivom „Strela-2” počela je u 1.00 čas iznenadnom i snažnom artiljerijskom i minobacačkom vatrom sa teritorije Albanije i trajala je do 1.30 časova.

Najveća koncentracija bila je u rejonu Gorožupskih bačila. Istovremeno sa vatrenim udarima ubacivano je više manjih grupa na vrh planine Paštrik, na teško prohodnim pravcima, gde nije bilo naših jedinica. Vatreni udari ponovljeni su u 4.30 časova, posle kojih je oko 5.00 časova počeo napad jakih pešadijskih jedinica na frontu od oko pet-šest kilometara.

U prvom ešelonu šiptarske terorističke snage brojale su preko 1.000 ljudi, a iza njih su se kretale jedinice terorista u još dve linije. U isto vreme izvršen je demonstrativni napad, uz upotrebu tenkova, na položaje 2. motorizovane čete 2. motorizovanog bataljona iz sela Pojate i na položaje izviđačko-diverzantske čete 549. motorizovane brigade na pravcu karaula „Liken” – selo Kušnin. Pošto su uništena dva tenka, obustavljen je napad albanske vojske.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

Pošto je uspešno odbijen napad kod karaule „Liken”, sa teritorije Albanije počeo je novi još jači. Prethodila mu je snažna vatrena priprema artiljerije i minobacača, a zatim juriš terorista na pravcima selo Pogaj – selo Gorožup – Gorožupska bačila i selo Lešaj – selo Planeja. U napadu na frontu oko šest kilometara angažovano je više od 1.000 terorista, raspoređenih u tri linije.

Uspešnim dejstvom naše artiljerije i jakom zaprečnom vatrom ispred prednjeg kraja odbrane napad je zaustavljen, a sukobi su nastavljeni sa bliskih odstojanja, oko granične linije.

Komandant Treće armije general Nebojša Pavković naredio je načelniku artiljerije pukovniku Milivoju Vraniću da odmah angažuje manevarsku artiljerijsku grupu, sastavljenu od raketnog sistema „košava” i višecevnih bacača „orkan” i da otvori planirane vatre po snagama agresora koje napadaju na Gorožupskom pravcu.

I KOMANDANT PRIŠTINSKOG korpusa general Vladimir Lazarević naredio je načelniku artiljerije Prištinskog korpusa pukovniku Ljubomiru Pešiću da izvrši objedinjavanje dejstva svih artiljerijskih jedinica na ovom prostoru, a da planira dopunske vatre artiljerije na pravcima Kuks – Vrbnica, selo Pogaj – selo Planeja – Prizren, kao i da izvrši izbor i posedanje artiljerijskih osmatračnica na Paštriku.

Komandant Božidar Delić formirao je istureno komandno mesto „549” u rejonu sela Planeja radi objedinjavanja komandovanja svim jedinicama, i tim s operativcem, potpukovnikom Stojanom Konjikovcem na čelu. Istureno komandno mesto formirano je u rejonu Šeh Mahale.

Ubrzo su usledili novi napadi avijacije agresora i pomahnitalih terorista. Jedinice na prvoj liniji odbrane, posebno sa karaule „Gorožup”, odbile su i ovaj napad i nastavile da vode borbu na bliskim odstojanjima. Terorističke grupe koje su uspele da ostvare dublje prodore kroz međuprostore pravile su problema našim jedinicama.

Naša artiljerija dejstvovala je po jedinicama agresora u drugom ešelonu i kolonama koje su se kretale ka frontu. Te vatre nisu bile u funkciji direktne podrške jedinica na linijama sukoba, pa su naši vojnici, borbom prsa u prsta, branile svaki metar naše zemlje.

Uvođenjem svežih terorističkih jedinica probijena je odbrana 1. motorizovanog bataljona, u rejonu Gorožupskih bačila i oko karaule „Gorožup”, i došlo je do uklinjavanja napadača na pojedinim pravcima i do 200 metara. Posebno je teška situacija bila na južnim padinama Paštrika, u rejonu Gorožupskih bačila, odakle su naše jedinice trpele jaku bočnu vatru.

* * * * * * * * * * * 

Pokušaji šiptarskih terorista da uđu na Kosmet su zaustavljeni

AVIJACIJA NATO  j e u talasima izvodila vazdušne udare po jedinicama i po objektu Srnež na Paštriku. Naše jedinice uporno su branile karaulu „Gorožup”, ali su teroristi uspeli da se ukline na bokove, zbog čega se objekat našao u poluokruženju. Kako bi stabilizovao stanje na prednjem kraju odbrane, komandant 549. motorizovane brigade pukovnik Božidar Delić odobrio je da jedinice posednu drugu odbrambenu liniju kod sela Binaj i Ninaj.

Posle povlačenja dela naših jedinica vrlo brzo su reagovali minobacači i preciznim koncentričnim i zaprečnim vatrama privremeno zaustavili dalji prodor i uklinjavanje agresora. Pored toga naši vojnici aktivirali su protivpešadijske mine usmerenog dejstva (MRUD-ove), čije eksplozije su unosile paniku kod terorista. Pri aktiviranju bi oduvale sve na daljini od 100 metara i unosile sigurnost kod boraca na prvoj liniji.

Avijacija agresora nastavila je da u talasima bombarduje položaje naših jedinica i prostora po dubini i po putevima koji su izvodili na Gorožupski plato.

U 12.40 časova napadnuti su položaji oko karaule „Dejan Radanović” i sela Grčin, i objekat „Kunora“ (tt 1.509). Radilo se o provokativnom napadu koji je trebalo da skrene pažnju sa Gorožupskog pravca.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

Na rezervnim položajima jedinice su vršile dopunsko zaprečavanje međuprostora i organizovale se za izvođenje odsudne odbrane. Stanje na granici je stabilizovano i svi pokušaji šiptarskih terorističkih snaga da dublje uđu na teritoriju Kosova i Metohije su sprečeni. Naše jedinice izvodile su odvojene akcije radi popravljanja svojih pozicija,i  nastavljeno je kontrabatiranje naše i agresorove artiljerije.

U Komandu Treće armije tokom noći su stizale su najnovije obaveštajne informacije, od kojih su najvažnije bile da je oko 600 iskusnih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova prebačeno u rejon sela Đeđan, kod graničnog prelaza Vrbnica, kao i da je Glavni štab tzv. Oslobodilačke vojske Kosova na Kosovu i Metohiji naredio svim raspoloživim snagama da intenziviraju borbena dejstva na području Prizrena, Orahovca i Suve Reke.

NA OSNOVU PROCENE situacije i mogućnosti dalje radikalizacije napada na čitavom prostoru Kosova i Metohije, zaključeno je da, prema raspoloživim podacima, agresor nije obezbedio dovoljne snage za to.

U rejonu odbrane karaule„Gorožup” bilo je oko 400 boraca, na samoj graničnoj liniji oko 200. Na zahtev komandanta isturenog komandnog mesta, komandant brigade uputio je dodatne snage i ukupno je bilo oko 1.000 ljudi.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

Procena komandanta Treće armije, generala Nebojše Pavkovića bila je da će i agresija kopnenim snagama NATO, u rejonu Paštrika, imati ograničeni cilj, da se po svaku cenu zauzme makar i pedalj Kosova i Metohije. Međutim ako bi agresor uspeo da uđe na Kosovo i Metohiju i ostvari početni uspeh, NATO bi verovatno angažovao Oružane snage Albanije, a po potrebi i sopstvene raspoložive snage.

U vezi sa ovom varijantom procenjeno je da će agresor, ako želi da postigne iznenađenje i „slomi” odbranu jedinica Prištinskog korpusa na Paštriku, morati da upotrebi i helikopterske desante s ciljem slabljenja odbrane na frontu. Zbog toga su odmah preduzete mere i izdati zadaci jedinicama namenjenim za borbu sa desantima.

U 22.30 časa po prevoju Liken ponovo je dejstvovala avijacija, a u 22.45 počeo je pešadijski napad, posle kog su teroristi, uspeli da se probiju oko 150 metara. Brzom intervencijom naših izviđačko-diverzantskih jedinica uklinjeni teroristi su isterani nazad u Albaniju, a naše snage su zaposele prvobitni položaj. U dejstvima tokom dana poginuo je jedan, a ranjeno 10 naših vojnika.

* * * * * * * * * * * * * * 

TERORISTI I PLAĆENICI NASRĆU NA NAŠE VOJNIKE: Vesli Klark naređuje da se po svaku cenu zaustavi Srpska kontraofanziva

30. maj 1999.

JEDINICE 1. motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade uspele su u toku noći na Paštriku da poprave položaje na samoj graničnoj liniji. Odmah posle ponoći naše snage počele su napad za zauzimanje visova na grebenu Paštrika, u rejonima objekata Vrapče i Srnež.

U 7.20 časova počeo je novi napad neprijateljske avijacije, koja je lansirala devet razornih projektila i neprekidno bombardovala položaje naših jedinica na graničnoj liniji i po dubini. Za 15 minuta bačeno je 30–40 razornih avio-bombi. Bila je to neposredna podrška šiptarskim terorističkim snagama, koje su krenule u napad glavnim snagama. Istovremeno s dejstvom avijacije počela je da dejstvuje i agresorova artiljerija, haubice i minobacači.

U prvim redovima i u ovom napadu bili su teroristi sa Kosova i Metohije i plaćenici, koji su, ne menjajući taktiku, napadali u talasima, nasrtali na položaje naših vojnika, koji su ih dočekali zaprečnom vatrom sa bliskih odstojanja.

Efikasnu podršku našim jedinicama  pružao je Divizion višecevnih bacača raketa „oganj” dejstvom po grebenu Paštrika i na frontu. U 8.20 časova izvršen je novi, još snažniji udar avijacije sa 12 projektila po položajima odbrane čete u drugoj liniji 1. motorizovanog bataljona u rejonu objekta Čeja (tt 422).

U podršku šiptarskim terorističkim snagama, oko 16.00 časova, uključila su se i dva strategijska bombardera B-52, koji su bacili tovar bombi na položaje naših jedinica u rejonu sela Planeje. Od snažnih eksplozija sve kuće u selu bile su sravnjene sa zemljom.

O ovom napadu komandant 549. motorizovane brigade pukovnik Božidar Delić odmah je izvestio generale Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića, koji su krenuli u obilazak jedinica na Gorožupskom platou. Delić nije stigao da završi izveštavanje jer su ga prekinule desetine snažnih eksplozija. Kada se ponovo javio rekao je da su eksplozije izazvale potrese slične zemljotresu, od kojih su se u nebo dizali crni oblaci koji su delovali kao posle eksplozije atomske bombe.

PREMA PRVIM izveštajima, od posledica bombardovanja u rejonu sela Planeja i Kojuša poginuo je jedan vojnik, a više desetina je ranjeno, a na prostoru oko Planeje bila je spržena zemlja. I pored toga naši vojnici su natčovečanskim naporima sve vreme držali položaje na samoj granici.

Tokom ovog vazdušnog udara kolona u kojoj su bili komandanti Treće armije i Prištinskog korpusa skrenula je sa glavnog puta i krenula ka Gorožupu, ali je zaustavljena pošto su tri projektila velike razorne moći eksplodirala u rejonu graničnog prelaza „Vrbnica”. Bombarderski par B-52 izručio je smrtonosni teret i po rejonu prevoja Liken i duž granice prema karaulama „D. Radanović”, „Goden” i „Ćafa Prušit”.

Međutim, posada našeg raketnog sistema RL-4 ispalila je dve modifikovane rakete koje su dostigle visinu strategijskih bombardera i pokazala da nisu nedodirljivi. S obzirom na tu okolnost i da im verovatno nije bio poznat ovaj borbeni sistem, brzo su se popeli na još veću visinu.

Udarni talasi i oblaci dima još se nisu razišli, a šiptarske terorističke snage su krenule u napad. Oko 500 terorista napadalo je na pravcu selo Pogaj – selo Gorožup – selo Binaj i njih oko 400, obuhvatom sleva, na pravcu Gorožupska bačila – selo Planeja. Namera je bila da iskoriste posledice bombardovanja, i u najtežem trenutku iznenade naše snage i probiju liniju odbrane. Naše jedinice uspešno su branile prvu liniju i desni bok, a po dubini počele da saniraju posledice bombardovanja.

* * * * * * * * * * * 

Nebojša Pavković javlja: Agresor neće ući na Kosmet

POTPUKOVNIK STOJAN Konjikovac je sa isturenog komandnog mesta „549” izvestio komandanta Delića da nije bezbedno da komandanti Treće armije i Prištinskog korpusa u trenutnim uslovima dolaze na Gorožupski plato, jer je situacija u rejonu sela Planeje dramatična, a jedini planinski put zakrčen vozilima koja su pristizala u pomoć jedinicama. Referisao je i da prostor oko Planeje liči na površinu Meseca, da su kuće u selima srušene do temelja i da najveći problem predstavljaju prašina i dim od kojih nije moglo da se diše.

Posle bombardovanja aviona B-52 napade iz vazduha nastavila je taktička avijacija avionima A-10. Bilo je očigledno da agresor pokušava da po svaku cenu uđe na Kosmet i da zbog toga angažuje strategijske bombardere da bi uništio sve jedinice koje su mu bile prepreka za ostvarenje toga cilja. 

U 17.30 časova pukovnik Božidar Delić izvestio je da su u bombardovanju sela Planeja poginula četiri vojnika, a oko 80 je kontuzovanih i da su svi evakuisani na drugu lokaciju. Napadi terorista su još uvek trajali, ali su naše jedinice uspešno sprečavale svaki prodor, iako su se borbe vodile prsa u prsa, a borbeni poreci bili izmešani.

Stanje u svim jedinicama je bilo pod kontrolom i nije bilo panike. Ubrzo zatim u 18.04 časova sa više projektila tepih bombardovanjem ponovljen je napad na naše položaje, od karaule „Gorožup” do sela Planeja.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

PREMA IZVEŠTAJU komandira sa prve linije odbrane, avijacija je, dejstvujući po položajima naših jedinica, pogađala i jedinice agresora. To je za kratko vreme prekidalo napade pomahnitalih i drogiranih terorista.

U 19.57 časova, avijacija sa 14 avio-bombi dejstvovala po gradu Prizrenu, po delu u kome se nalazi kasarna 549. motorizovane brigade – „Car Dušan Silni”, a u 20.05 časova sa četiri razorne bombe izvršen je udar po graničnom području između karaula „Ćafa Prušit” do „Liken”, ali bez posledica.

Pred ponoć, u 23.55 časa, agresorska avijacija napustila je vazdušni prostor iznad Kosmeta, a 549. motorizovana brigada izvestila je da je stanje u jedinicama na Gorožupskom platou nepromenjeno i da su kontuzovani vojnici odbili da budu zamenjeni i tražili da ostanu na svojim položajima.

Komanda Treće armije dobila je informaciju da je general Vesli Klark naredio komandantima „da podrže snage OVK i da po svaku cenu zaustave kontraofanzivu Miloševićevih jedinica na Paštriku, jer bi gubitkom ovih položaja kasnije plaćali svaku izgubljenu stopu životima svojih vojnika”.

Na osnovu ovih saznanja Komandant Treće armije procenio je da će nekoliko narednih dana biti presudni za rasplet krize i da će NATO još više intenzivirati udare iz vazdušnog prostora radi podrške šiptarskim terorističkim snagama, u nameri da probiju koridor za ubacivanje većih snaga. Zbog toga je komandant Treće armije odlučio je da se po svaku cenu spreči upad i zaposedanje i jednog metra teritorije Kosova i Metohije.

Ispravnost ovakve odluke potvrdio je i poziv koji je stigao iz Vranjske banje, gde se nalazio naš tim za razgovore sa NATO predstavnicima u Kumanovu. Javio se general-pukovnik Blagoje Kovačević, član tima i rekao Pavkoviću: "Nebojša, vodimo teške razgovore sa Džeksonom, a nemamo jake argumente. Oni očekuju da će upasti na Kosovo i Metohiju, i doći do Prizrena, a onda mi nemamo o čemu da pregovaramo. Preduzmi sve da zaustavite napade agresora van naše teritorije". Pavković mu je odgovorio: "Blagoje, radite vi tamo svoj posao najbolje što znate, a ja ću svoj. Agresor neće ući na Kosmet, po cenu da svi ostanemo na Paštriku. Znam ja da se na Paštriku brani Srbija".

* * * * * * * * * * * 

Poslednji majski dan najteži u neravnopravnom boju za Paštrik

31. maj 1999.

NAJTEŽI DAN.  Neprijatelj je upotrebio sve snage i pokušao da izvrši prodor i ostvari svoj cilj. Tek što je svanulo, u 6.30 časova, uz snažnu podršku haubica, višecevnih bacača raketa i minobacača, počeo je novi napad agresorovih jedinica na pravcima karaula „Pogaj” i „Gorožup” i na pravcu selo Šajgin – selo Binaj, snagama jačine od oko 1.500 ljudi, bez podrške avijacije.

Naše snage nisu bile iznenađene početkom napada, jer je na vreme otkriven. Iznenađenje je bilo što su relativno jake pešadijske snage angažovane na uskom prostoru. Verovatno je agresor očekivao da će lakše probiti odbranu naših jedinica i napraviti dublji prodor ako poveća snage. I ovaj put su napadali u talasima.

Za to vreme na vrh Paštrika probila se grupa naših vojnika, naoružanih snajperima velikog dometa „crna strela” 12,7 mm, protivoklopnim sredstvima i minobacačima, koji su imali zadatak da kontrolišu prostor ispred našeg prednjeg kraja, na teritoriji Albanije i da navode vatru artiljerije.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

U redovima terorista koji su napadali opet su uočeni pripadnici Atlantske brigade, dobrovoljaca Šiptara iz SAD, opremljeni najsavremenijim oružjem, puni samopouzdanja jurišali su kao ludi. To im nije pomoglo. Osim što su na pojedinim delovima fronta uspeli da potisnu manje grupe naših boraca sa granične linije, nisu mogli da naprave dublje prodore. I ovoga puta su dočekani aktiviranjem mina sa razarajućim usmerenim dejstvom, preciznim zaprečnim vatrama i masovnim dejstvima naših vojnika, tromblonima, ručnim bacačima „zolja” i „osa” i koncentričnim minobacačkim vatrama.

Preciznom vatrom višecevnih bacača raketa i brigadne artiljerije po jedinicama drugog talasa, sve do karaule „Pogaj”, teroristima su naneti veliki gubici i stvorena panika među njima.

STAREŠINE NA isturenom komandnom mestu komandovale su iz potkrovlja trospratne zgrade. Skinuti crepovi i visina zgrade davali si dodatne mogućnosti u osmatranju bojišta. Svako je radio svoj posao, izvršnu komandu imao je potpukovnik Stojan Konjikovac, potpukovnik Vlada Jakšić uočavao je odakle neprijatelj dejstvuje u podršci svojih snaga i izdavao komande našoj artiljeriji za kontrabatiranje. Potpukovnik Zoran Đokić uočavao je pokrete neprijateljskih snaga radi preduzimanja adekvatnih mera, a potpukovnik Boško Lemić uočavao nalete neprijateljskih aviona i preduzimao adekvatne mere.

Pukovnik Radovan Radovanović, načelnik Obaveštajnog odeljenja Treće armije, preneo je u 9.00 časova informaciju komandantu Treće armije generalu Nebojši Pavkoviću da su u Komandi NATO zabrinuti zbog događaja na Gorožupu, da procenjuju da teroristi bez jake vazdušne podrške neće moći da probiju odbranu Srba i da zadrže pozicije na Paštriku.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

Zbog toga je general Klark zatražio od svojih komandanata da pruže jaču podršku šiptarskim terorističkim snagama i da po svaku cenu zadrže i prošire položaje i spreče srpske jedinice da ovladaju vrhom Paštrika. U vezi s tim general Klark je od Pentagona zatražio odobrenje za upotrebu kasetnih bombi po tom rejonu i angažovanje novih aviona B-52 i B-1.

Ova informacija se obistinila već u 10.00 časova, jer je udarna grupa od 12 do 15 aviona počela sa dejstvima po Gorožupskom platou. Sa 20 projektila bombardovani su položaji jedinica od Gorožupa do sela Planeja. Istovremeno sa vazdušnim udarom, teroristi su ponovo krenuli u juriš. Borbe sa teroristima vodile su se na bliskim odstojanjima, a na pojedinim mestima i u dometu ručnih bombi i prsa u prsa.

Naša artiljerija uzvratila je još jačom vatrom, a višecevni bacači raketa unosili su paniku u redove terorista. Iako je agresor imao na desetine poginulih, nije odustajao, a ni poginule više nije izvlačio sa bojišta.

* * * * * * * * * * * 

Pripadnici SAS laserima navode avione „Harijer“

NA GREBENU PAŠTRIKA razvila se žestoka borba, jer su teroristi jurišali u nameri da po svaku cenu oteraju naše vojnike sa tih položaja. Podršku je počela da im pruža avijacija, gađajući naše izviđačke grupe na grebenu i grupu dobrovoljaca na objektu „Srnež“. Naši vojnici od avijacije nisu mogli glave da podignu, ali ipak su precizno navodili artiljerijske vatre.

Od 10.20 do 11.00 časova vodile su se teške borbe na Paštriku, dok je avijacija nastavila da neprekidno podržava terorističke snage i dejstvuje po širem rejonu. Od 11.05 do 11.20 časova, lansirano je 14 razornih projektila. U 12.25 časova sa isturenog komandnog mesta „549” iz zaseoka Šeh mahala potpukovnik Stojan Konjikovac izvestio je da terorističke snage, i pored velikih gubitaka, i dalje napadaju u talasima i da su uspeli da se približe na 50 metara našim rovovima. Ni mine razornog usmerenog dejstva nisu mogle da ih zaustave. I pored svega položaji su čvrsto držani. Neprijatelj je menjao težište, mesta pokušaja proboja našeg prvog ešelona, ali nigde nije uspeo probiti. Negde oko 13 časova lomilo se da li će neprijatelj uspeti da se probije ili će branioci zadržati svoje položaje. Intenzitet napada bio je toliko jak da naši vojnici nisu mogli da dođu do ranjenih saboraca da ih izvuku iz borbe ili doture municiju.

Dok su borbe još trajale, u 13.30 časova, albanski mediji neprekidno su izveštavali o velikoj pobedi na Paštriku, navodeći da Srbi do sada imaju preko 180 poginulih. 

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

Neki strani mediji izveštavali su da u agresiji na SR Jugoslaviju ima angažovanih pripadnika britanskog SAS, francuske Legije časti, američkih „zelenih beretki”, turskih specijalaca i drugih snaga, koje imaju zadatke da navode avijaciju, izvode diverzije i sabotaže i kidnapuju komandante i vojnike. Prema tvrdnjama britanskog Bi-Bi-Sija, pripadnici SAS na Kosovu i Metohiji bili su angažovani za navođenje aviona „harijer” laserskim markerima i da se kreću u grupama od četiri do osam ljudi, naoružani savremenim automatskim oružjem, protivtenkovskim sistemima i poteznim minama usmerenog dejstva.

OKO 17.00 ČASOVA POČEO je novi napad avijacije po jedinicama na Gorožupu. Prvi udar, sa devet projektila, izvršen je po položajima jedinica oko porušene karaule „Gorožup”, na samoj graničnoj liniji, i po dubini po zaseoku Šeh mahala. Napad pešadije počeo je odmah posle prvog vazdušnog udara. Iznad Paštrika grupa od 12 do 15 aviona neprekidno je bombardovala područje između granične linije i sela Planeja.

Najteže borbe vodile su se na pravcima Gorožupska bačila – objekat „Vrapče“ i Gorožupska bačila – selo Ninaj – selo Planeja. Naša artiljerija preciznim vatrama sprečavala je uvođenje svežih snaga agresora.

U 18.00 časova sa stotinu projektila, avijacija je gađala rejon Šeh mahale i pogodila kuću u kojoj je bilo razmešteno istureno komandno mesto „549”, a dva bombardera B-52 izbacili su oko 100 tona avio-bombi koje su zbrisale sve kuće u selu.

Planeja je bombardovana tepih-bombama. Posle njih iznad Planeje se pojavila ogromna crna pečurka. Zaselak Šeh mahala, u kome je bilo istureno komandno mesto „549”, gađala je lovačko-bombarderska avijacija raketama i bombama koje su se nizale jedna za drugom.

Za nekih sat vremena 10 do 15 aviona NATO neprekidno se nalazilo u vazdušnom prostoru.

Počelo je dejstvo po istureno komandnom mestu. Gađali su svaku kuću u Šeh mahali.

Zaštita je potražena u podrumu susedne dvospratne kuće. Trideset šest vojnika i starešina bilo je u podrumu. Napolju je ostalo samo nekoliko vojnika koji su bili u zaklonima za obezbeđenje isturenog komadnog mesta. Dejstvo je trajalo nekoliko sati. U jednom trenutku pogođena je kuća u koju su se sklonili vojnici i starešine. Poginuli su svi koji su se nalazili u delu zgrade. Ostali vojnici i starešine uspeli su da izađu.

* * * * * * * * * * * * * * 

ZAUSTAVLjENI SVI POKUŠAJI PROBIJANjA FRONTA: Na Paštriku se vodila borba za život, za ljude, za čast Srbije i Kosmeta

31. maj 1999. godine

SA STOTINU  projektila u 18.00 časova, avijacija je gađala rejon Šeh Mahale. Za nekih sat vremena 10 do 15 aviona NATO-a neprekidno se nalazilo u vazdušnom prostoru. Gađali su svaku kuću u Šeh Mahali.U jednoj od kuća bili su načelnik PVO 549. motorizovane brigade potpukovnik Boško Lemić i njegov pratilac, vojnik policajac Dejan Janićijević, o čijoj sudbini se u tom trenutku nije ništa znalo. Kuća je bila trospratna, pa su sve tri ploče pale jedna preko druge. Zbog toga se zatrpanima nije moglo odmah pomoći bez mašina koje bi uklonile ploče.

U podrumu susedne kuće bili su potpukovnik Stojan Konjikovac, pomoćnik za obaveštajne poslove major Zoran Đokić, načelnik artiljerije potpukovnik Vlada Jakšić i ostale starešine i vojnici. U podrumu ove kuće poginulo je osam vojnika, a svi ostali su bili ili ranjeni ili kontuzovani. Odmah se pokušalo doći do zatrpanih vojnika u kući koji su zvali u pomoć. Ogromni problem predstavljali su prašina i gasovi od kojih nije moglo da se diše. Posle dejstva strategijskih bombardera lovačko-bombarderska avijacija pojačala je napade na ovom pravcu, što je još više otežavalo njihovo spasavanje.

Komanda 549. motorizovane brigade  preduzela je mere  da se prema zatrpanim vojnicima u Šeh Mahali probije kapetan Boban Dimitrijević sa grupom vojnika, i da  iz Prizrena krenu sanitetske ekipe, grupe za raščišćavanje i cisterne sa vodom.

Bez ozira na ovu situaciju jedinice na prednjem kraju dobro  su se držale i  zaustavljeni svi pokušaji probijanja fronta.

Najveći problem bila su dejstva avijacije koja su otežavala kretanje i manevar, jer je svaki pokret donosio nečiju smrt. Zbog toga je bilo pitanje kako i da li će pomoć uspeti da se probije do zatrpanih vojnika ili će ostati živi zatrpani u toj kući na Paštriku.

UZ VELIKE NAPORE, još dok su trajala dejstva za odbranu svakog metra naše teritorije, u uslovima intenzivnog dejstva avijacije i artiljerije agresora, jedinice za spasavanje i raščišćavanje uspele su da se probiju na lice mesta i pristupe spasavanju zatrpanih vojnika. O tome je sa lica mesta izvestio potpukovnik Stojan Konjikovac, koji je detaljno opisao dramatičnu situaciju spasavanja i objasnio da su spasioci pronašli rupu koju su proširili rukama i da iz ruševina izvlače vojnike, među kojima je bilo i nekoliko povređenih. Naglasio je da se vodi borba i za izvlačenje zatrpanih vojnika ispod betonskih ploča koju spasioci ne mogu da podignu i da se čeka dolazak inžinjerijskih mašina iz Prizrena. Do tada je bilo pronađeno pet poginulih i nije se znalo koliko ih još ima.

U ovom napadu avijacije uništeno je i desetak vozila, koja su prevozila municiju do jedinica na prvoj liniji.

U najtežim trenucima, kada se vodila borba za spasavanje zatrpanih i povređenih vojnika, posebno se istakao stariji vodnik Sava Erdeljan, komandir pozadinske jedinice koja je snabdevala jedinica na Gorožupskom platou. Iako i sam povređen – kretao se pomoću ručno napravljenih štaka – nije hteo da napusti jedinicu, već je pod bombama prevozio municiju i delio jedinicama na frontu. Nadljudskim naporima, rizikujući svoje živote, istaklo se oko petnaestak vojnika i rezervista, među kojima su bili Vladimir Cvetić, Saša Pavlović, Dragan Panić i Dejan Malenović, koji su ulazili u podrum i izvlačili povređene. U otrpavanju ruševina tokom naleta i dejstva NATO avijacije kako bi došli do povređenih angažovali su se Ivica Simeunović, Saša Popović, Andrija Lukić, Dragan Milić, Slobodan Mladenović, Dejan Stojanović, sveštenik Sava Momčilović iz Predejana, Novica Momirović iz Grdelice, Ivan Stanković iz Leskovca, Saša Jovanović iz Predejana, Milan Stefanović iz Leskovca, Boban Đorić iz Niša i drugi.

* * * * * * * * * * * 

Mudžahedini urlajući jurišaju na naše vojnike

POSLE OVIH tragičnih i dramatičnih događaja situacija na drugoj liniji odbrane bila je teška i složena, ali su se jedinice na prvoj liniji dobro držale. Na putu od Prizrena za Šeh Mahalu avijacija je uništila dve cisterne sa vodom i nastavila da neprekidno bombarduje jedinice.

Situacija je iz minuta u minut postajala sve dramatičnija i teža. Sve je bilo u rukama starešina i vojnika 1. motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade i niko im u tim presudnim trenucima nije mogao pomoći.

Na Paštriku se vodila borba za život, za ljude, za čast Srbije i Kosova i Metohije. Na Paštriku se rešavao ishod odbrane zemlje.

Dok je trajala borba za spasavanje života zatrpanih vojnika i za odbranu teritorije, avijacija je pored dejstva po jedinicama u odbrani povremeno gađala i ciljeve na većoj dubini.

U 18.30 časova na Gorožupskom pravcu borbe su još uvek trajale, a avijacija nije prekidala napade. U 19.25 časova sa šest projektila gađani su vatreni položaj brigadne artiljerijske grupe „549” u rejonu sela Vlašnja, jugozapadno od Prizrena, a u 20.22 časova napad je ponovljen.

U 20.40 časova, po ko zna koji put, gađano je selo Planeja, a avijacija je prvi put počela da koristi osvetljavajuće bombe. Do kraja dana naši spasioci uspeli su da iz ruševina izvuku 17 povređenih vojnika, koji su smešteni u zaklone i vrtače na obali Belog Drima.

Čim su borbene dejstva utihnula, otpočeo je transport ranjenika u prizrensku bolnicu.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

Međutim, poginuli borci su još uvek bili pod ruševinama i njihovo izvlačenje planirano je odmah po svanuću.

U međuvremenu su svi naši položaji na graničnoj liniji uspešno branjeni, izvršena je popuna municijom i hranom. Vodile su se sporadične borbe u međuprostorima i na pravcima gde je agresor uspeo da se uklini.

NAJBOLjU OCENU ocenu o stanju na frontu i herojskoj odbrani naših vojnika dao je ratni reporter Milovan Drecun:

„To nisu ljudi, normalni vojnici, to su zveri. Nerazumno je sa kojom mržnjom kidišu na naše vojnike. Ima drogiranih, pijanih i ludih, koji jednostavno srljaju u smrt. Video sam i crnce i mudžahedine među njima. Uz urlike i dreku uspevaju da se probiju i do 30 metara od naših rovova, ali ih naši vojnici dočekuju minama razornog usmerenog dejstva. Mine ih na tom odstojanju jednostavno pretvaraju u meso i prah. Ni to ih ne sprečava da nasrću.

Imaju na desetine i stotine mrtvih, i ranjenih koji urliču od bolova, ali to ne utiče na naše junake. Provociraju vojnike povicima ‘gde ste četnici, dođite da vas koljemo’. To treba videti i preživeti. Ja ne znam kako da opišem naše golobrade borce koji sve to gledaju, slušaju i doživljavaju, ali ne uzmiču ni korak nazad. Stariji i iskusniji dobrovoljci su sa njima i svojim ponašanjem im podižu moral. Siguran sam da će izdržati i neće dozvoliti teroristima da uđu na Kosovo i Metohiju. Spremni su da svoje živote polože na granici, pa i da svojim mrtvim telima spreče prodor na svetu srpsku zemlju.”

Komandant 549. motorizovane brigade pukovnik Božidar Delić izvestio je pred ponoć da još nema tačnih podataka o gubicima i da pretpostavlja da ima oko dvadesetak poginulih, a siguran je da ima 35 ranjenih, od kojih tri teže. Takođe je izvestio da će u toku sutrašnjeg dana, sa početkom u 4.00 časa, početi prebacivanje ranjenih vojnika u Vojnomedicinski centar Priština i da mu je potreban sanitetski autobus za njihovo prevoženje u Vojnu bolnicu Niš.

* * * * * * * * * * * 

Avijacija Atlantske alijanse nastavlja da seje smrt

3. juni 1999.

I OVAJ SEDAMDESET drugi dan od početka agresije počeo je bombardovanjem jedinica u rejonu Paštrika. U 0.05 časova sa više projektila gađane su jedinice na grebenu Paštrika, a minut kasnije 12 razornih projektila palo je na sprženo i sa zemljom sravnjeno selo Planeju. U 0.40 časova avioni agresora napustili su vazdušni prostor iznad Kosova i Metohije a Komandant 549. motorizovane brigade izvestio je: „Da ambijent na prostoru od Gorožupa do Planeje podseća na scene iz filma o Kosovskom boju. Tela poginulih terorista, jauci ranjenih, miris krvi, baruta i spržene zemlje delovali su depresivno na naše vojnike. Zemljište je preorano. Nema drveća ni trave. Samo krateri, razbacano kamenje, prazni sanduci od municije i gomile čaura. Mislim da je najteže prošlo, jer teže od ovoga ne može biti. Izdržaćemo sve”.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

U 14,05 ponovo je izvršen neobično jak vazdušni udar sa 17 razornih projektila, posle čega su se aktivirali  teroristi. Najjači napad bio je usmeren ponovo na pravcu sela Gorožup – Planeja i preko Gorožupskih bačila. To je bio jedan od poslednjih pokušaja terorista da se dokopaju dela naše teritorije.  Udari iz vazdušnog prostora usledili su od 15.19 do 15.40 časova, sa više razornih projektila.

Napuštajući vazdušni prostor iznad Kosova i Metohije, avijacija je u 18.15 čas. lansirala 12 razornih projektila na položaje jedinica na drugoj liniji odbrane. Posle kraćeg zatišja u 21.15 čas. najpre su bačene četiri svetleće bombe, a zatim lansirani razorni projektili po rejonu Planeje i selu Žur.

5. juni 1999.

TOKOM noći terorističke snage su uz iznenadnu artiljerijsku podršku krenule u novi napad jakim snagama na pravcu selo Vlahnje – selo Džocaj – prevoj Liken. Takođe su pokušali da ubace više terorističkih grupa u rejonima Gorožupskih bačila, na planinu Paštrik i prevoj Liken. Međutim, naše jedinice sprečile su svaki pokušaj napredovanja.

Tek u popodnevnim časovima avijacija je počela sa dejstvima po jedinicama na Gorožupskom platou i Vrbničkom pravcu. Najjači udar izvršen je po selu Planeja, od 17.20 do 17.42 časova, sa 16 avio-bombi. U ovim napadima poginulo je pet, a ranjeno 23 pripadnika. Najviše nastradalih je od artiljerijske i minobacačke vatre terorista.

Sanitetske ekipe su odmah stigle u rejon Planeje i angažovale se na pružanju pomoći i evakuaciji ranjenih. U akciji izvlačenja i prevoženja ranjenih ponovo se istakao stariji vodnik Savo Erdeljan, koji je preuzeo odgovornost da lično prevozi ranjenike jer je pretila opasnost od neprekidnog dejstva avijacije. U tome mu je pomagala hrabra bolničarka, dobrovoljac Slađana Stanković Đana. Njih dvoje su se vozilom, pod jakom minobacačkom vatrom, probili na prvu liniju odbrane da bi preuzeli tri ranjenika.

Prilikom povratka prema selu Planeja pored vozila je pala minobacačka mina, od koje su poginuli stariji vodnik Savo Erdeljan, bolničarka Slađana Stanković Đana, dva vojnika ranjenika i bolničar Milošević.

Bolničarka Slađana Stanković Đana, koja je došla u martu 1999. godine u 549. motorizovanu brigadu, početkom maja venčala se s ruskim dobrovoljcem, oficirom Jurijem Osipovskim.Trebalo je da 2. juna s mužem ide kući u Brzi Brod kod Niša na zasluženi odmor. Ostala je da zameni druga i poginula...

I bolničarka dobrovoljac Marina Milošević pokazala je izuzetnu hrabrost spasavajući ranjene vojnike i starešine i sama se našla u podrumu gde su bili zatrpani vojnici i starešine u Šeh Mahali. Nekada i po nekoliko puta izvlačila je ranjene s prve linije ne obazirući se na dejstvo NATO avijacije i pratila ih do Prizrena.

Avijacija agresora nastavila je da seje smrt iz vazduha. U 18.22 časova sa tri projektila gađani su položaji jedinica u rejonu Planeje, a u 18.32 sa četiri projektila položaji odbrane u rejonu sela Žur. Avijacija je u 19.40 počela da bombarduje položaje na Vrbničkom pravcu. Ispaljeno je 14 razornih projektila. Od 23.20 časova vršeno je intenzivno osvetljavanje područja oko karaula „Vrbnica”i "Gorožup".

Komanda 549. motorizovane brigade zbrinula je svih 115 vojnika, dobrovoljaca i starešina koji su ranjeni prethodnih dana. Teži ranjenici su operisani i sanitetskim autobusima transportovani u Niš, a najteži i na VMA u Beograd.

* * * * * * * * * * * 

Agresor napada i posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma

6. juni 1999.

AVIJACIJA je u 3.30 časa bombardovala položaje na Gorožupskom platou i oklopni bataljon 549. motorizovane brigade u rejonu Landovice sa 21 projektilom. Posle toga počeo je napad  jakih snaga terorista, ali su naše jedinice uspele su da zaustave sve napade terorističkih snaga na čitavom frontu, i naneli velike gubitke. Prema procenama komandanata na terenu, operacija „Strela-2” pretrpela je neuspeh.

Avijacija agresora uključila se kada je sve bilo gotovo. Od 19.33 do 19.56 časova sa 14 projektila bombardovani su položaji brigadne artiljerijske grupe „549” i 3. motorizovane čete u rejonu objekta Čeja. Napadi su ponovljeni od 21.40 do 21.47 sa više projektila po rejonu Paštrika, uz prethodno osvetljavanje terena sa dve svetleće avio-bombe. Od 22.00 do 22.05 časova avijacija je 73. puta dejstvovala po selu Žur.

8. juni 1999.

AVIONI B-52 bombardovali su od 0.04 časa jedinice na Vrbničkom pravcu. Poginula su dva vojnika, a ranjeno šest. Odmah posle vazdušnog udara na stotine terorista izvršilo je juriš na naše jedinice, pokušavajući da na više pravaca probiju odbranu. Dejstvom naše artiljerije zaustavljen je napad agresora i naneti su mu veliki gubici.,Napadi avijacije i artiljerije, a zatim i terorista, usledili su i u rejonu karaule „Liken”, ali su ih naše jedinice odbile.

9. jun 1999.

PO PONOĆI, u 0.05 časova 78. dana agresije i petog od kada su se vodili razgovori o prekidu bombardovanja i dolasku mira, u  Kumanovu, počelo je bombardovanje položaja na Gorožupu, verovatno kao poruka našem pregovaračkom timu da što pre prihvati ponuđena rešenja. Istovremeno su šiptarske terorističke snage ponovo pokušale da probiju odbranu naših snaga na Gorožupskom platou, ali su zaustavljene. Dejstva su ponovljena u 9.06 časova po položajima 1. motorizovane čete u rejonu sela Planeja. Posle toga dejstva su prestala.

10. juni 1999.

U KUMANOVU, na aerodromu „Adži Tepe”, potpisan je Vojno-tehnički sporazum o prekidu bombardovanja i povlačenju srpskih snaga bezbednosti sa Kosmeta.

11. juni 1999

POVODOM prekida borbenih dejstava komandant Treće armije general-pukovnik Nebojša Pavković uputio je svim pripadnicima armije poruku u kojoj im je odao priznanje za hrabrost.

12. juni 1999.

KOMANDA Prištinskog korpusa je nakon potpisivanja sporazuma u Kumanovu naredila da 549. motorizovana brigada po planu izvrši predaju teritorije, uključujući i državnu granicu, jedinicama KFOR-a. Na osnovu tog naređenja počelo je izvlačenje i sa Gorožupskog platoa, u garnizon Prizren, u koji su počele da pristižu jedinice nemačkog kontingenta KFOR-a.

13. juni 1999.

AGRESOR je poslednji napad izveo 13. juna u 12.10 časova na pravcu karaule „Dejan Radanović”. Napad je trajao do 12.50 časova..

13. do 15. juni 1999.

POSLE potpisivanja sporazuma u Kumanovu i prekida borbenih dejstava utihnula su i dejstva na Gorožupskom platou. Avijacija nije bila angažovana.

Jedinice 549. motorizovane brigade sa svim ojačanjima napustile su 14. juna 1999. položaje na Gorožupu i, uz pratnju jedinica nemačkog KFOR-a i oficira za vezu pukovnika Džona Kroslanda, izašle iz zone odgovornosti i teritorije Kosmeta.

* * * * * * * * * * * * * * 

SPREČENO ZAUZIMANjE TERITORIJE KOSMETA: Kopneno-vazdušna bitka po doktrini oružanih snaga SAD i NATO

ODBRAMBENI boj na Paštriku „Strela-2” trajao je 20 dana, od 26. maja do 14. juna 1999, a najteže borbe vođene su 26, 27. i 31. maja. Šiptarske terorističke snage, Oružane snage Albanije i snage NATO svakog dana su pokušavale da se probiju na teritoriju Kosmeta, pa i dok su vođeni pregovori u Kumanovu.

Napadnu operaciju na Paštriku „Strela-2” agresor je izveo prema načelima kopneno-vazdušne bitke, doktrine oružanih snaga SAD i NATO.

Napadnom operacijom „Strela-2” rukovodio je tim NATO smešten u Kuksu. On je koordinirao dejstvima avijacije i artiljerije, koju su praktično navodile specijalne izviđačke grupe ubačene na padinama Paštrika. Štab je bio na direktnoj vezi sa komandom NATO u Vičenci, ali i sa Vašingtonom.

Operacijom „Strela-2” zvanično je komandovao načelnik Glavnog štaba tzv.

Oslobodilačke vojske Kosova pukovnik Bislim Zirapi, a načelnik Štaba bio je pukovnik albanske vojske Butka Spiro.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

Za izvođenje napada Pentagon je odobrio upotrebu strategijskih bombardera B-52, koji su doletali iz Velike Britanije, a planeri su celu zonu planine Paštrik i prostor sve do Prizrena nazvali „Hog pen” ili „svinjski brlog”.

U NAPADNOJ operaciji „Strela-2” bile su angažovane sledeće snage: četiri brigade šiptarskih terorističkih snaga, sastavljene od pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova sa Kosova i Metohije, jačine oko 5.000-6.000 ljudi; operativna grupa „Jastreb” sa oko 5.000 ljudi, koja je u svom sastavu imala 24 borbena helikoptera „apač”; Atlantska brigada američkih Šiptara, jačine oko 500-1.000 ljudi; delovi 2. pešadijske divizije Oružanih snaga Albanije, oko 500-1.000 ljudi; artiljerijske jedinice i specijalne jedinice i grupe NATO-a, oko 300-500 ljudi. Ukupne snage angažovane u operaciji „Strela-2” bile su oko 10.000-12.000 vojnika.

Obuka za ovu operaciju izvedena je pod rukovodstvom instruktora iz Izraela, Holandije, Norveške i Albanije u centrima Heštanu i Krumi.

NAŠE SNAGE, 1. motorizovani bataljon 549. motorizovane brigade sa prvom četom 55. graničnog bataljona i jedinice ojačanja iz Prištinskog korpusa i Treće armije, podržane artiljerijskim jedinicama: brigadna artiljerijska grupa 549. korpusna artiljerijska grupa Prištinskog korpusa i armijska artiljerijsko-raketna grupa Treće armije, izvodile su odbrambeni boj, kojim je komandovao komandant 549. motorizovane brigade pukovnik Božidar Delić.

Odbrambeni boj na Paštriku sastojao se od više borbi i samostalnih taktičkih radnji, kojima su komandovali formacijski komandiri četa i vodova. 

TOKOM izvođenja napadne operacije avijacija NATO-a neprekidno je podržavala pešadiju.

Dejstvovala je oko 453 puta, a po rejonu odbrane 1. motorizovanog bataljona oko 320 puta, sa oko 650–1.100 projektila velike razorne moći. U zoni odbrane na Gorožupskom platou i Vrbničkom pravcu, agresor je 79 puta gađao naše snage u odbrani sa 634 projektila i svetlećih bombi. Od 26. maja do 14. juna gađao je jedinice 549. motorizovane brigade, u rejonu sela Vrbnica 62 puta, u rejonu sela Vlašnja 61 put, u rejonu sela Planeja 66 puta, u rejonu sela Poslište i Biluša 67 puta, u rejonu sela Zjum 64 puta i u rejonu sela Grekovce 65 puta.

Za podršku pešadijskih jedinica NATO je angažovao strategijsku avijaciju, bombardere B-52 koji su 24 puta dejstvovali u zoni i po graničnom pojasu, pri čemu su izbacili preko 2.000 tona razornih projektila.

* * * * * * * * * * * 

Vojnici, dobrovoljci i starešine pravi heroji Paštrika

ZA IZVOĐENjE NAPADNE operacije kopnenim snagama „Strela-2” agresor je izabrao Gorožupski plato, izuzetno težak teren, na nadmorskoj visini od 1.506 metara. Na tom prostoru nije bio nijedan pogodan objekat za organizaciju odbrane, pa su naši vojnici izrađivali zaklone u kamenu, neposredno uz graničnu liniju, koje su dobro maskirali, jer nije bilo zemlje. 

Na karauli „Gorožup” postojali su u miru pripremljeni ozidani u kamenu i uređeni položaji za odbranu.

Jedinice na Paštriku uređivale su rejone odbrane, koji su se sastojali od osnovnih i rezervnih položaja, sa više uzastopnih linija rovova odbrane. Izrađivani su i lažni položaji, koji su znatno doprineli obmanjivanju avijacije agresora.

U takvim zemljišnim uslovima pripadnici  1. motorizovanog bataljona i 55. graničnog bataljona, uspeli su da 20 dana brane državnu među u izuzetno teškim uslovima i da zaustave sve pokušaje pomahnitalih terorista da probiju front odbrane i „slome strelu” agresora.

Tokom boja na Paštriku poginulo je 26, a ranjeno 126 vojnika dobrovoljaca i starešina.

Pravi heroji su vojnici, dobrovoljci i starešine 1. i 2. motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade, posebno graničari sa karaule „Gorožup” i jedinice ojačanja koje su bile u njihovom sastavu. Za te zasluge 549. motorizovana brigada odlikovana je Ordenom narodnog heroja.

Foto Ministarstvo odbrane Republike Srbije, RTS printskin, Profimedija, lična arhiva generala Nebojše Pavkovića i učesnika bitke na Paštriku, Dokumentacija „Novosti“, Vikipedija...

PREMA SAZNANjIMA naših boraca i stranih izvora, agresor je u boju na Paštriku imao oko 800-1.200 poginulih i više od 1.000 ranjenih.

Odbrambeni boj na Paštriku ostaće upamćen po heroizmu pripadnika Treće armije i Prištinskog korpusa, posebno graničara sa karaule „Gorožup” i 1. i 2. motorizovanog bataljona 549. motorizovane brigade. Ostaće upamćeni po odbrani svete srpske zemlje od prodora daleko nadmoćnijih snaga agresora i terorističke tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.

Pomenuti boj ostaće upamćen po poginulim i ranjenim vojnicima, starešinama i dobrovoljcima. Odbranom Kosova i Metohije i sprečavanjem prodora daleko nadmoćnijih snaga agresora i terorističke OVK, na težištu odbrane Treće armije, na pravcu napada glavnih snaga agresora, heroji sa Paštrika dali su najveći doprinos u realizaciji odluke komandanta Treće armije general-pukovnika Nebojše Pavkovića i plana strategijske odbrane Kosmeta i juga Srbije, u čemu se i ogleda strategijski značaj boja na Košarama i Paštriku.

Odbranom Kosmeta, heroji sa Paštrika najdirektnije su doprineli realizaciji plana odbrambene operacije Prištinskog korpusa na prvom pojasu odbrane i Plana strategijske odbrane 3. armije i sprečavanju zauzimanja teritorije Kosova i Metohije.

Preporučujemo

Društvo

0 3

USTAV IZ 1974. TRASIRAO PUT U BANKROT: Krah Jugoslovenskog samoupravnog i ekonomskog sistema

04. 06. 2025. u 16:00

Društvo

0 1

ISKUŠENjA JUGOSLAVIJE I SRBIJE SA AUTONOMAŠTVOM: Mešanje velikih sila i suseda na političke tokove u zemlji

19. 05. 2025. u 10:32

Društvo

0 1

DUHOVNIK I NARODNI PROSVETITELj: Osamsto pedeset godina od rođenja Svetog Save

14. 05. 2025. u 06:15

Društvo

0 2

TITOVA TAJNA DIPLOMATIJA SA SVETOM STOLICOM: Reakcije na uspostavljanje odnosa između Jugoslavije i Katoličke crkve

07. 05. 2025. u 11:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije