Društvo

SVETINJA JAČA OD SVIH IDEOLOGIJA: "Novosti" u Moskvi, gde je pre devet decenija sravnjen Hram Hrista Spasitelja, a potom opet podignut

Branko Vlahović - stalni dopisnik iz Moskve

05. 12. 2021. u 12:00

NA današnji dan se navršava 90 godina od jednog od najsramnijih događaja u boljševičkoj istoriji. Petog decembra 1931. po naređenju Staljina bio je eksplozivom srušen najveći pravoslavni hram u Sovjetskom Savezu, koji se nalazio u centru Moskve.

СВЕТИЊА ЈАЧА ОД СВИХ ИДЕОЛОГИЈА: Новости у Москви, где је пре девет деценија сравњен Храм Христа Спаситеља, а потом oпeт подигнут

Hram Hrista Spasitelja bio je napravljen kao crkva, ali i spomenik posvećen Otadžbinskom ratu 1812. i u čast pobede Ruske armije nad Napoleonom. Prvobitno je hram trebalo da se gradi tamo gde se sada nalazi veliki kompleks univerziteta Lomonosova. Odustalo se zbog toga što se ispostavilo da su velike podzemne vode...

Imperator Nikolaj Prvi je 15 godina kasnije odabrao projekt i mesto da se hram izgradi nedaleko od Kremlja uz reku Moskvu. Kamen temeljac je postavljen u septembru 1839. godine. Autor projekta je bio Konstantin Ton. Oslikavanje fresaka i unutrašnje likovno uređenje bilo je povereno najuglednijim slikarima tog vremena, među kojima su bili čuveni Vasilij Surikov, Ivan Kramskoj, Vasilij Verščagin i drugi.

SOVJETSKE vlasti su formalno rešenje za rušenje hrama donele na osnovu dekreta o spomenicima koju je doneo Sovjet narodnih komesara, tj. vlada, od 12. aprila 1918. U tom dekretu se govorilo da treba likvidirati spomenike podignute "u čast careva i njihovih sluga koji nemaju istorijsku i umetničku vrednost". Prvi hramovi su bili srušeni pod obrazloženjem rešavanja transportnih problema.

U junu 1928. savetovanjem u agitaciono-propagandnom odeljenju CK o antireligioznoj propagandi počeo je napad na crkvu. U prvoj polovini 1929. u SSSR-u je zatvoreno više od 400 hramova, a zatim samo u avgustu te godine još 103.

TRIDESETIH godina počele su da se organizuju akcije "za bezbožnu Moskvu i bezbožno kolhozno selo". U toj antireligioznoj atmosferi sovjetsko rukovodstvo je odlučilo da se sruši Hram Hrista Spasitelja, a na njegovom mestu da se napravi Dvorac sovjeta. Predlog je dao još 1922. revolucionar Sergej Mironovič Kirov na Prvom kongresu sovjetskih deputata, ali je sovjetska vlada odlučila da pravi taj dvorac tek posle deset godina.

U vladinom listu "Izvestija" 18. jula 1931. objavljen je konkurs za projektovanje Dvorca sovjeta na mestu Hrama Hrista Spasitelja. Dve godine kasnije bio je prihvaćen projekat Borisa Mihajloviča Jofana, jednog od otaca sovjetskog monumentalnog klasicizma. On se obrazovao u Italiji, a zatim su ga boljševici nagovorili da se vrati u Moskvu. Jofan je bio autor sovjetskih paviljona na međunarodnim izložbama u Parizu 1937. i Njujorku 1939. Visina dvorca je trebalo da bude 415 metara sa gigantskim kipom Lenjina na vrhu.

Da bi sprečili bunt pravoslavnih građana zbog rušenja najvećeg hrama sovjetski propagandisti su se potrudili da preko akademika arhitekture stvore ubeđenje da on nema nikakvu umetničku vrednost. Komesarijat narodne prosvete je ipak osnovao komisiju koja je napravila popis crkvenih predmeta koji su se smatrali umetnošću i oni su dati muzejima.

HRAM je već u jesen 1931. bio ograđen i počela je demontaža bareljefa koji su kasnije prebačeni u Donski manastir u Moskvi, a zatim je počelo rušenje kupole i zidova. Svedoci tog vremena su govorili da je Staljin bio veoma ljut na one koji su presporo rušili hram. Petog decembra 1931. u 12 sati hram je bio srušen do temelja, ostale su samo da strše bočne zidine. Zatim su i one sravnjene eksplozivom.

Mermerom iz hrama obložili su metro stanice Kropotkinska i Ohotni rjad, a klupe iz hrama ukrasile su metro stanicu Novokuznjeckaja. Da se potpuno raščisti gradilište trebalo je godinu i po.

Gradnja Dvorca sovjeta počela je tek 1937. Temelji su postavljeni 1939. Ali rat je poremetio sve planove, pa je od septembra do oktobra 1941. metal koji je dovezen na gradilište da bi se napravila metalna konstrukcija iskorišćen za odbranu Moskve od nemačkih tenkova. A kad su Nemci 1942. okupirali Donbas demontirane su čelične konstrukcije na gradilištu Dvorca sovjeta i korišćene su za pravljenje železničkih mostova.

POSLE rata u razrušenom SSSR-u više nije bilo vatrenih pobornika pravljenja ogromnog Dvorca sovjeta, pa se 1960. od njega definitivno odustalo. Za vreme vladavine Hruščova na temeljima nekadašnjeg Dvorca sovjeta pojavio se otvoreni bazen "Moskva". Građani ruske prestonice su se kupali u njemu do 1994. Oni koji su bili ogorčeni zbog rušenja svetinje govorili su "nekada je tu bio hram, a sada sram".

U septembru 1994. rukovodstvo grada Moskve odlučilo je da podigne Hram Hrista Spasitelja na mestu gde je bio do 1931. godine. Na Božić, 7. januara, 1995. moskovski patrijarh Aleksej i gradonačelnik Moskve Jurij Luškov svečano su položili kapsulu kao simbol gradnje hrama.

Jeljcin nije bio blizak pravoslavnom vrhu Rusije, pa se zato i nije posebno angažovao u gradnji hrama. Doduše, potpisao je dekret po kojem su donatori za izgradnju hrama imali poreske olakšice. Veliku zaslugu za to što je hram napravljen za nepunih šest godina imao je gradonačelnik Moskve Jurij Luškov. Već 2000. su svi unutrašnji radovi u hramu bili završeni. Tako je 19. avgusta 2000. na Preobraženje patrijarh Aleksej osveštao Hram Hrista Spasitelja u Moskvi.

Likovnim delom uređenja rukovodio je akademik Nikolaj Muhin, koji je rukovodio i uređenjem Hrama Svetog Save u Beogradu.

Oba hrama, i onaj prvi koji su porušili boljševici i ovaj koji je napravljen u postsovjetskoj Rusiji, napravljeni su dobrovoljnim prilozima građana i kompanija. U Rusiji s pravom ističu da je to jedna od najlepših pravoslavnih crkava u svetu, pa je posećuju hiljade ne samo domaćih već i gostiju iz inostranstva.

ZIDOVI DEBELI TRI METRA

STARI hram je bio svečano osveštan 7. jula 1883. Gradio se 44 godine. Od temelja do krsta bio je visok 103 metra. Debljina zidova koji su bili napravljeni od cigle i delimično od belog kamena je dostizala 3,2 metra. Fasada je bila obložena italijanskim mermerom. U prizemlju je bio muzej, a na zidu na belom mermeru su bila napisana imena poginulih i nagrađenih komandira i jedinica koje su pobedile Napoleona.

Novi Hram Hrista Spasitelja je po gabaritima i izgledu sličan prvobitnom. I njegovi zidovi su debeli 3,2 metra. Može da primi oko 10.000 vernika.

TOPLO-HLADNO

STALjIN je imao u raznim vremenima bitno različit odnos prema pravoslavnoj crkvi i drugim konfesijama. U vreme grube kampanje ateizma on je davao direktive za rušenje hramova ili pretvaranje u magacine i druge prostore. Ali, kad je posle napada Hitlera na SSSR država došla u opasnost Staljin je zatražio pomoć pravoslavne crkve koja se uvek odlikovala patriotizmom. Naravno, prolazile su decenije pa su i u SSSR-u shvatili da bi bilo bezumlje rušiti crkve.

PORUKA JURIJA GAGARINA

PRAVOSLAVNI vernici će pamtiti Jurija Gagarina ne samo kao čoveka koji je prvi poleteo u kosmos, već i kao patriotu koji se obratio omladini SSSR-a da poštuju prošlost i čuvaju svoje spomenike.

Govoreći 27. decembra 1965. na plenumu CK Komsomola Jurij Gagarin je rekao da, kako on vidi, mladi se nedovoljno vaspitavaju da poštuju herojsku prošlost i ne razmišlja se o čuvanju spomenika.

- U Moskvi je srušena i nije obnovljena Triumfalna kapija 1812, bio je srušen Hram Hrista Spasitelja koji je bio napravljen od dobrovoljnih priloga skupljanih u celoj Rusiji. Taj hram je napravljen u čast pobede nad Napoleonom. Mogao bi da nabrajam primere varvarskog odnosa prema prošlosti. A primera takvih je, nažalost, mnogo - kazao je tada Gagarin.

Njegov govor se čuva u Ruskom državnom arhivu.

16. 05. 2021. u 11:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 46

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09