RUSI U SRBIJI PRONAŠLI DOM I ZARADU: Kriza na istoku podstakla veći broj državljana Ruske Federacije na selidbu u našu zemlju

J. Ž. SKENDERIJA

29. 06. 2022. u 08:30

STRAH od zatvaranja zemlje, izolacije, ali i bojazan da neće moći da se leče u svojoj državi podstakli su mnoge Ruse da privremeno promene adresu.

РУСИ У СРБИЈИ ПРОНАШЛИ ДОМ И ЗАРАДУ: Криза на истоку подстакла већи број држављана Руске Федерације на селидбу у нашу земљу

Foto Shutterstock

Obećana zemlja za veći broj njih poslednjih meseci, ne prvi put u istoriji, postala je - Srbija. I dok je jedne put doveo ovde jer su u mešovitim rusko-ukrajinskim brakovima pa su se i porodice našle na različitim stranama u ratu, drugi su se zaputili poslom, prateći poslovanje firmi u kojima su zaposleni.

Da je Rusa neuporedivo više u Srbiji nego ranije, vidljivo je na ulicama Beograda, kao i drugih većih gradova i turističkih mesta. Kako bi dobili dozvolu za boravak u našoj zemlji, mnogi su se odlučili i da pokrenu sopstveni biznis. Samo za poslednjih mesec dana, prema podacima Agencije za privredne registre, 137 ruskih državljana otvorilo je firmu u Srbiji, dok su se njih 229 registrovali kao preduzetnici. Iz dana u dan lista novoosnovanih preduzeća je sve veća, a crta je trenutno podvučena na 516 vlasnika ili suvlasnika kompanija i 920 malih privrednika. U poređenju sa prošlom godinom, brojke su nekoliko puta veće, pošto je tada prebrojano svega 176 svih ruskih biznismena.

Zvaničnih podataka koliko Rusa se doselilo u Srbiju nema, ali se pretpostavlja da ih je nekoliko hiljada. Neke procene govore i da ih je više od 10.000. Dupliran je i broj ruskih gostiju u hotelima, ali i u "stanovima na dan".

- Svakodnevno imamo rezervacije ruskih državljana, koji dolaze uglavnom zbog posla, pa dok se ne snađu, uzimaju stanove u centru grada na dnevnom nivou - kaže nam Marija Z., koja već godinama izdaje apartmane u Beogradu.

- To su uglavnom mlađi ljudi do najviše 40 godina.

Niko još sa sigurnošću ne može da potvdi do kada će trajati doseljavanje Rusa u Srbiju, ali čini se da je njima naša zemlja tradicionalno bliža srcu od drugih evropskih država. Mnogi su skloni da tvrde da će se ponoviti situacija s početka 20. veka, kada su talasi izbeglištva krenuli iz Carske Rusije. Gotovo 50.000 emigranata stiglo je tada u Jugoslaviju. Elitu "belih Rusa" činili su tada profesori, lekari, arhitekte i umetnici, dok su danas to uglavnom vrhunski IT stručnjaci.

Najviše novootvorenih firmi je upravo iz tog sektora, pa su tako najbrojnije one koje se bave računarskim programiranjem. Slede konsultantske usluge, trgovina na veliko, proizvodnja audio-vizuelnih proizvoda i kinematografskih dela, dizajnerska delatnost i reklamne agencije.

Zbog jezičke barijere i nepoznavanja zakonske regulative, mnogi traže pomoć advokata ili specijalizovanih agencija za otvaranje firme i podnošenje papira za boravišnu dozvolu.

Ova usluga naplaćuje se od 600 pa do 3.000 evra.

Razlozi za promenu adrese su i niži troškovi života i dobronameran odnos naših ljudi prema Rusima. Iz Srbije, kažu, može da se radi za stranu kompaniju, prima novac na račun i štedi više nego u Evropskoj uniji.

- Rusima ne treba viza za ulazak u Srbiju, koja ne učestvuje u sankcijama. Uz Istanbul, Jerevan i Tbilisi, i Beograd je postao omiljena destinacija visokoobrazovanih Rusa. U beogradskim bankama sve više naših ljudi otvara račun - priča jedan od IT stručnjaka koji se doselio u Srbiju pre dva meseca.

Boško Kozarski, direktor Prve ruske škole "Valentina Tereškova", smatra da su svetska dešavanja pokrenula brojne migracije ljudi sa Istoka, a to se svakako odrazilo i na interesovanje za njihovu školu u kojoj se nastava odvija na ruskom jeziku i po programu "Škola Rusije" Ministarstva obrazovanja RF.

- Na osnovu razgovora sa roditeljima zainteresovanim za upis dece u našu školu, više stotina porodica se već doselilo u Beograd, a još najmanje toliko je u procesu preseljenja - prenosi nam utiske Kozarski. - U najvećem broju to su porodice iz Moskve i Sankt Peterburga, a razlog njihovog dolaska je preseljenje u Srbiju kompanija u kojima su zaposleni.

Kozarski naglašava da se u ovoj školi obrazuju i deca iz Ukrajine, i to od samog početka rata, što ne utiče na odnose između učenika, što je za ponos. Pored Ukrajinaca, tu su još i mališani srpskog porekla, zatim i Azerbejdžanci, Gruzini i mnogi drugi.

U Podvorju Moskovske patrijaršije u Beogradu - Ruskoj crkvi na Tašmajdanu - potvrđuju da ih pohodi više Rusa nego inače.

- Da, primećujem nova lica na službama. Dolaze na liturgije, ispovedaju se, pričešćuju. Vidljiva je tendencija povećanja broja Rusa u Beogradu - kaže starešina Podvorja protojerej-stavrofor Vitalij Tarasjev.

- Koliko čujem u neformalnim razgovorima, većina njih je tu zbog posla. To ne čudi, jer je malo država poput Srbije koje neguju poslovne veze sa Rusijom u istom obimu. Crkva je svakako tu, da svima njima ponudi utehu i duhovno okrepljenje.

Više vernika na liturgijama u Ruskoj crkvi na Tašmajdanu, Foto Tanjug

IZBEGLICE SAMO UKRAJINCI

U KOMESARIJATU za izbeglice navode da se preko poverenika u 78 opština i gradova u Srbiji za pomoć do sada obratilo 2.020 ukrajinskih državljana koji su u privatnom smeštaju. Rusa, bar na zvaničnim spiskovima, kao izbeglica nema. Ukrajincima, kao i onima koje su radnici Komesarijata dočekivali na graničnim prelazima, podeljeno je do sada više od 20.000 paketa pomoći u hrani i proizvodima za higijenu.

- Za one koji nemaju smeštaj, Komesarijat je obezbedio trajni prihvat u Centru za azil u Vranju. U tom centru smeštena je 71 osoba, najviše žena sa decom. Deca su od dolaska u Centar upisana u redovne osnovne i srednje škole. Svi korisnici izuzetno su lepo primljeni od lokalne zajednice - kažu u Komesarijatu.

OLAKŠICE

RUSIMA u prilog ide i uredba kojom je Vlada Srbije nedavno uvela podsticaje, odnosno ukinula doprinose i 70 odsto poreza na zaradu za novonastanjene osobe koje poslodavac zaposli na poslovima za koje nije lako naći kadrove na domaćem tržištu. Ta olakšica važi do kraja naredne godine, a uslov je da im je zarada veća od 300.000 dinara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

OVAKO JA ZAMIŠLJAM PAKAO Snimak sa plaže u Crnoj Gori izazvao burne reakcije: Radije bih sedela kod kuće