BEOGRADSKE STAZE STRADANJA: Na mapi budućih školskih ekskurzija biće i mesta masovnih ubistava Jevreja, Roma i Srba u prestonici

R. DRAGOVIĆ

27. 10. 2022. u 08:44

STARO sajmište, Banjica, Topovske šupe na Autokomandi i Jajinci - toponimi su staze bola i stradanja kojima je od 1941. do 1944. godine prošlo više desetina hiljada Jevreja, Roma i rodoljuba koji su ubijeni tokom okupacije.

БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници

Staro sajmište biće memorijalni centar, Foto Z. Jovanović

Ova mesta - nedaleko od strogog centra Beograda - živo su svedočanstvo okupatorskih zločina koja i danas opominju na bestijalnost Drugog svetskog rata.

To je i razlog što su se ove beogradske lokacije našle u okviru inicijative Muzeja žrtava genocida, koja je upućena Ministarstvu prosvete u cilju edukacije učenika osnovnih i srednjih škola o sveukupnom ratnom stradanju tokom Drugog svetskog rata. Ovaj predlog upućen je Ministarstvu prosvete i očekuje se da bude usvojen, pošto prođe propisanu proceduru. Đaci iz svih krajeva Srbije u okviru đačkih ekskurzija i edukativnih izleta otisnuće se ka više desetina lokacija na kojima je stradao naš narod.

Na ovim autentičnim mestima deca bi stekla živu impresiju o razmerama stradanja, koje bi u kombinaciji sa školskim gradivom, najmlađima pružalo neophodnu dozu znanja o počinjenom genocidu nad našim narodom.

Prva streljanja u Jajincima, Foto Vikipedija

Ne postoji nijedan ozbiljan argument, i mimo inicijative Muzeja genocida, da školarci ne obilaze beogradsku "stazu stradanja". Ovim putem bez povratka prošlo je oko 11.000 Jevreja - gotovo celokupna jevrejska zajednica koja je pre nemačke okupacije živela u Beogradu, kao i veliki broj Roma. U logorima na Banjici tamnovalo je i više hiljada zarobljenih propadnika NOV, Ravnogorskog pokreta, komunista i antifašista. Najveći broj njih svoj život je okončao kao žrtva masovnih streljanja u Jajincima.

Neposredno posle ulaska u Beograd, Gestapo je pristupio merama koje su vodile ka "konačnom rešenju jevrejskog pitanja". Odmah po dolasku Nemaca u Beograd, jevrejska imovina je opljačkana, a uvedene su mere - popis, obeležavanje žutim trakama, otkazi, prinudni radovi.

Naredbom vojnog zapovednika za Srbiju 30. maja 1941. godine, Jevreji su stavljeni van postojećih zakona, a krajem juna izdate su prve naredbe o streljanjima kao odmazda za diverzije u gradu. Do oktobra iste godine, sprovedeno je interniranje Jevreja muškaraca starijih od 14 godina u sabirni logor Topovske šupe i logore smrti Banjica i Sajmište.

Do kraja 1941. godine gotovo svi su streljani. Žene i deca internirana su 8. decembra na Staro sajmište, da bi do maja 1942, svi preostali Jevreji, muškarci, žene i deca, takođe, bili streljani.

Ozloglašeni logor Banjica osnovan je 5. jula 1941. na inicijativu nemačkih okupacionih organa koji su imali izvršnu vlast nad logorom, a kojima je pomagala domaća Specijalna policija. Prvi zatočenici su došli četiri dana kasnije, a kroz logor je, prema zvaničnim procenama na osnovu sačuvanih knjiga, prošlo blizu 24.000 ljudi, najviše Srba, dok je ubijeno oko 4.200 zatvorenika.

Najveći deo logoraša sa Autokomande, Sajmišta i Banjice okončao je život u Jajincima - najvećem mestu egzekucije u okupiranoj Srbiji. Na ovom mestu nacisti su od leta 1941. do jeseni 1943. godine ubili najmanje 80.000 muškaraca, žena i dece. Da sve bude gore, Nemci su u Jajincima sproveli i sistematsko uništavanje posmrtnih ostataka streljanih Srba, Jevreja i Roma. Po naređenju okupatorskih vlasti od kraja 1943. do oktobra 1944. godine tela zakopanih planski su ekshumirana, a potom spaljivana, kako bi se uništili tragovi zločina.

DUŠEGUPKA - KAMION SMRTI

TORANj na nekadašnjoj centralnoj hali na Starom sajmištu postao je simbol stradanja u Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Na beogradskoj levoj obali Save, odlukom nemačkih okupacionih vlasti, formiran je logor smrti namenjen smeštanju Jevreja, pre egzekucije.

Posle 1942. on je imao karakter prihvatnog logora za zarobljenike i političke protivnike, koji su odatle upućivani na prinudni rad. Sa Sajmišta je ka Jajincima svakodnevno vozio i specijalni kamion smrti - dušegupka, u kome je gasovima ugušeno oko 8.000 Jevreja i 500 partizana i ostalih antifašista.

Ilustracija V. N.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

BOLJE DA NAM PSUJU MAJKU NEGO DA NAM VIČU SRBIJA! Čuveni Albanac objasnio što su igrači lažne države Kosovo pobegli s terena u Rumuniji