Društvo

ISTORIJSKI DODATAK - NACIONALNOST KRIVCA VAŽNIJA OD KRIVICE: Odjeci Brionskog plenuma u Jugoslaviji i svetu

И. М.

15. 02. 2022. u 17:14

U PRVOJ polovini šezdesetih godina prošlog veka rezolucijama Osmog kongresa Saveza komunista i privrednom reformom najavljivane su temljne promene u političkom i privrednom životu građana Jugoslavije.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НАЦИОНАЛНОСТ КРИВЦА ВАЖНИЈА ОД КРИВИЦЕ: Одјеци Брионског пленума у Југославији и свету

Ranković i Tito

Umesto realizacije gromoglasnih obećanja usledila je stagnacija celokupne privrede za preko tri puta. To je odmah podrazumevalo porast cena i porast troškova života koji su porasli za trideset i pet odsto.

Broj nezaposlenih prelazio je brojku od tri stotine hiljada. Ove pojave su ubrzavale socijalne razlike, a to je dovodilo do pojave ekonomske emigracije. U tim godinama preko četiri stotine hiljada radnika napustilo je zemlju i uhlebljelje nalazilo po nemačkim, francuskim, švedskim i austrijskim fabrikama gradilištima.

Jugoslavija se našla u procepu, ekonomska moć federalne države je radikalno smanjena a prelazak na tržišnu privredu je izostao. Koncepcijske podele, prisutne gotovo jednu deceniju u partijskom vrhu definitivno su odagnale iluziju da Savez komunista vodi „jedinstvenu politiku”.

Sve to je eskaliralo 1966. godine i pretvorilo se u bespoštedan obračun.

NA UDARU je bila Uprava za državnu bezbednost (Udba) optužena da se „stavila iznad SKJ i izvan demokratskog sistema”.

Ipak, suština sukoba nije bila u brojnim deformacijama te službe, niti u personalizaciji krivaca, već u nepomirljivim pogledima na društvene promene, reformu federacije, strategiju privrednog razvoja, transformaciju partije.

Demontaža Savezne Udbe, u kojoj je pedeset odsto kadrova odstranjeno, uglavnom Srba i Crnogoraca, na neko vreme je zauzdala mešanje te službe u društveni i politički život.

Paralelno sa slabljenjem uticaja federalne Službe bezbednosti dolazilo je do osamostaljivanja njenih republičkih „filijala”, bez smanjivanja i kontrole njihovih nadležnosti.

To je direktno dovodilo do slabljenja Jugoslavije kao celine, pojavi anarhije, pojavi separatističkih ideja u republikama i pokrajinama. Proces decentralizacije pretvorio se u dezintegraciju države, tanjenje političkih, privrednih i kulturnih veza među članicama zajedničke države i naroda koji u njoj žive. Posledice koje su iz toga proizašle još su nam u svežem sećanju.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

VEČNA SLAVA BEOGRADU: Povod zašto crkve širom sveta zvone u podne
Društvo

0 9

VEČNA SLAVA BEOGRADU: Povod zašto crkve širom sveta zvone u podne

U čitavoj istoriji čovečanstva, nijedan grad nije bio na tolikoj vetrometini kao Beograd. Nisu to bili ni Rim, ni Carigrad, ni Jerusalim, a ni Moskva već baš Beograd. Prema podacima Enciklopedije Britanika, srpska prestonica je kroz vekove rušena do temelja čak 44 puta, za nju je vođeno 115 bitaka, a u tim sukobima poginulo je više od šest miliona ljudi. Beograd je više nego i jedan drugi grad na svetu, svedok istorije i simbol slobode.

07. 09. 2025. u 18:18

Politika
Tenis
Fudbal
EUROBASKET 2025 DOBIJA NOVU DIMENZIJU UZ OVU PONUDU

EUROBASKET 2025 DOBIJA NOVU DIMENZIJU UZ OVU PONUDU