NALIČJE REHABILITACIJE: I dželatu iz Kragujevca vraćena imovina
ZAHTEV za rehabilitaciju prvog čoveka Komesarske uprave za vreme okupacije Milana Aćimovića otvorio je pitanje kome su sve u Srbiji vraćena građanska prava i nekretnine. Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, kaže da je doneto nekoliko "sramnih odluka", a svi pokušaji Agencije da ratnim zločincima ne vrati imovinu, padaju u vodu.
- Zakon o restituciji kaže da imovina ne može biti vraćena pripadnicima okupacionih snaga i njihovim naslednicima, kao ni ratnim zločincima. Ipak, sud te ljude rehabilituje, a Upravni sud od nas traži da im vratimo ono što im je oduzeto, budući da su prethodne odluke o krivici poništene. Čak i kad zahtev odbijemo, Ministarstvo finansija ga u postupku po žalbi prihvati, zbog stava Upravnog suda - kaže Sekulić.
Tako je Agencija uzalud tri puta odbijala zahtev potomcima Rudolfa Švebela, potpredsednika kragujevačke opštine u vreme streljanja đaka, u oktobru 1941. godine. Budući da ga je sud rehabilitovao, prema stavu Upravnog suda, njegova familija ima pravo na vraćanje oduzetog. Isti je slučaj i sa rehabilitovanim Spasojem Drenjaninom Zekom, komandantom Prvog bataljona Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO, koji je, u decembru 1943, počinio pokolj u selu Vranić. Tada je ubijeno 67 meštana, simpatizera partizana, među kojima 15 dece, 35 žena i sedmoro staraca. Među žrtvama je bila i tromesečna beba.
Što se tiče Milana Aćimovića, kako kaže dr Nemanja Dević, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju, on spada u jednu od kontroverznijih ličnosti savremene istorije. Pravnik iz siromašne porodice, radio je dvadesetih najpre u Upravi grada Beograda, a zatim prešao u policiju. Uspon počinje 1926, kada postaje šef opšte policije u Beogradu.
- Od tada traje i njegov sukob sa komunističkim snagama u prestonici i dolazi do izražaja njegova dvostruka ličnost. S jedne strane, predvodi vrlo uspešne akcije protiv kriminalaca, ali i terorista, a s druge biva kritikovan zbog prekomerne upotrebe sile u istragama. Od 1930. jedno vreme boravio je u Nemačkoj na usavršavanju i od tada postoji njegova povezanost sa nemačkim bezbednosnim službama. Ta činjenica uticaće da u vladi Milana Stojadinovića 1938. bude ministar policije, a zatim i da se 1941. nađe na čelu kolaboracionističkog Saveta komesara, preteče Nedićeve vlade - objašnjava Dević.
U Nedićevoj vladi bio je ministar unutrašnjih poslova do novembra 1942, do kada su počinjena brojna hapšenja i zločini, pa ipak smenjen je zbog sumnji da pomaže pokret otpora.
- On 1945. neće poginuti u povlačenju vojnih snaga Nedićeve vlade u Sloveniji, već će do poslednjih borbi ostati uz štab generala Draže Mihailovića. Do danas ne znamo da li je poginuo u borbama u Bosni ili je bez suda streljan nakon zarobljavanja, što zamagljuje činjenice presudne za rehabilitaciju. Njegova istorijska rehabilitacija bi danas svakako izazvala kontroverze, ne samo zbog antikomunističke delatnosti u ratu, već i po drugim neslavnim epizodama, poput gušenja protesta i "krvave litije", 1937. Na ovom primeru vidi se koliko su rehabilitacije složen proces, kom ne bi trebalo prilaziti sa crno-belim predubeđenjima - kaže Dević.
Njegov kolega dr Srđan Cvetković smatra da visokokotirani pripadnici kolaboracionističke vlasti tokom Drugog svetskog rata ne mogu biti rehabilitovani, posebno ako su bili na čelu resora sile i odlučivali o životu i smrti.
- Takvi slučajevi kompromituju rehabilitacije ljudi koji su bili žrtve režima iz ideoloških razloga, da bi se eliminisali politički protivnici i oduzele im se kuće - kaže Cvetković.
Ipak, on misli da bi povraćaj imovine trebalo odvojiti od rehabilitacije jer ne mogu porodice biti kažnjene zbog odgovornosti njihovih očeva ili deda.
U "RACIJI" BACAO POD LED
MEĐU spronim rehabilitacijama je i vraćanje građanskih prava jednom pripadniku mađarskih snaga u Vojvodini. On je u akciji "Racija", u januaru 1942, ubio sedmoro ljudi, od čega je troje bacio pod led.
"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.
23. 11. 2024. u 16:52
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)