STRANCI KOJI SU ZADUŽILI SRBIJU: Ser Tomas Lipton - Veliki dobrotvor „najposebnijeg naroda koga je upoznao“

RODIO se u Glazgovu, najverovatnije 1848, u porodici Iraca koji su, zbog velike gladi u kojoj im je umrlo petoro dece, izbegli u Škotsku u kojoj su živeli siromašno, ali barem nisu bili gladni.

Ser Tomas Lipton

U školu je išao koliko da se opismeni i nauči računanje, a nije imao ni 15 godina kada je uspeo da se zaposli kao poslužitelj na parobrodu koji je saobraćao na liniji Glazgov – Belfast, gde se naslušao priča o mogućnostima koje pružaju Sjedinjene Američke Države.

Radio je i odricao se dok nije uštedeo za najjeftiniju kartu do Amerike. Nikoga tamo nije poznavao i nije znao ni gde će prespavati kad stigne. Znao je samo da mora da zaradi novac i da se neće vratiti kući dok to ne uradi. Kada mu se učinilo da je dovoljno naučio i zaradio, vraća se u rodni Glazgov, gde otvara svoju prvu bakalnicu ”Liptonov market”.

Kako je bio vredan i naučen tom poslu, nove radnje nicale su jedna za drugom. Godine 1888, imao je trista dućana širom Kraljevstva, ali želeo je i da uvede neke novine. Smislio je da se upusti u trgovinu čajem, koji je u Engleskoj bio napitak koga su bogati pili, a siromašni priželjkivali da piju. Bio je dovoljno bogat i dovoljno hrabar da ode je na Cejlon i kupi sopstvenu plantažu čaja i prodaje ga u svojim čajdžinicama. Poslovni i javni život išao je samo uzlaznom linijom. Kako je imperija Tomasa Liptona donosila znatne prihode britanskoj kruni, 1902. dobio je titulu viteza, pa je zvanično postao ser Tomas Lipton, baron od Osidža.

Kada je izbio Veliki rat, ser Lipton je otišao u Crveni krst i stavio svoje jahte na raspolaganje, rekavši da ih iskoriste tamo gde je bilo najhitnije i najpotrebnije. Bolnici škotskih žena, medicinskom osoblju koje je dolazilo u Srbiju, to je bilo od velike pomoći. Finansirao je kupovinu medicinskog materijala jer se znalo da Srbija nema ništa, a treba joj sve. Kada je čuo za epidemiju tifusa neviđenih razmera, odlučuje se da dođe u Srbiju. Ser Lipton je 1915. doplovio u Srbiju svojom najvećom i najboljom jahtom, „Erin“, do solunske luke. Odatle je prvo obišao Đevđeliju i Skoplje, pa je, obilazeći Srbiju, stigao do Beograda. Išao je po selima, svuda gde su bile smeštene bolnice i misije. Duboko ga je potreslo ono što je video i pomagao je kako god je mogao.

Njegovom zaslugom obnovljena je bolnica „Kralj Petar“ u Topoli, on je kompletno opre- mio, od kreveta i posteljine do lekova.

Ono što posebno zadivljuje jeste njegovo interesovanje za život običnog naroda. Odlično se sporazumevao sa seljacima, ulazio u kuće, jeo najprostiju hranu koju su jeli vojnici, spavao na slamarici, odbijao da bude privilegovan u bilo čemu.  Duboko potresen očajnim stanjem na terenu, gde je tifus odnosio i po 300 života dnevno, probudio je britansku javnost i skrenuo joj pažnju na opasnost fizičkog nestanka celog naroda, ovog srdačnog, prostodušnog sveta koji je bio tako različit od propagande koju su neprijatelji širili o njemu. Napisao je apel u Dejli telegrafu, „Strašna istina o Srbiji“, i molio da se što hitnije reaguje, da se spase „Veličanstvena, mala Srbija, koja je u kratko vreme vodila tri rata i koja se bori sa dva strašna i moćna neprijatelja: vojskama Nemačke i Austrougarske i tifusom“.

„Tifus divlja Srbijom…. nema dovoljno prostora za smeštaj bolesnih i oni svi leže zajedno, na gomili prljave slame. Oni nemaju ni odgovarajuću ishranu, jer je nema na tržištu, niti ima para da se kupi ako se nađe. Lekari obično samo rade nedelju-dve, pre nego što   obole od tifusa, pošto nemaju načina da se sami zaštite. U nekim bolnicama nije bilo ni ćebadi ni dušeka, dok su u drugim tri ili četiri bolesnika spavali poprečno na jednoj slamarici. Pored svega toga, ljudi se nikad nisu žalili…”. Ovo pismo probudilo je britansku javnost, koja je ne samo prikupljala i slala pomoć, nego promenila stav prema Srbiji.

Ovaj divni čovek proveo je mesece po Šumadiji i krenuo za London onda kada je Srbija krenula u izbeglištvo. Još jedan nezamisliv i veličanstven potez koji je ovog prijatelja srpskog naroda uverio da su Srbi „najposebniji narod koga je upoznao, posle njegovog, irskog“.

Ovaj neobični humanista umro je 1931. Svaki put kada uzmete Lipton čaj, setite se čoveka koji nas je zadužio ljubavlju i velikim dobrom.

Preporučujemo

Feljton

0 1

FELjTON - RUSIJA NIJE NAPUSTILA SRBIJU: Car Nikolaj Drugi Romanov ušao je u rat iako njegova zemlja nije bila vojnički spremna

06. 06. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - PLAN ZA ŠIRENjE PRESTONICE: Vrlo brzo "Ludi Škot" je postao "Lukavi Škot"

04. 06. 2021. u 17:37

Feljton

0 0

FELjTON - CARICA BEOGRADSKOG POZORIŠTA: Vela Nigrinova je otišla tiho, bez teatralnosti koja je bila njen život

02. 06. 2021. u 18:00

Feljton

0 0

FELjTON - ČAROLIJA GLUME I HRABROSTI. Umetnicu Velu Nigrinovu je obožavao i ženski i muški deo Beograda, sve do njene prerane smrti

01. 06. 2021. u 18:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije