ISTORIJSKI DODATAK - TITOVI OBRAČUNI I LIKVIDACIJE U MOSKVI: Kominterna, Komunistička partija Jugoslavije i Josip Broz

I. M.

11. 01. 2022. u 17:14

I DANAS posle četiri decenije od njegove smrti, lik i delo Josipa Broza ne prestaju da izazivaju polemike i otvaraju stare ali i rađaju nove kontroverze o karakteru njegove vlasti i njegovom životu uopšte.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТОВИ ОБРАЧУНИ И  ЛИКВИДАЦИЈЕ У МОСКВИ: Коминтерна, Комунистичка партија Југославије и Јосип Броз

Arhiva

Popriličan je broj onih koji nastavljaju da snagom vlastitih emocija neguju mit o Titu kao o nečem što nije podložno kritici i sudu istorije.

Mit o nepogrešivosti vođe negovan je sve vreme trajanja njegove harizmatske vlasti. U vreme kada su činjene najveće političke greške u onome što se nazivalo ubrzanim socijalističkim razvojem, svaka zrela kritika potiskivana je i pobijana mitom o nepogrešivosti Titovog genija.

Ali tu se mitologija nepogrešivosti nije zaustavljala. Nepogrešivost je pripisivana i čitavom partijskom vrhu, koji je poput kakvog kolektivnog uma upravljao društvenim razvojem i političkim životom zemlje. U toj atmosferi bezgrešnosti činjeni su katastrofalni politički potezi koji su polako ali sigurno čitavu zemlju, ali i komunističku partiju zajedno sa njom, gurali u predvorje opšte političke propasti i raspada.

I DOLAZAK Tita na čelo partije, njegove zakulisne radnje u eliminisanju svojih partijskih oponenata i konkurenata, decenijama su bili prekriveni velom mistifikacije. Gotovo ništa se nije znalo kad i kako ga je moskovska Kominterna imenovala za generalnog sekretara Komiuističke partije Jugoslavije.

Toj mistifikaciji, uz obilati partijskih istoriografa, najviše će doprineti on sam. Pero Simić, najtemeljniji istraživač njegovog života ispunjenog kontroverzama, mitovima i kultom ličnosti ali i bolnim realnim posledicama, izračunao je da je Tito za trideset i pet godina ispričao 16 različitih verzija o svom dolasku na čelu Partije.

Kuriozitet predstavlja da je pet verzija ispričao u razmaku od dva dana, polaznicima političke škole SKJ „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu, na predavanjima koja im je održao marta 1977. godine.

Ta najveća nepoznanica iz života „vođe i učitelja“ prikrivala je i njegovu ulogu u staljinističkim pogromima u Sovjetskom Savezu, u kojima su, dok se on borio da dođe na čelo Partije, streljane stotine nevinih jugoslovenskih komunista.

* * * * * * * * * * * * * *

U Staljinovim čistkama 1937. godine od dvadest članova Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije – devetnaest je streljano. Jedini preživeli bio je Josip Broz Tito.

* * * * * * * * * * * * * * *

O svojim ženama Broz je pisao Georgi Dimitrovu : „Osjećam se krivim što zbog nedostatka budnosti nisam primetio izdajničke postupke svojih supruga... “. Za Pelagiju Belousovu tvrdi da je: „Nemoralna osoba, da mrzi svog sina Žarka...“. Za Lukreciju Bauer: „Bila je politički naivna i nerazvijena, ona je velika mrlja u mom partijskom radu...“

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (1)

NE POSEĆUJE RODNI KOSMET: Video sam ono čega sam se bojao