SREBRENICU DA UČE CELO POLUGODIŠTE: Istoričare podelila reforma nastave istorije

IZRADA udžbenika za treći razred gimnazije za učenike sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju, kojih u celoj Srbiji ima stotinak i raspoređeni su u pet gimnazija, rasplamsala je nove nesporazume među istoričarima. Ako je suditi po primedbama i zamerkama koje jedni drugima upućuju, reč je zapravo o različitim viđenjima istorije, ali i koncepta po kome treba pisati nastavne planove, programe i udžbenike.

Foto P. Milošević

Sve je počelo kada je grupa profesora sa Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku Filozofskog fakulteta u Beogradu uputili niz oštrih kritika na predlog programa nastave i učenja u specijalizovanim odeljenjima koji je uradila Radna grupa zadužena da napravi ovaj plan.

U dopisu pod naslovom "Nesuvisli predlog programa istorije za gimnazije" oni ocenjuju da su autori programa učinili sve da se gimnazijski smer za istoričare ugasi, nastava unazadi, status nastavnika obezvredi, a učenici gotovo ništa ne nauče. Ovi profesori kritikovali su i to što su autori plana i programa nastavnicima i đacima preporučili dodatnu literaturu koja, kako ocenjuju, u najvećoj meri svojim obimom i sadržinom ne odgovara uzrastu učenika.

Tako ovoj grupi profesora smeta što je kao literatura predložena knjiga "Velike sile i Srbi (1496-1833)" Miloša Kovića, zatim knjige Milorada Ekmečića: "Ustanak u Bosni 1875-1878", "Dugo kretanje između klanja i oranja: Istorija Srba u novom veku (1492-1992)" i "Stvaranje Jugoslavije 1790-1918".

- Ova literatura ne može se koristiti na srednjoškolskom nivou, budući da pojedina tumačenja zahtevaju izuzetno složene analize - navode kritičari. - Preporučeni sadržaji su često u nesaglasnosti, pa učenici ne mogu na pravi način da povezuju sadržaje iz opšte i nacionalne istorije.

Istovremeno, istoričar dr Nebojša Šuletić, jedan od autora predloga plana i programa za specijalizovana odeljenja, smatra da su nesporazumi izbili zbog ličnih motiva profesora sa Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku.

- Oni hoće da ostane stari program po kome se uči na društvenim smerovima gimnazija, a koji je loš - kaže Šuletić. - U nižim razredima "sabijaju" se veliki istorijski periodi, namera je da se u četvrtom razredu celo drugo polugodište ostavi za događaje iz devedesetih godina 20. veka i dvehiljaditih. Oni hoće celo polugodište da posvete, na primer, Srebrenici.

Prof. dr Miloš Ković koji je, takođe, jedan od autora plana i programa, ističe da je ideja da se u specijalizovanim odeljenjima odgoje generacije mladih ljudi koji će imati pouzdana znanja o svetu i istoriji.

- Osnova od koje smo krenuli je već postojeći plan za društveni smer u gimnazijama koji je urađen 2020. godine - pojašnjava Ković. - Videli smo da je u njemu hronologija poremećena. Tako se u trećem razredu prvo uči Napoleon, pa Francuska revolucija ili prvo uče balkanske ratove i Prvi svetski rat, pa onda Prvi srpski ustanak. Istoriju nije moguće na pravi način učiti tako, hronologija je osnova razvoja istorije i iz hronologije se može izroditi tematski pristup, pogotovo u srednjim školama.

Ković ističe da se u drugom razredu po programu iz 2020. godine uči celih 13 vekova.

- Plan je da se ostavi vremena kako bi se u četvrtom razredu mnogo više pažnje posvetilo devedesetim godinama 20. veka i događajima na prostoru bivše Jugoslavije - ističe Ković. - U Sarajevu i Zagrebu akcenat u udžbenicima je upravo na tom periodu, pa sada i neki naši istoričari žele da primene taj model i u Srbiji.

Ovaj profesor skreće pažnju i na to da monopol na tržištu udžbenika ima nemačka izdavačka kuća "Klett", da je tržište neuređeno i da mi, umesto jednog ili dva udžbenika iz istorije, imamo mnoštvo, pa se na taj način unosi vrednosni haos u nastavu istorije.

- Tako se događa da mladi asistenti sa fakulteta osporavaju knjige Milorada Ekmečića ili Vasilija Krestića i iznose izmišljotine o mojim knjigama - kaže Ković.

On poručuje da nauka i škola ne trpe teške reči i sukobe interesnih grupa, te da je potreban dijalog i dogovor.

VAŽNA JE HRONOLOGIJA U LEKCIJAMA

NACIONALNI prosvetni savet saopštio je da se predlog programa nastave i učenja za treći razred trenutno razmatra, a ove godine Savet očekuje i Predlog programa nastave i učenja za četvrti razred za učenike sa posebnim sposobnostima za geografiju i istoriju.

- Osluškujemo primedbe od strane nastavnika i stručne javnosti i zahteve da se vrati stara hronologija. Sve vreme veliku polemiku izazivaju odobreni udžbenici koji su posledica tematskih programa istorije. Ključno opredeljenje na osnovu usvojenih smernica, jeste vraćanje hronologije kod programa istorije za učenike sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju - saopštio je NPS.

Preporučujemo

Društvo

0 0

VOJVODIN DEDA: Kako je Putnik dobio svoje neobično prezime?

02. 06. 2022. u 20:04

Panorama

0 0

KAKO SU IZGLEDALI ŽIVOTI ATENTATORA: Gito, Princip, Čapmen - od sifilisa, preko isuviše mladih za smrtnu kaznu, do verskih fanatika

30. 05. 2022. u 12:55

Politika

1 19

HRVATI NE MOGU DA PODNESU ISTINU O JASENOVCU: Gideona Grajfa napali na najprimitivniji način i optužili da laže o broju žrtava

26. 05. 2022. u 09:03

Srbija

0 2

LUKA DRŽAVNI PRVAK IZ ISTORIJE: Učenik iz Stubice pobednik republičkog takmičenja

19. 05. 2022. u 14:09

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije