"PUPIN" POKRENUO PRVE ROBOTE: Beogradska škola robotike zaslužna za humanoidne mašine koje menjaju način na koji radimo i živimo

ROBOTI koji su uveliko postali deo radnog procesa, od industrije do medicine, od poljoprivrede do naših domova, definitivno su promenili svet, a tek će ga promeniti kada postanu svakodnevni deo naših života, na poslu i kod kuće. Premda se to, u ovom momentu, ne može toliko osetiti i u našoj zemlji, činjenica je da je čuvena Beogradska škola robotike, nastala šezdesetih godina prošlog veka, bila jedna od presudnih činilaca da se u svetu pojave prvi hodajući roboti!

Studenti Mašinskog fakulteta u Beogradu

Svaki dvonožni hodajući robot, od svetske zvezde - japanskog ASIMA, pa do humanoidnih robotskih vojnika, kao što je američki ATLAS, u stvari "hoda" na matematičkim principima nastalim u Srbiji. Reč je o dostignućima Laboratorije za robotiku Instituta "Mihajlo Pupin" od pre četrdesetak godina i profesora Miomira Vukobratovića, akademika i jednog od najvažnijih srpskih naučnika na polju robotike.

- Srbija je devedesetih godina čak imala i svoju fabriku "LOLA roboti", koja je nastala u čuvenoj srpskoj industriji alatnih mašina "Ivo Lola Ribar" - priča za "Novosti" dr Petar B. Petrović, redovni profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovodilac Laboratorije za kibernetiku i mehatronske sisteme. - Srbija ni danas suštinski nije daleko od robotskih tehnologija, na katedrama Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta robotika se izučava već 30 godina. Ali, stratezi industrijskog i naučnog razvoja treba da na odgovarajući način prepoznaju potencijal koji imamo i da kroz razvojne programe revitalizuju tu oblast. Srbija lako može da se pretvori u zemlju robotike, kao što se to desilo sa sektorom informaciono-komunikacionih tehnologija.

Dr Petrović naglašava da se robotika danas može primeniti u svim oblastima, počev od tradicionalnih, poput automobilske industrije, pa do poljoprivrede i građevinarstva, gde je manuelni rad oduvek bio dominantan.

- Poljoprivreda ulazi u sasvim novu eru proizvodnje hrane - priča naš sagovornik. - Pored biotehnologija, tu su i tehnologije industrijske automatizacije, koje dramatično menjaju način na koji taj sektor funkcioniše. Na primer, jedan od najvećih problema razvoja srpskog voćarstva je nedostatak radne snage. Gotovo sve operacije su mehanizovane, sem one završne, a i najdelikatnije, branja. Potrebna je armija berača i neverovatna logistika da se taj proces organizuje na ekonomski održivim osnovama, da bi se sa stotina hektara za nekoliko nedelja kampanje pokupio godišnji rod. Tako je i za papriku, za paradajz, i dalje redom.

Poljoprivreda se robotizuje, voćnjaci ili drugi oblici primarne poljoprivredne proizvodnje postaju visokotehnološke fabrike na otvorenom. Prema proceni prof. Petrovića, poljoprivreda može da bude globalno kompetitivna i donese veliku korist Srbiji.

- Imamo fascinantan prirodni potencijal. Pitanje je samo kako da se takav cilj dosegne, a pitanje svih pitanja je da li imamo ljudski resurs za jednu takvu razvojnu viziju. Da li imamo "robot-pruf" inženjere bez čijeg znanja, veštine i volje takva vizija nužno ostaje zarobljena u prostoru mašte. Jer, roboti ne mogu bez ljudi! - izričit je dr Petrović.

Prema rečima ovog vrhunskog stručnjaka sa Mašinskog fakulteta, budućnost industrije je u robo-fabrikama, radikalno novom proizvodnom ambijentu u kojem će čovek i robot raditi timski, na istom radnom zadatku, deleći radno mesto. Koboti (kako se zovu ovi roboti), sposobni su da sarađuju i uče od ljudi, a i da ono što su naučili dele sa drugim robotima kroz međusobnu komunikaciju. Roboti zato uspešno mogu da odmene čoveka na teškim, monotonim ili opasnim poslovima.

Laboratorija za kibernetiku i mehatronske sisteme

Prema najnovijem izveštaju vodeće svetske institucije za sistematsko praćenje razvoja robotike u globalnim okvirima (IFR), u 2020. roboti su najviše bili zastupljeni u izvršavanju zadataka manipulacije delovima i proizvodima, poslovima zavarivanja, montaže, u sektorima proizvodnje električnih i elektronskih uređaja, u automobilskoj i prehrambenoj industriji...

- Nažalost, Srbije nema u ovoj globalnoj statistici. Nismo im prosledili podatke. U Srbiji ima mnogo toga što treba da se uradi u oblasti robotike, jer u 21. veku bez robota nije moguće biti uspešan ni bogat - zaključuje prof. Petrović.

KINA PREDNjAČI

IFR takođe navodi da je u 2020. godini u fabrikama širom sveta radilo više od tri miliona robota. Tokom te krizne godine instalirana je nova armija od 384.000 robota, neznatno više no prethodne, 2019. godine.

Međutim, prethodne analize prodaje pokazuju da će u 2021. godini broj novoinstaliranih robota zabeležiti rast od 13 odsto, a da će već 2024. prodaja preći magičnih pola miliona, tačno dvostruko više nego 2015. i gotovo pet puta više nego pre deset godina. Interesantan je podatak da je gotovo polovina novoinstaliranih robota u 2020. godini završila u nekoj od fabrika u Kini.

PROGRAMI

Stratezi naučnog razvoja Srbije treba da prepoznaju potecijal koji imamo, ali i da se baziraju na razvojne programe:

- Dobar primer je podsticaj od 40 do 70 odsto za kupovinu robota koji Srbija već daje privredi. To je izvanredan program koji treba dalje razvijati - kaže dr Petrović.

Preporučujemo

Panorama

4 4

KINESKI ROBOT KOJI ČITA MISLI: Zna o čemu razmišlja radnik u fabrici

14. 01. 2022. u 01:44

Preduzetnik

0 1

I SRBIJA IMA ZNANjE ZA KOSMOS: Institut "Mihajlo Pupin" razvija svemirske tehnologije

31. 12. 2021. u 09:49

Panorama

0 1

ROBOT KOJI IMA LICE KAO ČOVEK: Možete ga kupiti ili iznajmiti (VIDEO)

03. 12. 2021. u 19:26

Svet

1 0

ROBOTI POSTAJU DOSTAVLjAČI: U Kini 2022. više od 2000 automatizovanih raznosača robe zbog kovida 19

28. 09. 2021. u 13:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije