RIBA ZEBRICA KRIJE TAJNU OPORAVKA SRCA: Naši istraživači, za "Novosti" o formuli regeneracije vitalnog organa posle infarkta

TAJNU regeneracije povređenog ljudskog srca mogla bi da otkrije riba zebrica. Nakon srčanog udara, u srcu čoveka umre veliki broj ćelija.

Foto I. Marinković

Njihovo mesto zauzima ožiljak, zbog čega funkcija srca slabi. Ljudsko srce, nažalost, ne može prirodnim putem da nadoknadi gubitak ovih ćelija. Međutim, za razliku od ljudi, zebrica, uspešno regeneriše srce nakon povrede. Njeni kardiomiociti mogu da se dele i zamene umrle ćelije. Istraživači iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, okupljeni na projektu ZEBARR, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa "Ideje" će, proučavajući regeneraciju srca zebrice pokušati da doprinesu razvoju strategije kojom bi se podstakle ćelije čoveka na deobu posle srčanog udara.

U razgovoru za "Novosti" dr Snežana Kojić, naučni savetnik u IMGGI i rukovodilac projekta, kaže da čovek i zebrica mogu da poprave povređene skeletne mišiće, dok oštećeno srce može da regeneriše samo zebrica. Odgovor na pitanje, da li postoje zajednički učesnici u procesima popravke oba tipa mišića bio bi ključ za "otključavanje" sistema, koji će stimulisati zdrave ćelije u srcu čoveka da povrate mogućnost deobe i da tako nadomeste one koje su umrle.

Foto: Shutterstock/Ilustracija

- Da bi to bilo moguće moramo da upoznamo mehanizme kojim drugi organizmi mogu da regenerišu srce - objašnjava dr Kojić. - Mi smo odabrali zebricu, koja je dragocen model organizma u naučnim istraživanjima. Kompetentna je i za regeneraciju srca i za popravku skeletnih mišića nakon povrede. Oštećeno srce zebrica potpuno regeneriše proliferacijom zdravih kardiomiocita za 60 dana, dok skeletni mišići zamenjuju povređeno tkivo aktivacijom matičnih ćelija sličnih satelitskim ćelijama, koje prolaze kroz transformaciju i formiraju mišićna vlakna. Radimo na analizi gena ankrd1a, koji se aktivira nakon povrede oba tipa mišića, srčanog i skeletnih. Osim toga ovaj gen reaguje i na povećanu fizičku aktivnost, što je takođe značajno jer je umeren trening deo rehabilitacije nakon srčanog udara.

Foto Privatna arhiva

Naša sagovornica očekuje da se kroz identifikaciju i funkcionalnu karakterizaciju komponenti koje učestvuju u regeneraciji srca i mišića zebrice, približi budućim terapijskim strategijama za lečenje obolelog srca ljudi.

- Dešifrovanje precizne uloge gena ankrd1a u regeneraciji srca zebrice i popravci skeletnih mišića i razumevanje na koji način on doprinosi regenerativnom potencijalu različitih tipova mišića, pomoći će nam da dublje razumemo ove veoma važne procese - ističe naša sagovornica.

Ona navodi da gen ankrd1a predstavlja potencijalnog kandidata za razmatranje prilikom dizajniranja novih terapijskih protokola za oporavak ljudskog srca nakon infarkta miokarda i da je zbog toga važno odgonetnuti njegovu funkciju u mišićima.

SLALI IH I U SVEMIR

ZEBRICA je jedna od omiljenih akvarijumskih ribica. Nisu zahtevne, pa su idealan izbor za početnike u akvaristici.

Ove tropske slatkovodne ribice iz porodice šarana vode poreklo iz potoka i pirinčanih polja Indije. Prepoznatljive su po četiri horizontalne pruge tamnije sive ili sivoplave boje koje se protežu do repa.

Rad sa zebricama doprineo je proširivanju znanja iz oblasti genetike, razvojne biologije, toksikologije, onkologije, regenerativne medicine, matičnih ćelija, neurobiologije i drugih. U sklopu istraživanja zebrice su poslate i u svemir.

Foto Tim ZEBARR

TIM

Projekat ZEBARR je finansiran sa 250.000 evra, a dodatno je odobrena i nabavka najsavremenijeg fluorescentnog stereomikroskopa u vrednosti od 180.000 evra. ZEBARR tim čine četiri doktora nauka - Srđan Bošković, Jovana Jasnić, Mirjana Novković i Marko Vasić, kao i dve studentkinje doktorskih studija na Biološkom fakultetu, Emilija Milošević i Mina Milovanović.

Preporučujemo

Svet

0 1

UBODI IGLAMA ŠIROM EVROPE, NAPADAČI I MOTIVI NEPOZNATI: Sve više mladih žali se na neobične napade po klubovima

03. 06. 2022. u 15:16

Dr Novosti

0 0

MANjE OD PET ODSTO FIZIČKI AKTIVNO: Frapantni podaci o zdravim navikama stanovnika Srbije

10. 05. 2022. u 10:47

Društvo

0 2

NIŠLIJKU BIOHEMIJA ODVELA DO BRAZILA: Milica Marković istraživačkim radom bavi se u Rio de Žaneiru

18. 05. 2022. u 20:00

Republika Srpska

0 13

U SRBIMA DNK DAVNO IŠČEZLIH PLEMENA: Rezultati istraživanja – otkrivene neverovatne veze, među njima i preci poznatih!

17. 05. 2022. u 10:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije