Društvo

"JEDINO PROTIV SRBA SU SVI SLOŽNI" Milorad Vučelić - Pronicljivost umnog velikana nam je posejala savremene putokaze

V.N.

15. 10. 2022. u 16:30

VIŠEDECENIJSKO prijateljstvo s Miloradom Ekmečićem me je preporučilo za čast da danas i ovde u ovakvom divnom društvu govorim na promociji njegovih Sabranih dela koje je podvižnički izdao moj dragi prijatelj Zoran Gutović.

ЈЕДИНО ПРОТИВ СРБА СУ СВИ СЛОЖНИ Милорад Вучелић - Проницљивост умног великана нам је посејала савремене путоказе

Foto: Arhiva SANU, "Književnih novina", privatna arhiva porodice Ekmečić i Žane Perišić, dokumentacije "Novosti", "Borbe", "Tanjuga" i "Vikipedije"

Pored prijateljstva, za Ekmečića me veže i više decenija saradnje kroz brojne tekstove i novinske pa i televizijske intervjue (od kojih je jedan višečasovni nestao pod bombama NATO 1999). A jedan je s punim pravom već davne 1992. svrstan u moju knjigu "Razgovora s epohom".(!)

Ali pre svega nas je zbližilo to što je poslednji deo svoga života Ekmečić prevashodno javno delovao kao saradnik "Pečata" (uz dva izuzetka kada je to činio u "Večernjim novostima") i postao prvi dobitnik nagrade "Pečat vremena".

Drago mi je takođe i posebno što je danas među nama i čovek čijom je obrazloženom inicijativom jedna ulica u Beogradu dobila ime našeg Milorada Ekmečića. Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću, jer je on to učinio. I sa očekivanjima da se ne pretvori u "transformativnog lidera", što od njega javno i tajno očekuju neki od visokih činovnika velikih sila. I ne samo njih.

"Za istoriju se inače kaže da je učiteljica života, ali lekove daje kasno, kada nikome više nisu potrebni..."

Kažu, a kaže i Ekmečić, ali da li je baš to tako? Sudeći po onome što je javno izgovarao i pisao poslednjih godina života a odazivajući se na aktualne povode, probleme i pitanja, ne bismo se mogli složiti s njegovim iskazom. Pronicljivost umnog velikana nije nam posejala ni proročanstva, ni puke opise naših teškoća, ni znakove pored puta nego savremene putokaze, prosvetljenja i nauke i pouke.

Foto: Arhiva SANU, "Književnih novina", privatna arhiva porodice Ekmečić i Žane Perišić, dokumentacije "Novosti", "Borbe", "Tanjuga" i "Vikipedije"

Milorad Vučelić na promociji Sabranih dela

Dokazivaćemo to njegovim rečima i stavovima. Počnimo od nekih naslova njegovih tekstova i intervjua koji nisu plod uredničke slobode u opremanju nevezana od onog što stvarno piše:

ŽIVIMO U DOBA rata objavljenog istorijskoj nauci, "Jedino protiv Srba su svi složni", "Mi smo za Ameriku narod koji u sebi nosi opasan virus", "Evropa nije čokolada već vojni blok", "U ovakvu Evropu ne treba žuriti", "Možda će nova ruska revolucija opet drmnuti svetom", "Predstoji nam nova Staljingradska bitka..."

Sve su to naslovi objavljeni između 2011. i 2015.

I zatim sasvim prepoznatljivo:

"Današnje pristajanje naše kulturne javnosti da olako prihvata komande modernizovanja koje dolazi sa Zapada je izraz naše tradicije. Kad god je u prošlosti kakav gestapovski komesar uzviknuo da nema Srba, dobra polovina beogradskih intelektualaca bi povikala da je to zaista tako.

Lako je u Beogradu, narodu razorene istorije vikati: Okanite se prošlosti. Tu tuđe nevladine organizacije (i ambasadori - nap. M. V.) stalno nameću svoju prvu reč u javnom mnjenju i kulturi. Recite to u Moskvi i Pekingu narodima koji stvaraju istoriju kao večiti dijalog prošlosti i sadašnjosti. U tom dijalogu nikome ne pada na pamet da su nacizam i komunizam isto i da je samo američka formula valjana... (2011. 13. 5. "Pečat")

"Sav taj panteon umnih glava; vođa njihovih nevladinih organizacija i javno srpsko mnjenje koje oni stvore je paučina vetru. Varaju se američki stratezi kada misle da će nas unutrašnjim rastakanjem srpske politike, kulture, stila života" - dovesti dotle da "unište virus zla koji vide u Srbima i Srbiji".

"Srbofobija u Americi", i pored njihove poslovične neznavenosti, postoji i definišem je kao "rukavac rusofobije": "To jest, da nema rusofobije i straha da su Srbi večni konjovodci kozaka na južna i toplija područja, ne bi postojala ni srbofobija."

Foto: Arhiva SANU, "Književnih novina", privatna arhiva porodice Ekmečić i Žane Perišić, dokumentacije "Novosti", "Borbe", "Tanjuga" i "Vikipedije"

Milorad Vučelić, glavni urednik "Novosti" okružen gostima na promociji

NAPOLEONOVO PROKLETSTVO iz 1806. godine nas prati, a po kome "samo jedan palac pod ruskom kontrolom na desnoj obali Dunava na Balkanu (Beogradu) znači isto što i rusko zauzimanje moreuza Bosfora i Dardanela".

Mi se moramo, na Ekmečićevom tragu, upitati hoće li nam se to prokletstvo skinuti s vrata ako Rusija sama uskoro i postane podunavska zemlja i sa desnom i levom obalom Dunava u posedu.

"Ovakva Evropska unija je tastatura kompjutera po kojem plešu američki prsti. Sve je zahvatila tradicionalna američka rusofobija... Evropska unija funkcioniše samo u vojnom (NATO) smislu. Tu su svi složni. U pitanjima da se jednom oslobode američke finansijske dominacije pokušavaju (dodao bih - pokušavali su M. V.) nešto da urade, ali bez stvarnih plodova.

Sve zavisi od pitanja da li je mesto Rusije izvan Evropske unije, ili u njoj samoj...". Doduše, "Rusija je odveć velika da bi bila član" pa je pre moguće govoriti o "savezu".

"Rusija Evropi ne daje samo bogatstvo petroleja i gasa. Arnold Tojnbi je za Rusiju govorio da je njena civilizacija varijanta evropske civilizacije, koja vodi razvoj cele Azije...

Evropa bez Rusije nije dovršena, ne zbog toga što bi pomogla da se ruska strana oporavi nego da bi se Evropa uzdigla na jedan novi civilizacijski nivo na kojem nikada ranije nije bila..."

Ekmečić, kao da se odaziva na današnja pitanja o "reformi" UN i Saveta Bezbednosti, kaže: "Status velike sile se nikome ne poklanja, nego ga svaka članica mora izvojevati u nekom pobedničkom ratu, a u tom ratu jednom velikom bitkom. Primer za to je Staljingradska bitka u Drugom svetskom ratu, bez sumnje najznačajnija bitka u istoriji čovečanstva".

Na pitanje sa samog kraja 2014. da li je moguće da se mi Srbi ponovo nađemo u središtu neke svetske krize, Ekmečić odgovara: "Strah me je da izustim da to nije samo moguće nego je i neizbežnost koju mi samo ne stvaramo, nego nam se nameće... Srbi su na nesrećnom strateškom putu koji ne možemo zameniti za neko srećnije mesto...

Građanski rat u Ukrajini je jedan od faktora više sile koja odlučuje o našoj sudbini... To ne znači da ukrajinska kriza mora da eskalira u svetski rat. Moguće su lokalne krize izazvane zbivanjima oko Rusije i naporima SAD da je svedu na drugorazredni faktor u naporima da se globalizuje čovečanstvo ... Novo oružje, kao sad, izumeće se dronovi, i običan svet padaće u besvesticu fobija prema Rusiji. To kovitlanje ne može mimoići nas Srbe."

I na samom kraju:

"Imali su pravo oni koji pišu da više nema međunarodnog prava, nego da je umesto toga došla 'politika uslovljavanja'.

Varamo se mi Srbi kad mislimo da će nam se progledati kroz prste i rešiti naši zahtevi kada ispunimo još jedan uslov.

Berđajev je jednom umno rekao da se "sa krsta ne silazi. Sa krsta snose." Razapeti na krstu, mi sami s njega nećemo sići kad ispunimo sve uslove koji nam se postavljaju. Nas će skinuti, uz nadu da posle možemo doživeti uskrsnuće, sa razvojem novih događaja u svetu."

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NAVIJAČI SU ZAPANJENI: Prvo saznali da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!

NAVIJAČI SU ZAPANjENI: Prvo saznali da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!