SUSRET SA ISTORIJOM - TITO ODLIKOVAO BISKUPA KOJI JE POKRŠTAVAO SRBE: Hrvatski dostojnici pravdaju svoju crkvu za učešće u zločinima

U OBRAĐANjU srpskom patrijarhu hrvatski biskupi, povodom njihovog saznanja da su saborski oci pribrojili svecima i "svetu decu mučenike, jastrebarske i sisačke, s datumom spomena 13. maja/26. avgusta", počinju tekst rečima da su "se osetili i pozvanima i dužnima napisati ovo pismo, s dubokim poštovanjem prema patnjama ljudi koji su u svojoj najranijoj životnoj dobi morali trpeti posledice okrutnosti ratnih zbivanja".

Ante Pavelić sa katoličkim fratrima, Foto "Vikipedija"

Najviši hrvatski crkveni dostojanstvenici spominju posledice, ali ni jednom rečju ne govore o uzrocima - kako je to nekoliko desetina hiljada dece ostalo bez porodičnog doma, bez roditelja... Nigde spomena o mučenjima i zverskim ubistvima njihovih majki i očeva na kućnim pragovima i u jasenovačkim logorima. Za njih su to samo "okrutnosti ratnih zbivanja".

Velikodostojnici hrvatske Katoličke crkve u svom pismu citiraju i nadbiskupa Franju Kuharića. Smatraju potrebnim da navedu njegove reči od pre gotovo pedeset godina: "Na izrečene klevete mogli bismo ćutati. Ali kad se radi o neistinama koje odjekuju daleko i dugo, onda moramo slediti Isusov primer kad je vojniku koji ga je udario rekao: "Ako sam krivo rekao, dokaži da je krivo! Ako li pravo, zašto me udaraš" (Iv 18, 23)." Sledstveno Isusovom primeru, evo i i nekih pitanja hrvatskim biskupima.

ZAŠTO je Gornjokarlovačka eparhija, koja je 1940. imala 440.000 pravoslavnih kuća, 1945. imala samo 240.000? U ovoj eparhiji uništeno je 188 od ukupno 220 crkava, a upotrebljivo je ostalo 14. Od 189 srpskih crkava u Lici, Baniji i Kordunu, ustaše su uništile 173, a ostalih 16 bilo je opljačkano. U Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj uništene su bile sve crkve i manastiri, Eparhija banjalučka ostala je bez 100.000 Srba, a arhijerejsko namesništvo u Bosanskoj Dubici je sa 32.687 duša, koliko je imalo 1940, na kraju rata spalo na 13.286 ljudi. Od 1941. do 1945. u NDH je uništeno, spaljeno, oštećeno ili oskrnavljeno više od 450 pravoslavnih crkava, a ubijeno, proterano i pokatoličeno više od milion pravoslavnih Srba.

U NEZAVISNOJ Državi Hrvatskoj je izvršen i veliki zločin nad sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve. U Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj za vreme rata ustaše su ubile 40 sveštenika, u bosanskom delu Eparhije dalmatinske 20, a u Eparhiji gornjokarlovačkoj likvidirali su njih 70. Iz ove eparhije proterano je 86, a posle rata u svoje manastire vratilo se samo 17 sveštenika. Od 21 episkopa, koliko je ih je bilo uoči proglašenja NDH, kraj rata je u svojim eparhijama dočekalo samo njih devet, a ostali su bili proterani ili ubijeni ili zatvoreni. Od maja do decembra 1941, ustaše su ubile još preko 150 sveštenika SPC. Tokom rata iz Hrvatske su proterana 334 sveštenika, 254 popadije i 467 dece.

Mitropolit Petar Zimonjić, pogubljen 1941./Episkop Sava Trlajić/Krunoslav Draganović, Foto Arhiva

U mnogim mestima kao u Vukovaru, Lazama, Markušici, Trpinji, Borovu, Boboti, Pačetinu i Bršedinu, pravoslavne crkve su pretvorene u katoličke, a matične knjige preimenovane u katoličke. Povrh svega ustaše su 5. maja 1941. uhapsile i odmah ubile banjalučkog episkopa Platona Jovanovića, zatim su 12. maja uhvatile i ubrzo likvidirale sarajevskog mitropolita Petra Zimonjića, a sredinom avgusta ubijen je episkop gornjokarlovački Sava Trlajić.

ZAŠTO su među onima koji su vršili ova božja nedela bila 133 sveštenika Rimokatoličke crkve? U ubistvima nedužnih ljudi širom NDH učestvovalo je njih 27.

ZAŠTO je Ante Pavelić odlikovao 219 podanika zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca?

Stepinac je, inače, pozdravljajući proglašenje NDH, pozvao svoje sveštenstvo da ispuni dužnost prema mladoj hrvatskoj državi, u čijem stvaranju je video Božju promisao. U prisilnom pokatoličavanju Srba svoj doprinos je dalo 128 hrvatskih sveštenika. U Stepinčevom izveštaju Svetoj stolici, u martu 1942. godine, on navodi da je već 240.000 bilo pokršteno.

JEDAN od glavnih protogonista nasilnog katoličenja Srba bio je đakovički biskup Antun Akšamović koje je zajedno sa profesorima Bogoslovskog sjemeništa, franjevcima i svim podređenim sveštenicima, pravoslavce prevodio u svoju veru i pretvarao pravoslavne hramove u rimokatoličke. Za zasluge u hrvatskoj ustaškoj državi poglavnik Pavelića je biskupa Akšamovića odlikovao ordenom "Red za zasluge - velered sa zvijezdom". Taj isti biskup, pobornik ustaškog "svetog trojstva" promovisao je u svom govoru u Gospiću, juna 1941. Mileta Budaka: "Jedan dio Srba ćemo pobiti, drugi raseliti a ostale prevesti u katoličku vjeru i tako pretopiti u Hrvate". On će posebno biti nagrađen i od Josipa Broza. Maja 1959. Tito će mu uručiti Orden bratstva i jedinstva prvog stepena! Da li se maršal Jugoslavije bar za trenutak, dok mu je predavao ovo visoko priznanje, prisetio Jasenovca? Da li u ovom njegovom činu može da se nasluti i razlog zašto nikada nije službeno posetio stratište Srba.

Ali, biskup Akšamović nije usamljen slučaj koji je osetio blagorodnost "najvećeg sina naših naroda i narodnosti". U proleće 1942. Krunoslav Draganović, profesor Bogoslovskog fakulteta u Zagrebu, doveo je u Jasenovac specijalnu međunarodnu komisiju, koja je trebalo da ispita da li ustaše "postupaju humano sa logorašima". Među članovima komisije najviše je bilo zvaničnika Vatikana. Posle tronedeljnih priprema uprave Jasenovca da aranžira lažnu sliku logora, čak i organizovanja jedne generalne probe, članovi komisije su dva dana razgledali logor i zaključili da je u Jasenovcu "sve u najboljem redu"!

TRI GODINE kasnije Draganović postaje ključni čovek vatikanskog "Pacovskog kanala", najveće krijumčarske rute za nacističke ratne zločince. Ova mreža za masovno bekstvo organizovana je preko preko posebnog ureda smeštenog u Ulici San Đirolamo u Rimu koje uživao diplomatski status, iako se nalazio izvan teritorijalnih granica Vatikana. Na čelu tog ureda nalazio se Krunoslav Draganović, a njegov pretpostavljeni bio je Đovani Montini, državni podsekretar u Vatikanu. Oni su kontrolisali mutne veze između Svete stolice i odbeglih nacista. Tu su fabrikovani lažni identiteti za gotovo sve glavne ratne zločince, od Adolfa Ajhmana do Pavelića.

Kontraobaveštajni korpus američke vojske (CIC) je imao potvrdu da se hrvatski ustaša i masovni ubica Ante Pavelić krije u Vatikanu i da se vozika rimskim ulicama u automobilu sa diplomatskim tablicama katoličke države. Operativci CIC su znali sve njegove zločine i 7. jula 1947. izdali nalog za hapšenje Pavelića. Nedelju dana kasnije iz centrale je stigao odgovor: "Dalje ruke od Pavelića." Jednom od najgorih masovnih ubica tokom Drugog svetskog rata, dozvoljeno je da ostane bez ometanja u Vatikanu, a potom i da otplovi u Argentinu kako bi pokupio svoj deo napljačkanog nacističkog zlata.

HAPŠENjE Pavelića nije odgovaralo američkim i britanskim službama i finansijskim magnatima u ovim zemljama. Kao prvo, predstavljalo bi "zapanjujuć udarac" ugledu Rimokatoličke crkve. A ako bi se još sudilo Paveliću, on bi možda pokušao da se spase odavanjem kompletne šeme pranja novca u Argentini, a ne samo transporta nacista za Južnu Ameriku. Opljačkano nacističko blago je bilo sklonjeno u Vatikan, odakle će najpre biti prebačeno u Argentinu, a potom nazad do "demokratske" Zapadne Nemačke. I eto objašnjenja: uzrok čudotvornog ekonomskog oporavka Zapadne Nemačke sredinom prošlog veka bio je isti novac opljačkan širom Evrope u toku rata. Valjda je iz tog istog razloga Tito u poslednjm trenutku odustao od već pripremljene otmice Pavelića i prebacivanja u zemlju. I nikad u njegovoj Jugoslaviji nije održano suđenje, u odsustvu, iako je optužnica bila napisana.

Poput biskupa Akšamovića i Krunoslav Draganović je osetio blagorodnost Josipa Broza. U Jugoslaviju se vratio 10. septembra 1967. godine. Tog jutra je ispred tršćanskog hotela "San Đusto" ušao u "mercedes" jugoslovenske registracije i istog dana se obreo u Beogradu. Kakav je to dogovor sa državom napravio lični prijatelj i spasilac Ante Pavelića, ratni zločinac čije je izručenje Jugoslavija od Italije tražila još 1947. godine? Šta se krije iza odluke da se Draganoviću omogući slobodan život i spokojna starost u Sarajevu? U kakvoj su vezi njegov povratak i smena Aleksandra Rankovića godinu dana ranije? Umro je u Sarajevu 5. jula 1983.

Kada sve ove delimično nabrojane činjenice imamo u vidu, onda je jasnije pismo hrvatskih biskupa srpskom patrijarhu i njihova inicijativa da Rimokatolička crkva nadbiskupa Alojzija Stepinca proglasi svetim čovekom. Cilj je - pokušaj negiranja sopstvenog učešća u jednom od najtežih zločina u ljudskoj istoriji "koji su suprotni Hristovu jevanđelju i širenju nebeskoga kraljevstva".

AKŠAMOVIĆ DELIO LETKE

VRHUNAC verskog terora đakovačkog biskupa Antuna Akšamovića bio je rasturanje letaka u leto 1941. u kojima je pisalo: "Gospodin Isus Krist je objavio da će biti jedan ovčinjak i jedan pastir. To znači: bit će jedna Crkva i jedan vrhovni crkveni poglavar, koji je Kristov namjesnik na Zemlji i vrhovni svećenik u Kristovoj Crkvi. To jedinstvo treba da provedemo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Biskup đakovački primio je do sada u Svetu Katoličku Crkvu na hiljade građana, koji su od državnih vlasti dobili svjedodžbu čestitosti".

Preporučujemo

Društvo

0 2

SUSRET SA ISTORIJOM: Ustaše srpsko seme zatirale ubijanjem dece

24. 07. 2022. u 15:00

Društvo

0 2

SUSRET SA ISTORIJOM, BLANKO ČEK ZA UNIŠTENjE SRBIJE: Povodom godišnjice Austrougarskog ultimatuma upućenog našoj zemlji

17. 07. 2022. u 17:14

Društvo

1 1

SUSRET SA ISTORIJOM : Zašto Srbija, koja je imala dva antifašistička pokreta, nema svoj dan početka antifašističke borbe?

03. 07. 2022. u 17:00

Društvo

1 2

SUSRET SA ISTORIJOM - LEKINA ZABLUDA I TRAGIČNA SUDBINA: Kako je SDBi na Rankovićevoj sahrani primenjivao metode zbog kojih je smenjen

26. 06. 2022. u 19:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije