ZABORAVLJAMO KORONU, ALI NE I ONA NAS: Kome je i zašto potrebna i druga buster doza, koju je nedavno preporučio Nacionalni komitet

Biljana Radivojević

20. 03. 2022. u 09:00

MASKE su spale, vakcine odavno zaboravljene, jedino je virus korona, već treću godinu, još tu, u cirkulaciji, i još može da iznenadi. Baš ta okolnost, kao i činjenica da imunitet stečen vakcinacijom vremenom slabi, dva su uporišta preporuke koje je nedavno dao Nacionalni komitet za imunizaciju (NITAG), a usvojio Krizni štab - da se pet meseci posle treće primi i četvrta, odnosno druga buster doza vakcine.

ЗАБОРАВЉАМО КОРОНУ, АЛИ НЕ И ОНА НАС: Коме је и зашто потребна и друга бустер доза, коју је недавно препоручио Национални комитет

Foto Tanjug

Takva preporuka je usmerena pre svega na osobe slabog imuniteta, hronično obolele, starije od 60 godina i zaposlene u zdravstvu i ustanovama socijalne zaštite, ali u suštini četvrtu dozu mogu da prime svi stariji od 18 godina koji to žele. Građanima je, kao i do sada, ostavljena mogućnost da sami odaberu vakcinu, s tim što se onima koji se odluče za "sputnjik V" ponovo daje prva komponenta ovog cepiva.

Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba, smatra da četvrtu dozu vakcine treba što pre dati:

- Kažu da "omikron" koji je kod nas već neko vreme dominantan, nije opasan, a najteži deo svakog jutra mi je dok gledam izveštaj o broju preminulih od kovida 19. To su mahom nevakcinisani. Ako i ima nekog ko je vakcinisan, onda je on imao ne jednu, nego više hroničnih bolesti. Omikron kod starijih od 60, i kod hronično obolelih, makar bili i mladi, može da napravi veliki problem. Zato je neophodna i četvrta doza vakcine. Nama će biti mnogo važnije da na jesen dobijemo vakcine prilagođene novim sojevima korone, ceo svet se sprema za to, naravno i mi, ali sada je prioritet da treću i četvrtu dozu prime svi ugroženi - kaže Tiodorović.

Prema rečima dr Zorana Bekića, direktora beogradskog Doma zdravlja "Savski venac" i koordinatora vakcinalnog punkta na "Beogradskom sajmu", na svim punktovima gde su davane prve tri građani mogu da prime i četvrtu dozu vakcine protiv infekcije SARS-KoV2 virusom:

- Nije obavezno da uz ličnu kartu ponesu i potvrdu o imunizaciji, ali to ubrzava proces, jer onda ne mora u sistemu da se proverava da li je od treće doze prošlo više od 150 dana.

Doktor Bekić kaže da se u "Savskom vencu" poslednjih dana, iako je imunizacija odavno usporena, najviše daje upravo četvrtih doza vakcine.

U celoj Srbiji početkom prošle sedmice aplikovano je svega 1.000 do 2.000 doza vakcina dnevno. Većina je kovid 19 odložila "ad akta". Ni globalno, pandemija koja je pune dve godine bila planetarna vest broj jedan, više nije među "top temama". Drastičan skok broja novoinficiranih u Austriji, Nemačkoj, Danskoj i drugim zemljama koje su ublažile mere, očigledan je dokaz da sa koronom svet još nije završio, a nova pretnja je "deltakron", otkriven u SAD, Francuskoj i još nekim zemljama. On ima genetske potpise slične omikronu unutar delta genoma, što bi moglo da znači da je opasan kao delta soj, a brz kao trenutno dominantna omikron varijanta. Ako se proširi kao svi raniji sojevi, dočekaćemo ga prilično nezaštićeni - ili nevakcinisani (oko 40 odsto odraslih u Srbiji), ili sa postvakcinalnim imunitetom koji je zbog protoka vremena već prilično slab.

Foto Z. Jovanović

- Pandemija nije prošla, nisu ukinute mere, samo su ublažene, a predložena je vakcinacija četvrtom dozom jer je neophodna - kaže doktor Bekić. - Korona je nestabilan virus i dolazi do pada imuniteta posle vakcinacije ili preležanog kovida 19, kako kod koga posle tri, četiri, pet ili šest meseci. Zato je potrebno da svi pet meseci posle treće prime četvrtu dozu, pogotovo imunodeficijentni, hronični bolesnici, a pre svih onkološki, zdravstveni i radnici u Domovima za stare. Dostupne su "sinofarm", "sputnjik V" i "Fajzerova" vakcina, a očekujemo isporuku "AstraZeneke".

Davanje četvrte doze prvi je započeo Izrael, onda Velika Britanija. Kasnije je preporučena i u Australiji, Španiji, Mađarskoj, Crnoj Gori... Preliminarni rezultati kliničke studije u Izraelu koja je ispitivala efikasnost četvrte doze pokazali su da se posle nje i do pet puta povećava nivo antitela. Ispostavilo se, ipak, da je i među četiri puta vakcinisanima kasnije bilo mnogo zaraženih omikron sojem, ali su izraelske zdravstvene vlasti ocenile da to "ne znači da je davanje četvrte doze bilo greška".

U Srbiji je davanje treće doze počelo u avgustu prošle godine. Doktor Bekić kaže da je tu buster dozu u Srbiji dosad primilo više od 35 odsto odraslih:

- Poslednjih dana u "Savskom vencu" i dajemo najviše četvrtih doza, ali to je mnogo manje nego što je potrebno, s obzirom na to da u svetu ponovo rastu brojevi novoinficiranih. Jedino pravo oružje protiv virusa korona je imunizacija. Četvrtom dozom smanjujemo rizik od infekcije i težih formi kovida 19. Država je učinila sve što je do nje. Građani Srbije su privilegovani što žive u zemlji koja je među prvima u Evropi omogućila dostupnost vakcina, i kontinuirano snabdevanje. Sve ugrožene kategorije pozivam da se vakcinišu, i očekujem da će vremenom biti sve više zainteresovanih za četvrtu dozu.

Druga buster doza nije upitna ni za primarijusa dr Radmila Petrovića, epidemiologa koji smatra da je dodatnu zaštitu trebalo ponuditi i ranije:

- Hiperstimulacija nije štetna, davanje dodatne doze ne može da šteti, a može da koristi - kaže dr Petrović. - Ako epidemija ponovo bude u zaletu, a ta mogućnost se ne isključuje, bolje je da imamo imunitet. Postvakcinalni imunitet ne traje dugo, posle pet meseci je na prilično niskom nivou, a mi već imamo vakcine i zašto to ne bismo iskoristili.

Za zagovornike teorije da "stare" antikovid vakcine više "ne rade" jer vuhanskog soja virusa, na osnovu kojeg su pravljene, odavno nema u cirkulaciji, doktor Petrović ima kontraargument:

Foto Tanjug

- Možda je vakcina sada manje efikasna, ali ne može da bude potpuno neefikasna. Ona sadrži i antigene koji su sigurno bitni za zaštitu, nije sve u spajk proteinu, treba koristiti i antigene koji sprečavaju težu kliničku sliku kovida 19. Iako se vremenom menjao to je i dalje SARS-KoV2 virus, samo što imamo i njegove podvarijante, i vakcinacija svakako ima smisla.

USAVRŠAVAJU SE VREMENOM

VEĆ se ispituju novije antikovid vakcine, koje bi do jeseni mogle biti dostupne, a dr Petrović kaže da će one vremenom biti sve efikasnije:

- Nijedna vakcina u istoriji nije u startu napravljena "idealna" kakva je sada, sve su u početku imale manji stepen zaštite, pa se kasnije usavršavale, neke godinama, druge decenijama. Prva vakcina, protiv besnila, štitila je 50 odsto, svaki drugi vakcinisani je znači umirao od te bolesti, ali i to je tad bio ogroman napredak spasti svakog drugog. Ta vakcina sada pruža zaštitu od 100 odsto, a sporedne reakcije su nula. Nema razloga da tako ne bide ni sa antikovid vakcinama.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Kulinarski spektakl ukusa i inovacija u Beogradu