SUSRET SA ISTORIJOM, SRBIN KOJI JE U IME RUSIJE OSVAJAO ARKTIK: Inženjer Dragutin Popović, vođa mnogih značajnih ekspedicija

NAPISANA reč pojavi se kad se najmanje nadamo. Sklapajući porodični mozaik iz tmine prošlosti u rodoslovni bukvar uleteo je nenadano beogradski list "Vreme" iz 1932. godine, datum 28. mart. Na celoj drugoj strani najava "jednog interesantnog predavanja".

Foto Shutterstock

Naslov u tri reda: "Prvu naučnu ekspediciju u zemlje leda, Samojeda i belih medveda vodio je jedan Srbin, inženjer g. Popović". Ovaj istorijski članak sa predavanja koje je dan ranije u Rusko-srpskom klubu u Beogradu održao inženjer Dragutin Popović ostao je nepotpisan. Izveštaj se tu završio, čitaoci su ostali uskraćeni za odgovor ko je inženjer Popović, o njegovim srpskim korenima. Ta nepoznanica traje do današnjih dana za Srbiju, kao i Rusiju za koju je istraživao i ostavio mnoga naučna otkrića. Otkrivamo deo tajne: prvi Srbin koji je 1913. godine predvodio naučnu ekspediciju od 100 ljudi i ostao gotovo godinu dana na Arktiku, prišao na 160 kilometara do Severnog pola, rođen je 1869. u selu Zablaće kod Čačka.

Dragutin je prvo dete Avrama Vučetića (Popović), praktikanta čačanskog okružnog suda i majke Hristine. Sveštenik Antonije Adžemović krstio je 27. juna mladenca u tek utemeljenoj mesnoj crkvi u kojoj će gotovo čitav vek služiti Dragutinov stric Vladimir i brat Milan Popović. Kum je bio Petar Ćirić, učenik iz Čačka. Avram i Hristina upisani su kao Čačani, međutim, Avram je rođen u Zablaću gde su mu živeli otac i braća i zato je svog prvenca krstio u rodnom selu. Prezime Vučetić bilo je po rodonačelniku Popovića iz Zablaća Vučeti, čiji je Avram unuk, a Dragutin praunuk. Janićije Vučetić, čiji potomci trajno uzimaju prezime Popović, sredinom 19. veka školuje tri sina: najstariji Adam ostaje na imanju, bio je predsednik zablaćke opštine, Avram odlazi u državnu administraciju i svoja dva sina, Dragutina i Bogoljuba, školuje u Rusiji, a najmlađi Vladimir bio je sveštenik. Tako kaže knjiga starostavna pohranjena u hramu Svetog Arhangela Gavrila u Zablaću.

Posle završene male mature u čačanskoj gimnaziji školske 1883/84. godine, Dragutin u Rusiji najpre završava srednju rudarsku školu, a zatim za inženjera. Oženio se Ruskinjom Raisom Pavlov iz Petrograda, a posle gotovo 40 godina istraživanja, iz vihora građanskog rata posle Oktobarske revolucije porodica Popović primorana je da beži.

Arktik početkom 20. veka, Foto "Profimedia"

Transsibirskom železnicom odlaze u neutralni Vladivostok gde do kraja 1919. čekaju rasplet situacije. Carizam je pao i povratka na staro više nije bilo. Popovići se vraćaju u Srbiju, u Beograd.

"Vreme" potom svedoči: rudarski inženjer Dragutin Popović od 1908. do 1913. proputovao je gotovo celu Rusiju, od Dnjepra do Vladivostoka i od Krima do Ledenog okeana, istraživao Donsku oblast, Altajski reon, Kirgijsku stepu, ceo Turkestan, Usurski kraj na Dalekom istoku, Ohorski reon, Kamčatku, polarne krajeve u koje do tada nije stupila noga Evropljana. Veliki značaj ovog istraživača potvrđuje 1932. i Mihailo Petrović Alas u putopisnoj knjizi "Kroz polarnu oblast", izdanje SKZ. "Jedan naš sunarodnik, rudarski inženjer g. Dragutin Popović, uzimao je učešće u polarnim ekspedicijama i takva istraživanja vršio u Rusiji kada vodi jednu rudarsku ekspediciju na Novu zemlju", zapisao je Mika Alas.

Polarna oblast magično je privlačila krajem 19. i početkom 20. veka istraživače iz celog sveta. Šta se krije ispod stotine metara debelog leda oko Severnog pola nastojao je za jedno rusko naučno društvo da sazna i rudarski inženjer Dragutin Popović. Rezultate višemesečnog ispitivanja objavio je 1915. u žurnalu "Izvestija", a potom u knjižici-brošuri "Olovo na Murmansku". Na 23 stranice brošure, objavljene u Petrozavodsku opisan je put ekspedicije, geografski položaj novootkrivenih predela i klimatske odlike, geološki karakter rudnih žila i procena nalazišta, uslovi eksploatacije, kvalitet rude do koje se dolazilo miniranjem debelih naslaga leda. Navedene su rudarske žice "Olga", "Valentina" i još nekoliko sa detaljnim proračunima prevashodno rude olova koje je bilo oko 80 procenata, srebra i drugih metala.

Ekspedicija Popovića na Novu zemlju imala je čisto rudarski karakter, trebala je da ispita mogućnost eksploatacije uglja, rude olova i srebra, gipsa i drugog rudnog bogatstva. U polarnu oblast, zemlju leda i belih medveda, Popović je poveo oko 100 ljudi, od kojih su 60 bili mineri, 30 iskusni ruski pomorci i 10 raznih vrsta stručnjaka. Prema pisanju "Vremena" ekspedicija je sredinom 1913. krenula iz luke Arhangelsk specijalnim brodom koji je bio zakupljen na godinu dana (dnevni zakup bio je 300 rubalja) i na kome su se nalazile sve potrepštine za istraživače, osim žena, novca i alkohola. Posle tri dana ekspedicija je srećno stigla na Novu zemlju. U jednom fjordu prispeli su uz obalu na kojoj je bilo nastanjeno pleme Samojeda. Malobrojni pripadnici ovog plemena nisu bili kanibali kao što se mislilo, usamljeno su živeli u zemunicama sagrađenim od leda, a iznutra obložene kožama belih medveda. Bili su malog rasta, hranili su se ribom i ulovom, kosih očiju i izraženih jagodica. Govorili su mnogolskim narečjem. Od životinja imali su samo pse sa kojima su sankama putovali do južnijih krajeva ostrva. Žena je bilo manje od muškaraca i zbog toga im je cena bila visoka.

Foto Printskrin

Istražujući Novu zemlju ekspedicija je dostigla do 74 stepena severne geografske širine i od nepronađenog Severnog pola bila udaljena 160 kilometara. Jedna od najvećih teškoća bila je hladnoća jer je temperatura padala do pedesetog stepena Reomirove skale. Prvi put su u polarnoj oblasti odjekivale su razorne eksplozije. Da bi čovek našao skriveno blago, "rušeno je sve što od postanka sveta nije dirnuto". Jedino miniranjem leda moglo se dospeti do rudnog blaga i ogromnog bogatstva za carstvo. Popović je najčešće sam vršio rudarska izviđanja, sa rancem na leđima i opremom udaljavao se dvadesetak kilometara od ekipe. Satima, nekada i čitav dan i noć, inženjer je putovao kroz beskrajan prostor tišine, snega i leda. Popović nije bio samo usamljeni putnik kroz pustinju leda i snega, on je bio zaljubljenik u polarne predele, polarnu svetlost i tišinu.

Na kraju izveštaja to potvrđuje i novinar "Vremena": "Popović je sa izvesnim zanosom i uzbuđenjem govorio o stihijskoj lepoti polarnih krajeva. Ta lepota je u beskonačnom prostoru, u večitom ledu, plivajućim bregovima na kojima su grupe medveda, u ogromnim santama leda koje često zauzimaju prostor od 100 kilometara i sustižu jedna drugu, gomilaju se, stvaraju velika ledena brda i proizvode svetlosne efekte neopisive lepote.

Druga strana lista "Vreme" 28. 3.1932. , Foto Printskrin

Ta lepota u polarnoj svetlosti, koja traje po nekoliko meseci, neopisiva je, te je ne može verno predstaviti nijedan slikar ili pesnik: trećina horizonta dobija odjednom krvavu crvenu boju, zatim menja i mesto i oblik i postaje dugačka svetla pantljika, potom se obrazuje svod koji trepti i menja svetlosne efekte svih duginih boja. Te lepote ima i u polarnim noćima koje mesecima traju, jer sunce nikako ne izlazi i u polarnim danima koji isto toliko traju, jer sunce ne zalazi. A najveća lepota i draž su u apsolutnoj slobodi i bezgraničnom prostoru snega i leda, ničim nedirnutog, u potpunoj usamljenosti u kojoj čovek neposredno, bez crkve, društva, ili ma čega, opšti s Bogom".

SAHRANjEN U BEOGRADU

NIJE poznato da li je Popović u svojoj domovini uspeo da ponovi nešto od svoje uspešne karijere u Rusiji. Ostao je po svemu sudeći stranac u svojoj zemlji, u rodnom Zablaću.

Nažalost, samo podatak iz matične knjige krštenih vezuje Dragutina Popovića za ovo mesto, šture uspomene i porodična čitulja. Avramov i grobovi njegovih sinova rasuti su daleko od Zablaća. Inženjer Popović umro je pred Drugi svetski rat u Beogradu. Na groblje je ispraćen uz muziku.

Preporučujemo

Društvo

1 3

SUSRET SA ISTORIJOM: Veliki rat počeo i završio se u Beogradu

13. 11. 2022. u 09:11

Društvo

0 4

SUSRET SA ISTORIJOM, KAKO JE TITO PRESTAO DA PIJE VISKI: Stenogram poslednjeg razgovora Josipa Broza sa generalima Jugoslovenske vojske

06. 11. 2022. u 10:50

Društvo

4 4

SUSRET SA ISTORIJOM - MISTERIJA MARSELjSKE TRAGEDIJE: Versajskoj Evropi bilo u interesu da skloni jugoslovenskog suverena

09. 10. 2022. u 11:00

Društvo

5 13

SUSRET SA ISTORIJOM - SLOM NEMACA ZA SAMO 45 DANA: Solunski front bio jedna od raskrsnica srpskog naroda

02. 10. 2022. u 17:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije