TITOVU SLIKU I DANAS ČUVA U DNEVNOJ SOBI: Ivan Ivanji (93), pisac i prevodilac, penzionerske dane provodi uz knjigu i kompjuter

IVAN IVANjI, pisac i prevodilac, nije običan penzioner.

Foto Privatna arhiva

Sa 93 godine i dalje je aktivan: redovno piše, čita na srpskom, nemačkom i mađarskom, prati različite sajtove na internetu, zanima ga istorijska literatura, gostuje na promocijama... , a nedavno mu je objavljen i roman "Usamljenost manjine".

Tokom njegovog bogatog životnog veka menjale su se vlasti i države u kojima je živeo.

Proputovao je gotovo ceo svet kao Titov prevodilac sa nemačkog, a igra sudbine htela je da kasnije živi na svega dvestotinak metara od mesta na kom je ubijen njegov otac, zatočen u logoru Topovske šupe na Autokomandi, u Beogradu.

Ivanjijevi roditelji bili su lekari i studirali medicinu u Nemačkoj.

- Po povratku, mislili su da ne govore lepo taj jezik. Zato su mi nabavili guvernantu Ilze fon Šluderman, po poreklu austrijsku plemkinju iz Slovenije, od koje sam naučio austrijski nemački. U kući smo govorili tri jezika: srpski, nemački i mađarski, a otac mi je čitao Getea u originalu. Dešavalo se da u istoj rečenici pomešamo sva tri - kaže Ivanji.

Foto Privatna arhiva

Iako je kao dete prošao kroz logore Aušvic i Buhenvald, nikada nije mrzeo jezik.

Naprotiv. Roditelji su, po okupaciji, iz Banata prebačeni u Beograd i tu ubijeni 1941, a njega su rođaci odveli u Novi Sad. Uhapšen je u martu 1944, i prebačen u Nemačku.

- Zanimljivo je da je i Eli Vizel (književnik i dobitnik Nobelove nagrade za mir) imao sličnu sudbinu. On je godinu stariji od mene, a u Aušvic je stigao iz Rumunije, ja odavde.

Istovremeno smo iz Aušvica prešli u Buhenvald, samo što je on oslobođenje dočekao bolestan, a ja sam iz logora izašao na nogama - kaže Ivanji.

Duže od dve decenije ovaj vremešni penzioner bio je prevodilac Titu i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Radio je i kao novinar, pedagog, dramaturg, diplomata, prevodio je najveće nemačke pisce. I sada rado čita Hajnriha Bela i Gintera Grasa, a sebe smatra "grasovcem":

- Tri puta smo se Gras i ja posvađali, jer sam mu govorio da više neću da ga prevodim pošto je mnogo teško.

Danas se redovno obraduje kada u bogatoj biblioteci pronađe knjigu za koju misli da je nije čitao. A onda je otvori, nađe zabeleške i shvati da jeste, ali je zaboravio.

Kao najlepši period u životu navodi prevođenje za Tita. I dalje ga smatra sjajnim državnikom i čuva njegovu uramljenu sliku u dnevnoj sobi. Žao mu je samo jer je insistirao da mu je Broz svojeručno potpiše, pa je posveta izbledela, dok su one lupljene pečatom na tuđim slikama ostale.

- Tito je bio izuzetno duhovit i učtiv, imao je slonovsko pamćenje. Nemački i ruski govorio je bolje nego hrvatski i slovenački. Pomalo i mađarski, o engleskom i francuskom da ne pričam. Jednom mi je šapnuo: "Ne mogu sad da čitam ovo što su mi napisali. Sad ćemo malo da improvizujemo" - seća se Ivanji.

Obraćao mu se sa "druže predsedniče", vojna lica sa "druže maršale", saborci sa "druže Stari" ili samo Stari, Kardelj sa Jože, jedino ga je Jovanka zvala - Tito.

Sećanja na Tita ne blede ni posle mnogo godina. Jednom su, otkriva Ivanji, Broza na ručku u Diseldorfu pitali šta bi bilo s njim da je iz Nemačke, gde je pre Prvog svetskog rata radio kao vozač za "Dajmler Benc", emigrirao u Ameriku, umesto što se vratio u Austrougarsku. Tito je odgovorio: "Ne znam šta bi bilo sa mojom zemljom da sam otišao u Ameriku, ali znam šta bi bilo sa mnom: bio bih milioner!"

Ivanji otkriva da je Tito voleo Vilija Branta, ali ga je nemački kancelar Helmut Šmit brzo osvojio. Prilikom prvog susreta rekao mu je da je "šegrt u odnosu na njega".

- Kad smo stigli u Bon, umesto zajedničkog sastanka dveju delegacija, Šmit je predložio razgovor s Titom u četiri oka i ovaj je pristao. Broz nije tražio prevod s nemačkog, jer je sve razumeo, ali je obično hteo da prevodim na nemački kada priča, kako je voleo da kaže, "naški". Fotograf je uhvatio trenutak kada virim upitno iz ragastova, čekajući znak da li da ostanem ili ne - navodi naš sagovornik.

Takvi sastanci bili su naporni jer je morao da piše i zabeleške, koje je posle diktirao Titovom daktilografu Miti Mugaškom. Poslednji angažman bio mu je Samit nesvrstanih u Havani, gde je, kaže, postigao rekord u nespavanju, a posle i rekord u spavanju - 16 sati bez buđenja! On i još dvojica zaposlenih u SIP-u (Sekretarijat inostranih poslova) morali su za Tita svakodnevno da prirede sažetke svih razgovora koje su predstavnici naše delegacije vodili. Radilo se danonoćno.

- Poslednjeg dana najavljeno je približavanje uragana i sve delegacije su pohrlile da napuste Havanu. Tito je, međutim, odlučio da ćemo svi ručati sa njim, uz rečenicu: "Ko je sa mnom bdeo, taj će sa mnom i ručati." Govori za ručkom su se odužili, jedva sam izdržao da ne zaspim. Posle, u hotelu, kad sam zaspao, već je počela oluja, a ja sam sanjao čarobnjaka iz Oza i vetar kako je oduvao i nas i hotel - evocira uspomene Ivanji.

MARŠAL NIJE VOLEO KULT LIČNOSTI

IVANjI je prisustvovao svečanoj večeri posle otvaranja auto-puta Beograd - Zagreb, 1958:

- Pri kraju večere ljudi su počeli da pevaju "Druže Tito, mi ti se kunemo," pa "Druže Tito, ljubičice bela"... Titu je glava sve više padala. U jednom trenutku je rekao:

"Prekinite! Ako ne znate ništa drugo, nemojte ni to!" Nije voleo kult ličnosti. To su forsirali oni oko njega iz raznih interesa.

Preporučujemo

Republika Srpska

2 4

PENZIJU PRIMA 80 GODINA: Penzioner od 103 godine u Republici Srpskoj uživa porodičnu penziju

12. 07. 2022. u 17:23

Društvo

0 1

PUTEVIMA MARKA POLA OD ITALIJE DO KINE: Italijanka Vijena Kamaroti u osmoj deceniji rešila da prepešači 22.000 kilometara

30. 06. 2022. u 12:33

Društvo

1 0

GLUMA JE KAO TRČANjE MARATONA: Glumac Milan Caci Mihailović, pre osam godina otišao u penziju posle karijere

16. 06. 2022. u 20:00

Društvo

0 0

TRENIRAO KIĆU, A SAD PIŠE KNjIGE: Prof. dr Aleksandar Kerković, košarkaški trener, proslavio 100. rođendan, ali mu ne manjka energije

03. 06. 2022. u 10:38

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije