ŽUTI MRAVI SU KISELI, DAJU ŠMEK RIBLJOJ ČORBI: Nataša iz Srbobrana ostala u Laosu, predaje, jede skakavce, ali i sprema sarmu

Zoran RAJIĆ

02. 01. 2022. u 21:00

ŽIVOT je jedan, ne treba dozvoliti da se na njegovom kraju kajemo za nešto što smo mogli i hteli da uradimo, a nismo, jer smo mislili da ima vremena. Nema vremena, vreme je sada!

ЖУТИ МРАВИ СУ КИСЕЛИ, ДАЈУ ШМЕК РИБЉОЈ ЧОРБИ: Наташа из Србобрана остала у Лаосу, предаје, једе скакавце, али и спрема сарму

Foto Privatna arhiva

 Verujmo u sebe, budimo pozitivni, nosimo osmeh sa sobom i to će nas odvesti na destinacije na kakve ne bismo ni pomislili da možemo stići.

Tako govori Nataša Stankov, mlada grafička dizajnerka iz Srbobrana, koja se pre tri godine otisnula na Daleki istok da u Kini predaje engleski, a odatle se preko Vijetnama obrela u Laosu, gde boravi skoro dve godine, a planira da tu i ostane, jer je, kako kaže, to zemlja najbliža njenom srcu.

- Bila sam u Laosu 2019. turistički, i tu slučajno pronašla imanje sa slonovima. Gazda mi je ponudio smeštaj i hranu kad god budem poželela da ponovo dođem, što se i dogodilo 2020, dok sam živela u Vijetnamu, u trenutku kad se tamo zadesila korona i zapretila mi gubitkom posla - priča Nataša.

Na imanju je hranila i kupala slonove, vodila ih u šumu da donesu bambus i pravila promotivni video za imanje. Posle tri-četiri meseca je potražila apartman preko "Fejsbuka".

- Javio mi se Filipinac Antoni Stedel, koji mi je iznajmio kuću i dao posao u svom trening-centru u Vijentijenu, glavnom gradu Laosa. Tu radim sa decom kao učitelj crtanja, engleskog i plivanja i treniram sa gazdom, koji je majstor kali filipinskih borilačkih veština i jedan sjajan lik - oduševljena je Nataša.

Engleski i crtanje predavala je i u Vijetnamu, u koji je prešla zbog "džungle, slobode i prirode", jer su u Kini, u kojoj je provela godinu i po, "svuda kamere i pravila".

U Vijentijenu se bavi i izradom murala i tetovažom, a angažovana je i na državnom univerzitetu, gde studentima pomaže u izgovoru engleskog jezika. Uveliko govori laoski, za koji kaže da nije težak za učenje.

Laos je siromašna zemlja, ali su njeni ljudi, ističe Nataša, srdačni i gostoljubivi. Smatra ih svojom drugom porodicom.

- Uglavnom ručaju i večeraju na ulici. Šetam, a svi viču: "Hajde da jedeš sa nama". A posle pivo i karaoke. Navikla sam se na njihovu hranu. Iz poštovanja jedem isto što i oni. Nekad bude i riblja čorba sa mravima. To su žuti mravi, koji su kiseli, pa daju šmek. Trenutno volim skakavce. Ljudi nemaju pojma koliko je to ukusno - hvali Nataša laoske specijalitete.

Foto Privatna arhiva

Ali, kao prava Srpkinja, ona u Aziji kiseli kupus i pravi sarme, a priprema i palačinke, pasulj i gulaš, i nudi Laošanima da probaju.

- Mirišu i začuđeno gledaju, a ne misle kako je meni kad jedu guštera od pola metra ili kad me pitaju hoću li barem dve ljute paprike, jer oni jedu baš ljuto - veselo opisuje gastronomski "sudar".

Njeno uže društvo u Vijentijenu su Indijac, Belorus, Ukrajinka, Laošanka i Filipinac. Bila su tu i četvorica momaka iz Srbije, ali su se dvojica vratila kući, a dvojica se oženila Laošankama.

- One su kao naše devojke sa sela ili sa salaša. Vredne su, mirne, ugađaju, sve može i ništa nije problem. Stalno se kuva, pije i peva. A možda našim momcima prija i klima, jer je ovde stalno toplo - kaže Nataša.

Ona naglašava da u Laosu vidi sreću i radoznalost i da je to čini motivisanom.

- Planiram da ovde napravim biznis, koji podrazumeva crtanje, slikanje, umetnost... Dosad sam, turistički ili radno, bila u 27 zemalja, a Laos mi je druga Srbija - poručila je Nataša.

Foto Privatna arhiva

U VOZU KROZ VUHAN

NATAŠA je u Kini radila u Sjangjangu, u provinciji Hubej, blizu čuvenog Vuhana, u kojem je počela pandemija kovida 19.

- Prolazila sam kroz Vuhan svakog meseca odlazeći do Hongkonga da obnavljam vizu. Sećam se da je voz u septembru 2019. bio prepun bolesnih. Svi su kašljali i ležali jedni preko drugih. U sekundi sam se i sama razbolela, dobila temperaturu i kašalj koji nisam mogla da zaustavim. Ne znam da li je to bila korona, koju tada niko nije spominjao, a kad je priča krenula 2020, već sam bila u Vijetnamu - priseća se Nataša.

"JA IMAM TALENAT" U KINI

KO bi rekao da će devojka iz Srbobrana stići do finala takmičenja "Ja imam talenat" u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu!

- Dok sam radila u zabavištu u Kini, stalno sam pevala, i moja menadžerka je odlučila da me prijavi. U Srbiji se nikad ne bih prijavila, ali pošto me u Kini niko nije poznavao, pristala sam, prošla svih pet krugova i na kraju bila deseta. Dobila sam diplomu i saksiju - ispričala je Nataša.

Pevala je engleske hitove, a u finalu i "Libar" od Džibonija i tradicionalnu kinesku pesmu "Mo li hua" ("Jasminov cvet").

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Cedevita podržava klinCE kreativCE: deca iz SOS Dečijeg sela Srbija osvojili su javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE