"MONA LIZA" JE LUJZA JAKŠIĆ, LUŽIČKA SRPKINJA: Posle pola veka otkriven identitet tajanstvene dame sa portreta u Muzeju u Smederevu

Јелена Илић
Jelena Ilić

16. 02. 2023. u 06:45

POSLE više od pola veka misterije i spleta neverovatnih slučajnosti, otkriven je identitet smederevske "Mona Lize"!

МОНА ЛИЗА ЈЕ ЛУЈЗА ЈАКШИЋ, ЛУЖИЧКА СРПКИЊА: После пола века откривен идентитет тајанствене даме са портрета у Музеју у Смедереву

Foto N. Živanović

Bezimena, tajanstvena dama sa portreta u Muzeju u Smederevu, koja decenijama zavodi zaljubljenike u umetnost zagonetkom svog porekla, zapravo je evropska lepotica Jelisaveta Ela Jakšić, profesorka u ženskoj školi kraljice Drage, autorka prve gramatike engleskog jezika na srpskom i supruga srpskog diplomate Svetolika Jakšića.

Smederevska "Mona Liza" stigla je na svoju večnu adresu 1966. godine kao deo legata Milana Jovanovića Stojimirovića, diplomate, novinara, upravnika Arhiva Srbije i hroničara Beograda.

- Portret tajanstvene žene smederevskom muzeju poklonio je Ivan Jovanović Stojimirović, Milanov rođeni brat, sa svedočenjem da je Milan poslednji ovozemaljski pogled uputio upravo dami čiji je portret stajao pored njegove samrtničke postelje. U pismu muzeju Ivan je napisao "Moj brat izdahnuo je sa pogledom zaustavljenim na ovom portretu i ja ništa više ne mogu da uradim nego da ga poklonim muzeju" - započinje ovu čudesnu priču za "Novosti" dr Snežana Cvetković, istoričar umetnosti i muzejska savetnica.

Portret dame bez imena i biografije decenijama je čuvan u tami muzejskog depoa, umirovljen u prošlosti i osuđen na zaborav. Sve dok ipak nije odlučeno da bude pokazan publici 2002. godine na izložbi "Uzdarje Milanu J. Stojimiroviću".

- Od tada do danas dama sa osmehom Mona Lize dočekuje posetioce muzeja na ulasku u zdanje, dok je nasuprot nje postavljen Milanov portret, koji kao da je gleda i danas, jednako kao i u samrtnom času - kaže Cvetkovićeva.

Foto N. Živanović

Ona svedoči da je jedino što su znali to da je autor raskošnog tročetvrtinskog portreta čuveni portretista evropske aristokratije Jožef Kopaj (1859-1927), koji je slikarstvo učio kod bečkih virtuoza portretne umetnosti Kanona i Makarta.

Radoznalost i posvećenost, godine istraživanja, nagrađeni su nedavno otkrićem da je zagonetna žena zapravo Jelisaveta Ela Jakšić.

- Od portreta mlade žene, što još uvek piše na pločici pored rama, odjednom smo, listajući arhive, došli do saznanja da je naša "Mona Liza" Jelisaveta Ela Jakšić, supruga srpskog političara i diplomate Svetolika Svete Jakšića - kaže muzejska savetnica.

Kao i put portreta od nastanka do muzejske zbirke, čudesna je i zagonetna sudbina ove dame.

- Bila je vrlo imućna, te je po dolasku u Srbiju svojim novcem pomogla suprugu da pokrene list "Štampa". Predavala je francuski i engleski jezik u Višoj ženskoj školi kraljice Drage i bila autorka prve gramatike engleskog jezika na srpskom. Nadživela je supruga, a tokom Drugog svetskog rata u nekom evropskom hotelu pokraden joj je nakit milionske vrednosti, te je umrla u siromaštvu, sama i zaboravljena - navodi kustos.

Pretpostavlja se da je portret nastao u Beču, nakon Jelisavetinog i Jakšićevog venčanja 1899. ili 1900. godine.

I kao što ova priča ima dramski zaplet dostojan scenariju za film, do zaposlenih u muzeju, sasvim slučajno u isto vreme kad i rešenje misterije, stigao je tekst iz časopisa "Knjiženstvo". Na njega je pažnju skrenula Zorka Papadopulos iz Grčke, iako ne direktni, ali jedini potomak Milana J. Stojimirovića, vlasnika portreta. Kao da je vanvremenskim vezama sam Milan želeo da se konačno sazna istina o dami koja ga je zagonentim pogledom otpratila sa ovog sveta.

- Ispostavilo se da su, paralelno s mojom potragom, istraživač Filološkog fakulteta u Beogradu doktorand Marija Bulatović i njen brat, istoričar umetnosti Nikola Bulatović, sproveli pravu detektivsku potragu za sudbinom ove žene. Tako je njihovo istraživanje definitivno sklopilo mozaik. Saznali smo ne samo ko je "Mona Liza" smederevskog muzeja nego i detalje njenog života - priča Snežana Cvetković.

Dama s portreta, doskora bezimena, zapravo je bila žena sa brojnim imenima.

Istraživanje koje su sproveli Bulatovići bilo je podstaknuto "Pismima iz Soluna" književnice Jelene Dimitrijević. U njima su pisma upućena upravo Lujzi, kako književnica zove svoju prijateljicu Elu Jakšić. U članku Lujza St. Jakšić - aporije jednog genealoškog istraživanja navodi se da "oskudni biografski izvori govore da je Lujza Jakšić, poreklom Lužička Srpkinja, rođena kao Jelisaveta Ela Bernik u Berlinu oko 1860. gde se udala za izvesnog Šveđanina i promenila ime u Alisa Teper. Nakon muževljeve smrti, u Berlinu se upoznaje sa Svetolikom Jakšićem, sa kojim se venčava u Beču 1899/1900. godine, promenivši ime u Lujza". Izvori joj pripisuju i zasluge za osnivanje đačke trpeze. Neki podaci navode da je umrla za vreme Drugog svetskog rata u velikom siromaštvu. Prema drugim izvorima, preminula je 7. februara 1959. godine u 95. godini, a sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.

Ovime je tek razgrnut veo sa života tajanstvene dame, što "Mona Lizi" smederevskog muzeja daje još intrigantniji oreol. Tako će Jelisaveta Ela Jakšić, sa portreta nastalog pre 120 godina, nastaviti da zavodi, inspiriše i uzbuđuje ljude.

VEZA MILANA I MONA LIZE

- Istražujući sam otkrila kako je, najverovatnije, portret došao u posed Milana J Stojimirovića. Naime, njegova druga supruga Spasenija Grebenac i Ela Jakšić bile su kume iz prvog Spasenijinog braka sa Svetolikom Grebencem - kaže Cvetkovićeva.

POČIVA NA RUSKOM GROBLjU U BERLINU

Jelisavetin muž Svetolik Jakšić smatran je za državnog neprijatelja i osumnjičen za saradnju u zavereničkoj akciji protiv kralja Aleksandra Karađorđevića. Smatralo se da je tokom rata bio nemački agent, zbog čega je bio u izgnanstvu neposredno do svoje smrti 1928, a svega godinu dana ranije bio je amnestiran. Svetolik je sahranjen u Berlinu, na ruskom groblju, dok Jelisaveta, koja je rođena u Berlinu, počiva u Beogradu.

SUDBINA VLASNIKA PORTRETA

Milan J. Stojimirović jedini je Smederevac koji je pre rata imao privatne umetničke kolekcije i jedini koji je zaveštao legat smederevskom muzeju. Bio je novinar, diplomata, urednik lista "Obnova", zbog čega je bio proglašen narodnim neprijateljem i osuđen na 15 godina robije. Konfiskovana mu je gotovo celokupna imovina. Njegov legat u smederevskom muzeju čine 34 predmeta, vredne umetničke slike, pisaći sto kneza Mihaila Obrenovića. Smederevskoj biblioteci ostavio je više hiljada knjiga, a celokupnu rukopisnu ostavštinu zaveštao je Matici srpskoj u Novom Sadu. Umro je u siromaštvu u Beogradu 1966. i sahranjen je na Novom groblju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti