Društvo

DUBOKA I NADMOĆNA VIZIJA: Aleksandar Vučić - "Ekmečić nam je ostavio u amanet da nikada više ne ratujemo"

V.N.

16. 10. 2022. u 16:30

PRIJATELj Milorada Ekmečića akademik Matija Bećković ocenio je da se njegovo delo može nazvati dubokom mišlju i nadmoćnom vizijom. Dubokom mišlju analizirao je povesnu faktografiju, a nadmoćnom vizijom, jasnije od mnogih, kroz prošlost video budućnost.

ДУБОКА И НАДМОЋНА ВИЗИЈА: Александар Вучић - Екмечић нам је оставио у аманет да никада више не ратујемо

Foto: Arhiva SANU, "Književnih novina", privatna arhiva porodice Ekmečić i Žane Perišić, dokumentacije "Novosti", "Borbe", "Tanjuga" i "Vikipedije"

Mnogo godina pre smrti predvideo je i do detalja opisao događaje koje danas sa zebnjom pratimo i živimo. Jasno je video krizu u Ukrajini, pomalo i sunovrat ekonomije. Poznajući i shvatajući kauzalnost prirodnih tokova istorijskih kretanja nije imao pravo da bude optimista. Imao je, međutim, svako pravo, a posebno moralno, da nas upozori na sve izazove koje će vreme postaviti pred nama.

Svoje rodoljublje i pripadnost srpstvu nije temeljio na pokličima, mržnji, već na upornom dokumentovanju i analizi naše istorijske građe ma gde i širom sveta ona bila razasuta. Tananim, gotovo pesničkim talentom za detalj, oplemenio je svoj studiozan pristup istoriji, kao istinski naučnik. U amanet nam je ostavio svoju želju da nikada više ne ratujemo. Duboko osećajući proživljeno i preživljeno i nadajući se da će neki koji, između ostalog, i o nama razmišljaju zaključiti da narod koji se 11 puta dizao na razne ustanke ne bi trebalo ponovo pozivati na oružje.

"Dugo kretanje između klanja i oranja" je naslov Ekmečićevog "magnum opusa", koji je istovremeno i citat velikog Andrića, koji je dugi hod srpske istorije, posleratne, 1919. godine upravo tako i definisao. Naslov ovog remek-dela se može smatrati svojevrsnom retrospekcijom, budući da se život samog autora kretao baš između tih krajnosti - "klanja i oranja".

Foto: Arhiva SANU, "Književnih novina", privatna arhiva porodice Ekmečić i Žane Perišić, dokumentacije "Novosti", "Borbe", "Tanjuga" i "Vikipedije"

Izdavači uručuju poklon predsedniku Republike

PROFESOR KUSTURICA kaže da su Ekmečićeve knjige odgovarale strukturi romana u kojima su se odlučujuće istine za našu istoriju ponavljale u refrenima, a ono što se ponavlja u refrenima lakše se i bolje pamti. Mislim da je profesor Kusturica upravo to želeo da kaže, ističući u prvi plan našu veliku i neispunjenu obavezu da radi naših potomaka pamtimo naše pretke.

Dva velika rata koji kao zla kob presecaju život i hod Milorada Ekmečića mogu se posmatrati kao pauze u oranju i to u teškom, najtežem oranju. Oranju i kopanju po našoj nacionalnoj istoriji. U njegovoj porodici je 78 Svetih mučenika prebilovačkih, među njima i otac Ilija. To je prvo klanje u Ekmečićevom životu. Preživeo ga je spletom srećnih okolnosti kao još nezamomčen đak osnovne škole.

Drugi put je od sličnog ili istog noža utekao u maju 1992, kada su ga zajedno sa porodicom uhapsili kriminalci "zelene beretke", zajedno sa porodicom. Stoički je podneo bestidno maltretiranje nakon čega je pušten u kućni pritvor. Znajući da mu, kao uglednom Srbinu, nema života u Sarajevu, organizovao je beg na teritiriju RS.

Ostatak života proveo je u našoj Srbiji, slobodnoj, cenjen kao jedan od njenih najumnijih naučnika, uživajući svetski ugled nespornog autoriteta kada je istorija Balkana, BiH, Srbije i srpskog naroda u pitanju. Oranje je uzeto kao simbol pauze u dugoj povesti našeg stvaralaštva, i daje autoru otklon od svih zala ovog sveta, suprotstavivši sa jedne strane zločinačko i rušiteljsko, a sa druge kreativno i životno.

ZABRINUTOST ZA ISHOD NOVE STALjINGRADSkE BITKE

NASLOVNE STRANE naših istorijskih knjiga krase obično vladarske freske, tu su uvek prikazane krune, žezla i mačevi. Nasuprot tome na naslovnoj strani najvećeg istorijskog bestselera kod nas nalazi se predstava orača koji na bogatoj srpskoj zemlji izorava brazdu iz koje će nići bogati plodovi.

Metaforički nazovimo Ekmečićev boravak na Sveučilištu u Zagrebu, Filozofskom fakultetu u Sarejevu, Zadru, Beogradu, Beču i Prinstonu njegovim dubokim oranjem. Iz brazde koju je on uzorao iznikle su brojne naučne studije na kojima su se obrazovali najznačajniji naučni umovi našeg doba.

Akademik je nosilac Ordena Svetog Save, član senata RS, postao ne političkim, već naučnim i opštenacionalnim radom. Još jednom ću se pozvati na Emira Kusturicu koji je delo Milorada Ekmečića sublimirao rečima da je on bio čovek koji zna sve i to sve sa velikim S. Znanje nije čuvao za sebe već ga je širokogrudo delio sa generacijama studenata i čitalaca koji će svakako sve dok je srpstva izučavati njegovo delo.

Na kraju hoću vama lično gospodine Zorane Gutoviću, zaposlenima u Arhivu Vojvodine i članovima pokrajinske vlade da se zahvalim na sva tri sabrana dela, profesora Krestića, Dejana Medakovića, pre svega akademika Ekmečića, zato što to predstavlja veliko nacionalno delo. Ove knjige kao udžbenici trebalo bi da budu svuda u našim domovima, da svaka naša kuća ima ova sabrana dela, da ponekad nešto naučimo, pročitamo, da sve ono što su ti ljudi ostavili stoji kao podsetnik za budućnost za svako naše dete, za sve one koji dolaze.

I na kraju malo polemike, ne sa Ekmečićem, suviše sam mali da bih mogao to da činim, već sa onim o čemu je govorio Milorad Vučelić, pomalo Slavenko Terzić, zaboravljajući ono što je citirao Vasilije Krestić. Svakako utisak je da će moja upozorenja biti loše prihvaćena, jer u navijačkom svetu i svetu emocija veoma je teško pronaći ugao u kome možete zemlju da čuvate i štitite istovremeno, a da se ne zamerite srcu i duši našeg naroda.

Foto: Arhiva SANU, "Književnih novina", privatna arhiva porodice Ekmečić i Žane Perišić, dokumentacije "Novosti", "Borbe", "Tanjuga" i "Vikipedije"

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije besedi na promociji sabranih dela velikog naučnika

GOVORITE O STALjINGRADSKOJ bici, plašim se da će ona stvarno doći i to brže nego što je bilo ko očekivao. Veoma sam zabrinut za ishod te staljingradske bitke. Po prvi put u istoriji mnogo zabrinutiji znajući šta dolazi sa jedne i sa druge strane. Ne sumnjajući u bilo čiju hrabrost, ne sumnjajući u bilo čiju rešenost i odvažnost, samo se plašim da danas na nešto bolje mogu da računam. Ostaje a gde ćemo mi srbi, a šta ćemo mi sa sobom i hoćemo li uspeti da sačuvamo i desnu i levu obalu Dunava za sebe i svoj narod, a ne za bilo koga drugog. To treba da nam bude najvažnija stvar i da sa tim zavetom i amanetom gledamo u budućnost.

Sa akademikom Ekmečićem imao sam čast da dva puta telefonom razgovaram. To je bio čovek neverovatnog mira, ali čovek koji za razliku od svih nas koji smo u političkoj strasti nekako išli i levo i desno i ispod granica pristojnosti, on je savršeno osećao šta je to što je potrebno srpskoj duši i srpskom srcu a da uvek kada bi sam osetio da je pomalo preterao, vratio bi se na pravu stranu i donosio nepogrešive zaključke. Možda će se neko jednog dana setiti ovih reči, ali pred nama je možda najteži period, teži čak i od onog koji smo imali devedesetih godina prošlog veka.

I na kraju videćete i sami bez obzira na sve sumnje ko će se kako držati, ko će se kako ponašati, ko će sa koliko hrabrosti i odvažnosti u tom procesu učestvovati. Samo sve to ma kakve odluke da sam doneo i da smo doneli neće promeniti činjenicu da me je strah, veći nego ikada, od onoga što se pred Srbijom nalazi. I zato sam srećan što danas prisustvujem ovako važnom događaju, jer znam da smo nešto učinili da najveći od nas budu zapamćeni u istoriji, da o njima brinemo, o svom rodu i o svojoj zemlji.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
POGINUO FUDBALSKI REPREZENTATIVAC! Pre dve godine izbegao smrt pravim čudom, danas nije!

POGINUO FUDBALSKI REPREZENTATIVAC! Pre dve godine izbegao smrt pravim čudom, danas nije!