Društvo

SUSRET SA ISTORIJOM - RANKOVIĆ LIČNI ŠOFER CRNJANSKOG: Četiri i po decenije od smrti velikog pesnika, pripovedača...

Ivan MILADINOVIĆ

21. 08. 2022. u 17:00

BIO je 29. jul 1965. godine kada je Miloš Crnjanski stupio na tlo Evrope, u luci Kale, s francuske strane Lamanša.

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - РАНКОВИЋ ЛИЧНИ ШОФЕР ЦРЊАНСКОГ: Четири и по деценије од смрти великог песника, приповедача...

Na sebi je imao zimski grombi kaput i šešir, a u ruci je držao kartonski kofer, najverovatnije onaj isti, s kojim je dvadeset i četiri godine ranije iz Lisabona stigao u London. Krenuo je put Beograda koji je u njegovoj trodecenijskoj nostalgiji blistao "kao kroz suze ljudski smeh". Zajedno sa njim su bili Srđa Prica, jugoslovenski ambasador u britanskoj prestonicu i njegova supruga Vukica, sa kojima se bio sprijateljio i provodio brojne sate u prijatnim ćaskanjima. Njihova podrška, u njegovim premišljanjima, da li da nastavi emigrantski život ili da se vrati u zemlju, bila je presudna.

A sve je započelo osam godina ranije kada je u London, na čelu jugoslovenske parlamentarne delegacije, došao Moša Pijade, predsednik Savezne skupštine. Bilo je suđeno da se tada sretnu stari znanci - slikar i "stara komunjara" i pisac i veliki antikomunista.

- Matora budalo vraćaj se kući, tebi je tamo mesto! - rekao mu je Moša.

Ali avaj! Nedelju dana kasnije, 15. marta te 1957. godine, Moša Pijade umire u Parizu. Odlaskom starog, revolucionara, robijaša, ali i masona, "na onu stranu sunca", odložena je i ideja o povratku Miloša Crnjanskog u zemlju.

Tito: Šta je njega, (Crnjanskoga) trebalo dovlačiti ovamo?

Iz emigrantske usamljenosti se polako izvlači približavanjem jugoslovenskim zvaničnicima. Početkom šezdesetih godina, nekako baš u vreme kada Prica dolazi za ambasadora u Ujedinjenom Kraljevstvu, dolazi do konatkta između pisca "Seoba" i Tanasija Tase Mladenovića, pesnika i glavnog urednika "Književnih novina". Pored toga Tasa je tada bio član Glavnog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije i član Glavnog odbora Saveza udruženja boraca NOR-a Srbije. U njihovoj prepisci, pored informacija o književnom životu u Beogradu i Jugoslaviji, otvoreno je i pitanje povratka Crnjanskog.

Pregovori na tu temu potrajaće koju godinu... U nastojanjima da privoli velikog književnika da se vrati u Beograd, Mladenović putuje nekoliko puta u London. Sve troškove boravka finansira Sekretarijat za kulturu na čijem je čelu kontroverzna Stanka Veselinov, inače supruga Jovana Veselinova, prvog čoveka srpske partije.
CRNjANSKI se lomi... Ambasadora Srđu Pricu otvoreno pita - šta on, Crnjanski, može da očekuje u Beogradu, on tamo nema stan... Prica je odmah depešom zamolio Jovana Veselinova za odgovor: šta da kaže Crnjanskom?

Milentije Pešaković, šef kabineta sekretara CK Srbije Jovana Veselinova Žarka, svedoči:

"Veselinov je odmah svojom rukom ispisao odgovor-depešu Srđi Prici: Crnjanskome garantujemo trosoban stan, u zgradi koja će biti za dva-tri meseca završena, useljiva. Do useljenja u stan, obezbeđujemo o trošku Izvršnoga veća Srbije boravak i hranu u apartmanu beogradskog hotela 'Ekcelzior'. Taj tekst sam ja prekucao na pisaćoj mašini i po nalogu Veselinova poslao kabinetu Koče Popovića, sekretara spoljnih poslova Jugoslavije. Pismo je odneo UDBAŠ Milan Basta."

I potomak Srba koji su se, pod Arsenijem Čarnojevićem doselili u Panoniju je prelomio. Pre polaska u otadžbinu Crnjanski je bio nervozan, mešala su se unutrašnja osećanja, čas je bio ushićen, čas uplašen. Bilo je primetno da se nije oslobodio usađenog straha od jugoslovenske policije. Prijatelju u Johanezburgu piše:

"Srećom, više ne ubijaju zbog misaone subverzije, ali je Đilas u zatvoru. Ista ruka. Iste oči, Kainove, iste uši, u Beogradu."

KADA su prešli Lamanš zaputili su se ka Parizu, gde su nekoliko dana bili gosti ambasadora Mite Miljkovića. U Gradu svetlosti je pao dogovor: Crnjanski ide u Nemačku u Augzburg i Minhen da se "seti starih uspomena", a bračni par Prica nastavlja put za Ičiće, kod Opatije, gde su imali vikendicu. Razrađen je plan da pisac iz Nemačke dođe u Trst i da se tamo javi našem konzulatu, a Prica će doći po njega svojim kolima.

Tako je i bilo. Iz Trsta su zajedno krenuli u Jugoslaviju. Na prelazu Kozina, dok su obavljane granične formalnosti, "Crnjanski se sav uvukao u svoj crni grombi kaput", iako je tog dana bilo izuzetno toplo. Bio je zbunjen. Nema policije na svakom koraku, nigde traga "gvozdenoj zavesi" ... Govorio je i: "Strašno mi je da se vratim u Beograd posle toliko godina. Najtužnije mi je što ću videti sve one nekada lepe žene - sada babe".

Priču Miloša Crnjanskog šta mu se desilo u Ičićima, u kući ambasadora Price, posle prve prospavane noći u Jugoslaviju, zabeležio je nedavno preminuli književnik Aleksandar Saša Petrov:

"Ostave mene moji domaćini samog u kući, a odmah ujutro neko zvoni. Otvorim vrata, a pred vratima stoji neki čovek. Lepo obučen, odelo, svetlo, letnje, šešir, kravata, ljubazan osmeh, pa i pre nego što ga upitah ko je i šta hoće, kaže on meni - Ja sam Ranković! A ja njemu - zar već! On se nasmeje! Vidim, ljubazan, koliko može da bude!

Pita on - da li mi je potreban šofer! Šta će meni šofer! Nemam ja kola! Nastavlja on - i kola i šofer! Pomislim ja, znači, došao da me vodi. Zna se kuda! Ali, ovako, sve u rukavicama. Ipak, mislim se, došao lično! Nije poslao druge! Pa i ja ljubazno pitam - a šta će meni kola i šofer?

- Pa dok ste tu, da malo vidite ove krajeve. Dugo niste bili, da se podsetite!

- A ko bi bio moj šofer, ili vodič?

Kaže on - pa ja, zato sam i došao!

- Vi lično?

- Sa najvećim zadovoljstvom... da se nas dvojica upoznamo! Meni je čast da budem u društvu velikog srpskog pisca!"

OPTUŽBE POLITIČKE EMIGRACIJE

NAŠA politička emigracije je godinama Crnjanskoga sumnjičila za šurovanje sa vlastima u Beogradu. Po povratku u zemlju na njega se okomila emigrantska štampa. Londonska "Naša reč" je tako napisala: "Nije samo nostalgija koja je gonila Crnjanskog u Socijalističku Federativnu Republiku. Njegov unutrašnji moralni nemir bila je veća snaga koja ga je lomila i koja ga je slomila, posle toliko godina uspešnog ali mučnog vrdakanja..." Čak su kasnije pisali: "Crnjanski je jedina osoba pred kojom se poklonila Titova tajna policija!"

TADAŠNjI drugi čovek u Jugoslaviji i književnik iz emigracije proveli su skoro ceo dan zajedno. Bili su i na ručku na Učkoj, a uveče proveli nekoliko sati na terasi hotela "Kvarner" u Opatiji. Sve se ovo dešavalo 30. avgusta 1965. godine. Enigma kako je Ranković saznao da je Crnjanski odseo kod Price brzo je razjašnjena. Leka je sa suprugom Slavkom krenuo u posetu njenoj familiji u Sloveniji i usput su svratili do Opatije. I kako to obično biva "gospodin slučaj" je namestio da sretnu Srđu i Vukicu... Docnije će Crnjanski reći svom domaćinu "Pa Ranković se i smeje slatko. Zna i da se šali".

A riječki "Novi list" sutradan će objaviti fotografiju sa ovog susreta.

Prestonica je dostojanstveno dočekala autora "Lamenta nad Beogradom". Mediji su posvetili veliku pažnju njegovom povratku, njegovom osobenom književnom talentu. U tome su prednjačili "Politika" i "NIN", "Književne novine"... nisu zaostajali Televizija i Radio Beograd... Na Kolarčevom narodnom univerzitetu održano je književno veče posvećeno njegovom stvaralaštvu...

Crnjanski je pozdravio Beograđane rečima: "...Sa ovoga mesta govorio sam pre trideset i dve godine, pa hajde da nastavimo"!

Ove njegove reči nisu ostale bez odjeka. Iz Kabineta predsednika Republike 23. decembra leta Gospodnjega 1965. godine, na adrese svih značajnijih državnih i partijskih finkcionera u Srbiji, stiže koverta u kojoj se nalazio nepotpisan tekst sa naslovom:
"Čemu takva dobrodošlica Crnjanskom? Kad se fašizam vraća na svetsku pozornicu, nama se vraća Crnjanski."

U tekstu, pored ostalog piše: "...Zaista je teško biti kratkog pamćenja kada se zna da je ovaj 'nakostrešeni publicista" pretvorio 'svoje lirsko cviljenje u lavež fašističkog čopora' (Đorđe Jovanović) i kada se zna da su svi politički članci Miloša Crnjanskog "pisani na liniji najcrnje nacionalističke, upravo fašističke reakcije, i zaista skoro nepismeni" (Marko Ristić). No i pored toga, Crnjanski se vratio... Prema Crnjanskom je pokazana puna mera tolerancije. Zbog čega? Možda zbog njegovog književnog talenta, ili zbog stila kojim piše? Ali, iz naše surove i dugotrajne škole života naučili smo da izdajnik ne može biti umetnik, naučili smo da izdajnik ubija u sebi stvaraoca...'"

U popratnom pismu iz Kabineta se navodi da je tekst pročitao Tito. Na vrhu, u desnom uglu, ispisano je njegovom rukom "Dobro je da se ovo objavi. T."

U RUKOVODSTVU Srbije zavladala je panika. Tih dana je, po svedočenju Milentija Pešakovića, Crnjanski pozvan na prijem koji je priredio Dušan Petrović Šane, predsednik Narodne skupštine Srbije. A nekoliko nedelja ranije Jovan Veselinov je u svome stanu priredio večeru Milošu Crnjanskom. Na večeri su bili Tasa Mladenović i Srđan Prica sa suprugama. Posle toga i Svetozar Vukmanović Tempo pozvao je na večeru Crnjanskog... Pismo iz Titovog kabineta razorno je delovalo...

Ni sednice Izvršnoga komiteta CK SKJ nisu prošle bez rasprave o povratku Miloša Crnjanskog. Naravno da se prvi Tito oglasio: "Šta je njega (Crnjanskoga) trebalo dovlačiti ovamo? ...Evo, na primer, u Hrvatskoj i u drugim krajevima, gledaju da je to upereno protiv njih. Smatraju da je to bila demonstracija... A neki naši visoki politički drugovi se sastaju i slikaju sa Crnjanskim". Aleksandar Ranković je tek šest meseci kasnije na Brionima shvatio da se to odnosilo na njega.

07. 11. 2021. u 16:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ALARMANTNO! PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA: Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

Svet

0 36

ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti

U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".

04. 11. 2024. u 16:15