BEOGRADSKE STAZE STRADANJA: Na mapi budućih školskih ekskurzija biće i mesta masovnih ubistava Jevreja, Roma i Srba u prestonici
STARO sajmište, Banjica, Topovske šupe na Autokomandi i Jajinci - toponimi su staze bola i stradanja kojima je od 1941. do 1944. godine prošlo više desetina hiljada Jevreja, Roma i rodoljuba koji su ubijeni tokom okupacije.
Ova mesta - nedaleko od strogog centra Beograda - živo su svedočanstvo okupatorskih zločina koja i danas opominju na bestijalnost Drugog svetskog rata.
To je i razlog što su se ove beogradske lokacije našle u okviru inicijative Muzeja žrtava genocida, koja je upućena Ministarstvu prosvete u cilju edukacije učenika osnovnih i srednjih škola o sveukupnom ratnom stradanju tokom Drugog svetskog rata. Ovaj predlog upućen je Ministarstvu prosvete i očekuje se da bude usvojen, pošto prođe propisanu proceduru. Đaci iz svih krajeva Srbije u okviru đačkih ekskurzija i edukativnih izleta otisnuće se ka više desetina lokacija na kojima je stradao naš narod.
Na ovim autentičnim mestima deca bi stekla živu impresiju o razmerama stradanja, koje bi u kombinaciji sa školskim gradivom, najmlađima pružalo neophodnu dozu znanja o počinjenom genocidu nad našim narodom.
Ne postoji nijedan ozbiljan argument, i mimo inicijative Muzeja genocida, da školarci ne obilaze beogradsku "stazu stradanja". Ovim putem bez povratka prošlo je oko 11.000 Jevreja - gotovo celokupna jevrejska zajednica koja je pre nemačke okupacije živela u Beogradu, kao i veliki broj Roma. U logorima na Banjici tamnovalo je i više hiljada zarobljenih propadnika NOV, Ravnogorskog pokreta, komunista i antifašista. Najveći broj njih svoj život je okončao kao žrtva masovnih streljanja u Jajincima.
Neposredno posle ulaska u Beograd, Gestapo je pristupio merama koje su vodile ka "konačnom rešenju jevrejskog pitanja". Odmah po dolasku Nemaca u Beograd, jevrejska imovina je opljačkana, a uvedene su mere - popis, obeležavanje žutim trakama, otkazi, prinudni radovi.
Naredbom vojnog zapovednika za Srbiju 30. maja 1941. godine, Jevreji su stavljeni van postojećih zakona, a krajem juna izdate su prve naredbe o streljanjima kao odmazda za diverzije u gradu. Do oktobra iste godine, sprovedeno je interniranje Jevreja muškaraca starijih od 14 godina u sabirni logor Topovske šupe i logore smrti Banjica i Sajmište.
Do kraja 1941. godine gotovo svi su streljani. Žene i deca internirana su 8. decembra na Staro sajmište, da bi do maja 1942, svi preostali Jevreji, muškarci, žene i deca, takođe, bili streljani.
Ozloglašeni logor Banjica osnovan je 5. jula 1941. na inicijativu nemačkih okupacionih organa koji su imali izvršnu vlast nad logorom, a kojima je pomagala domaća Specijalna policija. Prvi zatočenici su došli četiri dana kasnije, a kroz logor je, prema zvaničnim procenama na osnovu sačuvanih knjiga, prošlo blizu 24.000 ljudi, najviše Srba, dok je ubijeno oko 4.200 zatvorenika.
Najveći deo logoraša sa Autokomande, Sajmišta i Banjice okončao je život u Jajincima - najvećem mestu egzekucije u okupiranoj Srbiji. Na ovom mestu nacisti su od leta 1941. do jeseni 1943. godine ubili najmanje 80.000 muškaraca, žena i dece. Da sve bude gore, Nemci su u Jajincima sproveli i sistematsko uništavanje posmrtnih ostataka streljanih Srba, Jevreja i Roma. Po naređenju okupatorskih vlasti od kraja 1943. do oktobra 1944. godine tela zakopanih planski su ekshumirana, a potom spaljivana, kako bi se uništili tragovi zločina.
DUŠEGUPKA - KAMION SMRTI
TORANj na nekadašnjoj centralnoj hali na Starom sajmištu postao je simbol stradanja u Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Na beogradskoj levoj obali Save, odlukom nemačkih okupacionih vlasti, formiran je logor smrti namenjen smeštanju Jevreja, pre egzekucije.
Posle 1942. on je imao karakter prihvatnog logora za zarobljenike i političke protivnike, koji su odatle upućivani na prinudni rad. Sa Sajmišta je ka Jajincima svakodnevno vozio i specijalni kamion smrti - dušegupka, u kome je gasovima ugušeno oko 8.000 Jevreja i 500 partizana i ostalih antifašista.
Preporučujemo
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)