ISTORIJSKI DODATAK - RATNI ZLOČINCI POD KIŠOBRANOM VAŠINGTONA: Sjedinjene Američke Države krile nacističke saradnike iz Ukrajine

U jednom od poslednjih izdanja "Istorijskog dodatka" akademik Ljubodrag Dimić napisao je da Blagoja Neškovića, najvišeg posleratnog funkcionera u Srbiji pre sedam decenija, dokazanog antifašiste, kao opasnog svedoka nije trebalo samo srušiti sa vlasti i udaljiti iz Partije, već i izbrisati iz sećanja, da ostane nevidljiv za istoriju.

Parada povodom dolaska Adolfa Hitlera u Ukrajinu

Ova tačna konstatacija poznatog istoričara, u doživljaju našeg prosečnog čitaoca, najverovatnije je ostavila utisak da je ta alhemičarska operacija "nevidljivosti" bila jedino moguća kod nas u vreme prvobitne akumulacije vlasti Broza i njegove partijske aparature.

Da to nije baš tako pobrinuli su se da na delu pokažu tvorci novog svetskog poretka. Pre nešto više od jedne decenije u Sjedinjenim Američkim Državama pojavila se jedna nevidljiva knjiga. Bila je to "Nacistička tajna Amerike" koju je napisao Džon Loftus, autor mnogih zapaženih dela, nekadašnji karijerni savezni tužiolac u vašingtonskoj vladi, ključni čovek Kancelarije za specijalne istrage o nacističkim zločinacima koji su našli utočište u "zemlji ujka Sema" i nadasve miljenika medija. Njegovo ime je bilo na naslovnim stranama gotovo svih novina u Americi. I najednom, poput Blagoja Neškovića, postaće "nevidljiv". Antifašizam će tako na neki neobičan način spojiti sudbinu dvojice ljudi iz sasvim različitih vremena i različitih opredeljenja.

BIROKRATE iz Vašingtona svojski su se potrudile da tajna veza - Amerike i nacista - ne dobije niti jedan prikaz u novinama. Trebalo je sakriti istinu da se nacisti nisu krišom ušunjali u Ameriku, već da su ih tamo prokrijumčarile njihove špijunske organizacije. Trebalo je sakriti da je Ministarstvo pravde trideset godina lažno tvrdilo da nema nikakvih dokaza o bilo kakvoj vezi između vlade SAD i doseljavanja nacističkih ratnih zločinaca. Trebalo je prećutati kako su sve tvrdnje tog istog ministarstva o uspešnom progonu nacista u Americi u stvari lažne i da su velika prevara. I konačno priznati pred svojom javnošću da jedno krilo CIA lovi naciste dok ih drugo regrutuje za najprljavije poslove. A Džordž Orvel je u kultnoj "1984" napisao da je "prećutkivanje najmoćnija forma laži".

Nacistička tajna Amerike i lažna poternica za Lebedom

S namerom, ili bez nje, antifašizam Džona Loftusa će spojiti i sa onim što je bilo u pozadini svih dešavanja u poslednje dve decenije u Ukrajini i na relaciji Kremlj - Bela kuća, odnosno NATO. Njegova knjiga "Nacistička tajna Amerike" postala je "nevidljiva" i zbog objavljivanja poverljivih dokumenata kako je Mikola Lebed, šef ukrajinske organizacije slične Gestapu, čiji su neposredni saradnici, po njegovim naređenjima, ubili majku Simona Vizentala kao i desetine hiljada Poljaka, Jevreja, Rusa i Ukrajinaca.

Stejt department i Bela kuća će narednih decenija ne samo prikrivati velike ratne zločince već ih mobilisati, u vreme Hladnog rata, u specijalne vojne, terorističke i špijunske formacije i obučavati ih za konačni obračun Moskvom i zemljama socijalističkog lagera.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ubice u zagrljaju zapadnih saveznika

A KO JE ZAPRAVO bio Mikola Lebed. Bio je jedan od ključnih ljudi u Organizaciji ukrajinskih nacionalista, u najekstremnijoj frakcija, OUN/B, koja je za vreme Drugog svetskog rata na različite načine sarađivala sa nacistima. Vodili su je Stepan Bandera i Jaroslav Stetsko. U suštini, Bandera je želeo nezavisnu fašističku državu u Ukrajini, ali su se njegove ambicije nisu podudarale sa interesima njegovih gazda iz Berlina i drugih profašističkih ukrajinskih grupa. Zbog toga će relativno kratko poslužiti kao nacistička marionetska vlada Ukrajine. Bandera i Stetsko biće pozvani u Berlin i ostati tamo, u luksuznom kućnom pritvoru sve do završetka rata. Suština sukoba je bila što je Bandera neprestano tražio sve više i više forme političkog priznanja, po ugledu na Pavelećićevu Nezavisnu Državu Hrvatsku, ali Hitler nije bio voljan da mu to odobri.

Dok su dvojica prvaka ove zločinačke formacije boravila u Berlinu, organizacijom je rukovodio Mikola Lebed, šef njene obaveštajne službe koja je nosila zvaničan naziv OUN/SB. Lebedovi ljudi su igrali značajnu ulogu u ukrajinskom holokaustu i borbama protiv partizanskih snaga, ukrajinskih partizana. Iza njih ostajale su desetine i desetine hiljada pobijenih nevinih civila ne samo širom Ukrajine, već i Bolorusije, što po nalogu Nemaca, što po njihovim samostalnim odlukama.

Po završetku rata naći će se u koloni kolaboracionista koji su se, spasavajući glavu, zaputili za svojim poraženim i do nogu dotučenim gazdama, bežeći od nadiruće Crvene armije, u zagrljaj zapadnim saveznicima. I očito nisu pogrešili. Amerikanci i Englezi, očito, nisu bili ubeđeni da je 9. maja 1945. godine rat završen. Pobedom nad Hitlerom kao da se završila saveznička idila između Staljina, Čerčila i Ruzvelta.

Mikola Lebed 1947. godine

PODANICI ove druge dvojice započeli su podzemne igre i planiranje podzemne mreže jedinica komandosa koje bi usporavale napredovanje Crvene armije i potom, kad dođe pravi trenutak, vodile savezničke snage u invaziju. Jezgro tih gerilskih snaga i predvodnike invazije, regrutovaće one nacističke kolaboracioniste koji su to isto, ne tako davno radili za račun Trećeg rajha. Među "odabranim" našla se i ekipa iz Ukrajine. Bandera i Labed uskoro će se naći u specijalnim školama u kojima su se obučavali kadrovi za sabotažu i obaveštajni rad protiv SSSR. Sovjetskim agentima ovo nije promaklo, pa je ukrajinski delegat u Ujedinjenim nacijama optužio britanske i američke obaveštajne službe da kriju ove ratne zločince. Nove gazde starim slugama menjaju mesto boravka. Banderu šalju u Minhen i zapošljavaju ga u Radiju Slobodna Evropa. Uzgred, ovu medijsku kuću svih narednih godina finansira CIA. Danas su dostupni podaci iz kojih se vidi da je godišnji budžet do 1971. bio 35 miliona dolara. A Mikolu Lebeda su otpremili za Njujork. Kad su vojni obaveštajci stupili u kontakt sa njim, piše Džon Loftus, u spomenutoj knjizi "Nacistička tajna Amerike", on je predao hiljade strana dosijea o svojim nacističkim regrutima. Vrhovni tužilac je odmah zaštitio Lebeda od hapšenja i deportacije dodelivši mu stalno državljanstvo po Zakonu o sto osoba iz 1949. godine. Usled zabrane Kongresa da se taj zakon koristi kako bi se štitili "nacisti, ubice i ljudi takve sorte", vrhovni tužilac je smislio za Lebeda lažnu biografiju i poslao je u CIA i Službu za useljenje i dodeljivanje državljanstva.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

CIA falsifikuje biografije nacista

U PISMU Frenka Viznera, koji je bio zadužen za vrbovanje ratnih zločinaca, upućenom Službi za useljenje i dodeljivanje državljanstva, doslovce piše: "Od 1945. do 1948. članovi OUN-a i UPA stizali su pešice iz sovjetske Ukrajine u Zapadnu Nemačku. Poruke koje su oni i nemački ratni zarobljenici u povratku doneli nepobitno su potvrdile da OUN i UPA nastavljaju da se bore protiv Sovjeta, oružjem i municijom koje su nemačke armije u povlačenju ostavile za sobom. Članovi OUN/UPA ubili su više od 35.000 pripadnika ruske tajne policije (MVD/MKGB) od kraja prošlog rata. Drugim rečima, glavne aktivnosti OUN u Ukrajini ne mogu se smatrati štetnim po Sjedinjene Države."

Kutija broj 16 u Američkom državnom arhivu u kojoj se nalazi dosije Mikole Lebeda

Na kraju ove izmišljene "istorije", Vizner je izjavio: "Jednostavno rečeno, Nemci su od Ukrajinaca tražili samo hranu i zalihe za svoje armije, te prinudni rad za svoje fabrike. Nemci su koristili sva neophodna sredstva kako bi došli do saradnje za koju Ukrajinci nisu bili voljni. Tako je u leto 1941. na ukrajinskom tlu besnela borba između dva bezočna eksploatatora i tlačitelja ukrajinskog naroda, Trećeg rajha i sovjetske Rusije. Partizanska vojska koju je OUN stvorio krajem 1942, UPA, i OUN ogorčeno su se borili kako protiv Nemaca tako i protiv sovjetskih Rusa".

Ova potpuna izmišljotina uspela je da prevari funkcionere u Imigracionoj službi, pa su Organizacija ukrajinskih nacionalista (OUN) i njen osnivač i šef Stepan Bandera potom skinuti sa spiska neprijatelja. Vrhunac ovog krivotvorenja biografije koljača Jevreja, Poljaka, Rusa i samih Ukrajinaca bio je falsifikovanje nemačke poternice za Lebedom. Da nesreća bude veća, ovaj falsifikovani dokument danas se u Ukrajini, ali i zapadnom delu sveta tumači kao neosporna istorijska činjenica. Na osnovu njega Bandera je proglašen herojem Ukrajine, a Lebed i gomila nacista su rehabilitovani.

NA SREĆU Džon Loftus je u svojim istraživanjima otkrio pravu istinu. Imao je uvid u "11 tomova Lebedovih tajnih internih dokumenata o organizaciji OUN/Bandera". Loftus piše: "Ti dosijei jasno pokazuju da je većina njenih članova radila za Gestapo ili SS u ulozi policajaca, dželata, lovaca na partizane i opštinskih funkcionera. Doprinos OUN-a nemačkim ratnim stremljenjima bio je znatan, uključujući i prikupljanje dobrovoljaca za nekoliko SS divizija".

Nacistički skup

Činjenica je da je ratni zločinac Mikola Lebed 1949. dobio stalno, neopozivo državljanstvo SAD, a koje su potpisali direktor CIA, vrhovni tužilac Sjedinjenih Država i komesar Službe za useljavanje i davanje državljanstva. U studiji CIA sa koje je skinuta oznaka "strogo poverljivo", a koja je rađena 1973. i naslovljena sa "Nemački obaveštajni agenti na Istočnom frontu" ukratko je rezimirala istorijat OUN i identifikovala "LEBEDA, n. 1. i." kao šefa OUN/SB. Iz ove detaljne analize, po Loftusovim tvrdnjama, može da se zaključi da je Lebed bio u "programu" koji se primenjivao "samo prema najvrednijim obaveštajnim agentima čije je preseljenje u Sjedinjene Države smatrano suštinski važnim za državnu bezbednost".

Loftus citira dosije INSCOM-a br. C8043982, u kom se na 6. strani navodi, da je Mikolino zanimanje 1953. bilo "generalni sekretar za odnose s inostranstvom, Vrhovnog saveta pokreta za oslobađanje Ukrajine, Avenija Fort Vašington 355 Njujork 37, Njujork". "Ako me sećanje dobro služi, ta organizacija je finansirana sredstvima CIA pod ukrajinskom skraćenicom YHWR". Lebed je u okolini Njujorka doživeo duboku starost. On je svakako pripadao nacističkim ratnim zločincima najvišeg ranga koji su živeli u Sjedinjenim Državama.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Specijalne snage formirane od fašista

DžON LOFTUS takođe piše: "Pored pronalaženja Lebedove obaveštajne vize, koju je lično potpisao ministar pravde (predsedniku Trumanu iza leđa), pronašao sam pismo iz pedesetih kojim je od Ajzenhauerovog Ministarstva pravde traženo da dozvoli useljenje celog Lebedovog nacističkog tima, kako bi mogli da budu korišćeni kao atentatori iza "gvozdene zavese". Pitao sam Alena Rajana i Dika Salivena (visoki funkcioneri u Ministarstvu pravde) smem li da otvorim zapečaćene dosijee "Osvita" iz Ministarstva pravde, kako bih tragao za ukrajinskim nacistima primljenim za vreme pedesetih. Ta dozvola mi je uskraćena", zabeležio je Džon Loftus.

Oficir Vermahta u Ukrajini

Do 1952. godine preko 400.000 useljenika došlo je u Sjedinjene Države. Među njima su bile stotine, ako ne i hiljade, važnih nacističkih kolaboracionista iz Belorusije, Ukrajine, baltičkih država i sa Balkana. Među njima su se nalazili i pripadnici Specijalnih snaga uglavnom sačinjenih od bivših nacista i njihovih kvislinga iz Istočne Evrope. Njih je u Nemačkoj okupio Frenk Vizner koji je bio na čelu Ureda za koordinaciju politike (OPC). "U tom četvorogodišnjem periodu, piše Džon Loftus, "Viznerov OPC je uživao praktično neograničenu slobodu postupanja i narastao je toliko da je trošio više od polovine godišnjeg budžeta CIA. Viznerova privatna armija pokrenula je neobjavljeni rat protiv Sovjetskog Saveza. On je prkosio kongresnoj zabrani krijumčarenja nacista, proneverio je državna sredstva kako bi kupovao oružje za bivše nacističke teroriste i ometao je sprovođenje pravde tako što je štitio odbegle ratne zločince koje su raskrinkali Nirnberški tribunal, Ujedinjene nacije i Kongres Sjedinjenih Država."

SPECIJALNE SNAGE, formirane od bivših nacista, koje je u Nemačkoj formirao Frenk Vizner, Amerika je koristila za borbu protiv "međunarodnog komunizma", odnosno za razvijanje podzemnih pokreta otpora i tajnih i gerilskih operacija. Te operacije su obuhvatale sve one aktivnosti u vezi sa: propagandom, političkim akcijama, ekonomskim ratovanjem, preventivnim direktnim akcijama, uključujući sabotaže, antisabotaže, razaranja, mere za bekstvo, izbegavanje i evakuaciju, subverziju protiv neprijateljskih država ili grupa, uključujući i pomoć podzemnim pokretima otpora, gerilcima i izbegličkim oslobodilačkim grupama; podršku domaćim i antikomunističkim elementima u zemljama slobodnog sveta pod pretnjom; planove obmane i operacije, te sve kompatibilne aktivnosti neophodne da se postigne gore navedeno.

Džon Loftus, čovek koji je otkrio sve podvale oko ukrajinskih nacista

Od 15.000 nacističkih ratnih zločinaca, koliko je po procenama živelo u Americi, manje od jedne stotine bilo je blago kažnjeno po nalogu Ministarstva pravde, a troškovi su bili zaprepašćujući - pola miliona dolara, i više, po slučaju. Kongres je obezbedio taj novac, ali ministarstvo nikada nije završilo posao. Lov na naciste je bio verovatno najneuspešniji program u istoriji Ministarstva pravde.

Fotografije: Agencija Sputnjik, Vikipedia i iz knjige "Nacistička tajna Amerike"

Preporučujemo

Društvo

0 2

NOVI ISTORIJSKI DODATAK – “UNUCI NACISTA U UKRAJINSKIM ROVOVIMA“: U ponedeljak u "Večernjim novostima"

06. 03. 2022. u 15:00

Društvo

0 5

ISTORIJSKI DODATAK - JAJCE NA MALA VRATA ULAZI U SRBIJU: Sukob Josipa Broza i Blagoja Neškovića oko sazivanja ASNOS

04. 03. 2022. u 17:14

Društvo

0 2

ISTORIJSKI DODATAK - FRAZE O HEGEMONISTIČKIM KLIKAMA: Blagoje Nešković na braniku nacionalnih interesa

03. 03. 2022. u 17:14

Društvo

0 7

ISTORIJSKI DODATAK - PREDVIĐANjE BUDUĆNOSTI ČETIRI DECENIJE RANIJE: Dr Blagoje Nešković čovek koji je bio predodređen da bude smenjen

02. 03. 2022. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije