DRONOM POŠUMLJAVAJU SRBIJU: Istorijski događaj na Fruškoj gori, kompanija Locaiter Technologies u saradnji sa NP "Fruška gora"

TAMO gde ljudska ne može da kroči, na nepristupačnim terenima, pošumljavanje je, ipak moguće. Priroda, nauka i tehnologija prvi put zajedno poslali su snažnu poruku – da pošumljavanje može biti brže, preciznije, efikasnije i održivije.

Foto: D. Milovanović

Prvi put u istoriji Srbije, na Fruškoj gori, demonstrirano je korišćenje precizne AI i dron tehnologije, koju je sprovela kompanija Locaiter Technologies u saradnji sa Nacionalnim parkom „Fruška gora“.

Sa visine, iz drona su, sa visine, poput snežnih pahuljica zimi, na tlo padale autohtone semenke, iz kojih će iznići nova stabla bukve, vođenog rukom dron pilota, koji je koristio specijalizovane sisteme za precizno aero-distribuciju semenskih kuglica.

Foto: D. Milovanović

Kompanija Locaiter Technologies razvija sistem pametnog pošumljavanja zasnovan na upotrebi dronova, veštačke inteligencije i tehhnologijre semennskih kuglica, sa ciljem da se degradirane i teško dostupne površine obmnove na potpuno inovativan način.

Njihov koncept, kako se moglo čuti na ovom, jedinstvenom događaju, na obroncima Fruške gore, podrazumeva, najpre kompletnu analizu terena pomoću dronova, zatim se ti podaci pomoću AI obrađuju, izbor optimalnih vrsta drveća za svaku mikro-lokaciju, kao i precizno rasoipanje semenkskih kuglica iz vazduha.

Foto: D. Milovanović

Na taj način, kako je predočeno prilikom prezentacije, kojoj je prisustvovala i Dragana Ostojić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite živortne sredine, moguće je pošumljavati i nepristupačne terene, bez teške mehanizacije, bez oštećenja tla i uz značajno manju emisiju ugljen-dioksida.

Posebno je istaknut podatak da čak 75 odsto šuma u Srbiji pripada brdsko-planinskim predelima, gde je klasično pošumljavanje izuzetno teško i skupo. Upravu tu, ovakve tehnologije donose najvećui potencijal.

Foto: D. Milovanović

Locaiter iza sebe do sada ima više od 241 hiljade hektara primenjenih semenskih kuglica, više od 540 hiljada kvadratnih metara pošumljenih površina, a skoro tri hiljade ljudi uključeno je u različite projekte obnove šuma i edukacije o zaštiti životne sredine.

Njihova vizija nije samo sadnja drveća, već stvaranje novih, otpornijih i zdravijih šumskih ekosistema koji će moći da odgovorena izazove klimatskih promena, suša, požara i degradacije zemljišta.

Foto: D. Milovanović

Todo Terzić, predstavnik NALED-a, šef jedinice za hranu i poljoprivredu, kazao je da tema pošumljavanja danas prevazilazi pitanje sadnje drveća, i da se govori o borbi protiv klimatskih promena, očuvanju biodiverziteta, zaštiti zemljišta, smanjenju erozije i stvaranju zdravijeg životnog okruženja za buduće generacije.

- Savremene tehnologije poput dronova i AI sistema otvaraju potpuno nove mogućnosti za obnovu prirodnih resursa i upravo zbog toga je institucionalna podrška ovakvim projektima od izuzetnog značaja – kazao je Terzić.

Foto: D. Milovanović

Boris Savović, jedan članova tima stručnjaka u kompanije Locaiter, ekspert za napredne sisteme dronova, tokom demonstracije kako pošumljavanje iz dronova izgleda u praksi, kazao je da se pre pošumljavanja, ne mora prethodno pripremati zemljište, a da je u laboratorijama razvijeno rešenje da specijalni „sprederi“ kuglice semenki, dron plasira seme, i ono se prima u velikim procentima.

- Dron snimi teren i napravi se plan gde treba da se poseje – objasnio je princip pošuljavanja Savović, dodajući da dron ide po definisanoj mapi. - Prednost drona je što može tamo gde ljudska noga ne može i na teško pristupačnim terenima.

Foto: D. Milovanović

Udaljenost dron pilota, koji mora da bude obučen, i da ima sertifikat je tri kilometra, a za dva minuta može da se poseje pola hektara. Za bukvu je klijavost od 30 do 40 procenata. Veliki dron pruža mogućnost da da se pozicionira gde je seme palo. Mali dron može da pošumi do jednog kilometra, a veliki tri kilometra.

Dronovima se može detektovati stanje šuma, da se identifikuju degradirane zone, a i da se precizno definišu površine za sadnju. Nakon ovakovog načina pošumljavanja, sledi višemesečno praćenje uspešnosti, odnosno klijanje, opsatanak, rast.

Foto: D. Milovanović

Zanimljiv je podatak da se na osnovu tipa terena, vrste drveta i ciljne gustine, precizno definiše broj semenskih kuglica po hjektaru. Tako se recimo za sadnju jednog hektara bukve na livadi, sa ciljem da tu nikne 700 stabala, koristi se 2.800 semenskih kuglica.

SEMENSKE KUGLICE

DA bi se sačuvalo seme, i da bi ono proklijalo, kako je objasnio Savović, ono se umotava u vunu.

Foto: D. Milovanović

- To je veoma bitno za održavanje vlage – istakao je Savović, dodajući da je ceo proces dugo razvijan. - Na ovaj način već smo pošumljavali u Sloveniji i Nemačkoj, a u septembru ćemo taj posao raditi i u Kanadi.

Projekat je bitan i za područja koja su pretrpela oluje ili požare. Semenske kuglice omogućavaju brzo i stabilno obnavljanje šuma čak i na zahtevim terenima.

BONUS VIDEO: 

Preporučujemo

Društvo

0 0

PRIPREMITE KIŠOBRANE: Evo gde će da pljušti i grmi

15. 05. 2026. u 16:30

Društvo

0 0

ISKORISTITE MAJSKE POPUSTE: Osiguranje - ključ stabilne i održive poljoprivrede

15. 05. 2026. u 16:00

Društvo

0 10

DRAMA NA NEBU IZNAD SRBIJE Avion iz Hurgade prinudno sleće u Beograd, osoblje prijavilo dim u kabini

15. 05. 2026. u 14:38

Društvo

0 1

TAČNO U 21 ČAS: Na Kuli Beograd večeras počinje odbrojavanje do početka Ekspa

15. 05. 2026. u 14:34

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije