PRISVAJANJE TESLE NE MOŽE DA PROĐE: Promocija istorijske knjige "Hrvatima s ljubavlju" u Šapcu

Vladimir Mitrić

31. 07. 2022. u 06:20

NAVRŠILO se ovog juna 130 godina od posete Nikole Tesle Beogradu. Zabeleženo je da je tom prilikom, obraćajući se studentima Više škole, Tesla rekao: "U vama gledam ja mlado Srpstvo, koje ima da radi na opštem zadatku sviju Srba.

ПРИСВАЈАЊЕ ТЕСЛЕ НЕ МОЖЕ ДА ПРОЂЕ: Промоција историјске књиге Хрватима с љубављу у Шапцу

Predstavljanje dela, Foto V. Mitrić

Vi ste budućnost Srpstva. Ja sam - kao što vidite i čujete - ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi, i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu".

Ovo je na promociji knjige "Hrvatima s ljubavlju", obelodanio znameniti šabački istoričar Branislav Stanković, koji je sa sugrađankom Aleksandrom Ninković Tašić autor tog dela. Promocija je održana u porti Crkve svetih apostola Petra i Pavla u Šapcu, gde je autorima na zanimljivom delu čestitao i protojerej stavrofor Mirko Vilotić, sekretar Eparhije šabačke SPC.

Stanković je publici govorio i o pismu Tesline rođene sestre Marice Kosanović, koje mu je uputila 25. juna 1894. godine: "Čitala sam onaj tvoj članak o Zmaju preveden u "Srbobranu"... Ono više vrijedi za Srpstvo nego puno velikijeh dela. Za ovo nekoliko godina od kako ga ti proslavi, poskočilo je Srpstvo u cijeni pred stranijem narodima, a i Hrvati moraju uvlačiti roge u se. Svakako ne smiju ti reći više da si Hrvat, nego svuda vele, 'naš dični, naš veliki zemljak'".

- Ovakvih i sličnih dokaza da je Tesla bio ne samo Srbin, već Srbenda, ima na svakom koraku, samo ako neko hoće da ih vidi - objašnjava Stanković. -

Ti dokazi su sabrani i sistematizovani u ovoj knjizi. Ona je pisana hladne glave, čistog srca i mirne savesti, i ona stavlja tačku na raspravu kom nacionalnom i duhovnom korpusu pripada Nikola Tesla.

Autori naglašavaju da se ne sme zaboraviti da su ustaše početkom avgusta 1941. godine, gotovo istovremeno kada su klali Srbe u glinskoj crkvi, u Smiljanu i okolini ubile više od 500 Srba, a međunjima je bilo "i desetak njih iz familije Tesla".

- Da se kojim slučajem tog dana zatekao u Smiljanu, sigurno ne bi bolje prošao ni sam Nikola - istakli su autori.

- Njegov spomenik u Gospiću su srušile hrvatske neoustaše početkom devedesetih godina prošlog veka i skinule natpis sa zajedničke grobnice Smiljančana pobijenih u Drugom svetskom ratu koji do danas nije vraćen. Iako su Teslina kuća i crkva obnovljeni, grobnica je i dalje bezimena, pa turisti koji zbog Tesle obilaze Smiljan ne znaju da su u grobnici mučeničke kosti njegovih srodnika i sunarodnika. Verujem da bi za odbranu Teslinog srpstva, blagotvorno bilo da se njegova urna konačno pohrani u Hram Svetog Save.

Autori Branislav i Aleksandra, Foto V. Mitrić

Autori knjige su izneli i stav da smo kao narod, onog dana kad je stvorena Jugoslavija, dobili karcinom, koji je nakon Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast - "metastazirao".

- Njegov uticaj na rastakanje nacionalnog i duhovnog bića našeg naroda je nesaglediv, i Bog sveti zna do kada će se njegove posledice osećati, ako ikada prođu - rekao je Stanković.

On je naveo još jedan primer svojatanja - to je nobelovac Ivo Andrić, koji je sebe odredio i u više dokumenata upisao kao Srbina.

- On se tokom Drugog svetskog rata, pored toga što se u ličnu kartu upisao kao Srbin, upisao i kao ateista, iako se do tada upisivao kao rimokatolik, jer zbog zločina koji su izvršeni nad Srbima u NDH on nije želeo da pripada toj crkvi - istakao je Branislav Stanković.

- Uvidom u njegove autografe videćete da je svoja dela pisao ćirilicom, a jedina stvar koju je sa sobom poneo na dodelu Nobelove nagrade bila je ploča "Marš na Drinu".

Stanković je izrazio žaljenje što deo ovdašnje kulturne javnosti ne uvažava argumente koji idu u prilog odbrani srpskog stanovišta. Kao primer, naveo je da je dvestota godišnjica rođenja Njegoša u Srbiji obeležena više nego skromno za tako važan događaj u srpskoj kulturi, a da je iste godine u Beogradu organizovan festival posvećen Miroslavu Krleži.

SIMBOL STRADANjA

AUTORI knjige su podsetili da je u Šapcu i Mačvi otpočeo genocid nad srpskim narodom u 20. veku.

- Šabac je u Velikom ratu izgubio polovinu svog stanovništva i gotovo je sravnjen sa zemljom. Postao je simbol stradanja i od predratnog Malog Pariza pretvorio se u srpski Verden - naveli su Ninković Tašić i Stanković. - Ništa manje Šabac i Podrinje nisu stradali od Kraljeva i Kragujevca u Drugom svetskom ratu. U jadarskom selu Dragincu, u oktobru 1941, ubijeno je oko 3.000 civila, a u Cikotama je ujednom danu ubijeno 150 dece mlađe od 15 godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

DAČO, JOŠ JEDAN DAČA JE NA PUTU! Zašto je Okanović sinu dao ime po Danilu Lazoviću? Zajedno smo se molili Bogu