UMESTO SLOBODE, NOVINARI DOBILI BRISELSKE "OKOVE: Hoće li mediji u EU i njihovi izvori biti pod prismotrom

NEĆE biti dovoljno ambasada da se novinari u njima sakriju, kao što to čini osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž, ako u praksu uđe prvi evropski zakon o slobodi medija (EMFA), tvrde ugledni srpski pravnici.

Foto Shutterstock, arhiv Novosti

Savet EU je 21. juna usvojio akt koji dozvoljava državama da u mobilne telefone i računare novinara daljinski ugradi špijunski softver, koji omogućava totalnu kontrolu nad svim komunikacijama.

- Ovakav zakon znači gašenje na samo slobode informisanja, već i slobode mišljenja! Ko će uopšte smeti da razgovara sa novinarima koji su apriori označeni kao meta špijuniranja? Zakon se pokazuje kao instrument zastrašivanja izvora, bez kojih novinar ne može da radi! Amandman o špijaniranju je, kaže se, tražila Francuska, koja se predstavlja kao simbol slobode mišljenja i govora. Gde su sada oni "slobodni francuski intelektualci" koji su napadali Srbe i Srbiju osporavajući im pravo na odbranu? Zašto se ne oglašavaju sada, kada je ugroženo pravo na slobodu informisanja i mišljenja - kaže ugledni srpski advokat Veselin Cerović.

Foto Shutterstock, arhiv Novosti

Evropsku uniju je još 2021. potresao špijunski skandal, kada su istraživači 17 evropskih medijskih organizacija i Amnesti internešnela utvrdili da je u EU nelegalno praćeno 50.000 ljudi,među kojima su najbrojniji bili novinari i advokati! Na njihovim telefonima je otkriven špijunski softver "Pegaz", proizveden u Izraelu, koji mogu da kupe samo države. Kompanija Kasperski koja proizvodi antivirusne programe je "pegaz" nazvala "totalnim nadzorom" jer omogućava snimanje razgovora, izvlačenje poruka, fotografija, mejlova, aktiviranje mikrofona i kamera, a da vlasnik toga nije svestan, jaš manje njihovi izvori.

Foto Shutterstock, arhiv Novosti

Skandalozni rezultati istraživanja inicirali su donošenje EMFA, a Evropska komisija je kao njegove ciljeve navedela osiguranje slobode uredničkog odlučivanja u medijima, zaštitu novinara od špijunskog softvera, nezavisno finansiranje javnih medija, transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja u njima, kontrolu koncentracije vlasništva nad medijima, zaštitu od manipulisanja sadržajima velikih platformi(big tech) i osnivanje Evropskog odbora za medije. U maju 2023. tekst zakona je bio gotov, a novinari su njegovim odredbama bili zaštićeni od proizvoljnog špijuniranja. Prigovor na takvu "preveliku zaštićenost" uložila je Francuska i zahtevala da se olakša špijunaža novinara i njihovih izvora zbog "nacionalne bezbednosti". Praksa je odavno pokazala da je značenje tog pojma veoma rastegljivo u odnosu na to ko ga tumači.

- Osnovna premisa i zvezda vodilja u razvoju svakog demokratskog društva je sloboda čoveka i sloboda ličnosti. Sloboda podrazumeva da ne postoji neko ko će da vrši bilo kakav vid nadzora, nad bilo kime, bez prethodno zakonom predviđenih uslova. Zakon koji je usvojio Savet EU je čista podvala da bi se stavio pod nadzor i kontrolu jedan od najbitnijih segmenata svakog slobodnog društva - novinarstvo! Prisluškivanjem novinara ne krši se sloboda samo njemu kao građaninu, to je fašizam! Jer, kod fašizma je svaki vid ograničenja slobode dozvoljen u ime uzvišenog cilja, a u ovom zakonu je taj cilj navodna zaštita društvenog poretka i građana. To je samo igra reči čiji je pravi smisao kontrola i nadzor novinarstva kao profesije koja štiti društvo od loših pojava jednako kao i tužilaštvo i policija - kaže poznati srpski advokat Nebojša Perović.

Foto Shutterstock, arhiv Novosti

Kada je Evropska federacija novinara(EFJ) došla do izmenjenog predloga EMFA zajedno sa više od 60 novinarskih i građanskih organizacija iz cele Evrope, poslala je apel Savetu EU apelujući da ne usvaja nakaradni zakon. Pravni stručnjaci koji su pomagali novinarima uočili su da u tekstu zakona nema odredbe da se neko može staviti pod nadzor samo ako za to postoji odluka suda!

- Trenutni predlog Saveta ne uključuje mere koje mogu da zaštite osnovna prava, kako to zahtevaju Ugovor o Evropskoj uniji i Povelja o osnovnim pravima. EMFA bi stoga trebalo da sledi osnovne standarde ugrađene u sudsku praksu Suda pravde EU i Evropskog suda za ljudska prava. Na primer, mora da sadrži delotvorno, obavezujuće i smisleno prethodno odobrenje nezavisnog sudskog organa - upozorava se u apelu.

Advokat Perović otkriva da zašto su "zaboravljena" precizna ograničenja nadzora:

- Moguće je da pojedini ugledni novinari čija reč ima izuzetnu težinu u društvu izvrše neko krivično delo manjeg značaja i da ih time ucene i stave pod svoju kontrolu oni koji ih prisluškuju. Sveobuhvatnim prisluškivanjem kakvo omogućava špijunski softver može duboko da se prodre u nečiju privatnost, a ucenom takvim podacima "prisluškivači" mogu da drže u šaci novinare. Ovakav Evropski zakon o slobodi medija znači da neko hoće da uvede fašizam pod maskom demokratije. Kao poslenika prava mislim da je to izuzetno opasno po Evropu i po njene žitelje, pa čak i ceo svet.

Sa druge strane moguće je da pojedini ugledni novinari čija reč ima izuzetnu težinu u društvu izvrše nekoo krivično delo manjeg značaja pa da ih ti isti koji ih prisluškuju ucenjuju i stave pod svoju kontrolu da pišu i izvešatavaju u njihovom interesu da ne bi obzaninli šta oni rade u privatnom životu. Ili čak da tim prisluškivanjem duboko prodru u nečiju privatnost i da samim podacima iz privatnosti će moći da drža u šaci novinare. Prevedeno na narodski jezik to znači da neko hoće da uvede fašicam pod maskom demokratije. I za mene lično kao poslenika prava mislim da je to izuzetno opasno po evropu i po žitelje Evrope, pa čak i sveta.

Arhiva

Ovakav zakon znači gašenje novinarstav, gašenje javne reči i ustanove i proefsije koja ima moć kao policijka i tužilaštvo. Imamo nebrojeno primera da su zatajaili i poloicija i tužilaštvo, a da je novinastvo uspelo da podigne njihov nivo rada.

Evropski nadzornik za zaštitu podataka ocenio je u svojim preliminarnim napomenama da je nivo mešanja savremenog špijunskog softvera u pravo na privatnost je toliko ozbiljan da "u stvari lišava" pojedinca ovog prava.

- Sadašnji kompromisni tekst, umesto da štiti novinare i njihove izvore, legalizuje upotrebu špijunskog softvera protiv novinara... Nacrt stava Saveta briše iscrpnu listu krivičnih dela koju je Evropska komisija postavila u članu 2. stav 17. da bi je zamenila listom utvrđenom "Okvirnom odlukom o evropskom nalogu za hapšenje", uslovljenu maksimalnom kaznom pritvora od najmanje tri godine i sa svim kažnjivim krivičnim delima maksimalnom kaznom zatvora od pet godina, prema nacionalnom zakonu. Ovo ima za posledicu masovno proširenje liste nedela kojima se opravdava primena špijunskog softvera protiv novinara i novinarskih izvora - upozorila su medijska udruženja.

Uprkos ovim razumnim upozorenjima Savet EU je usvojio postojeći tekst zakona. Ako ga, kako je predviđeno, do 2024.verifikuju parlamenti država članica, on će početi da važi na teritoriji cele EU.

Foto AP

SVAKI NOVINAR ASANŽ

UKOLIKO Evropski zakon o slobodi medija u sadašnjm obliku uđe u sudsku praksu EU ceo svet će biti ugrožen, kaže advokat Veselin Cerović.

- Svako će moći da se pozove na totalitarni nadzor u "demokratskoj EU" i uvede totalitarizam. Kako on funkcioniše vidimo na primeru Džulijana Asanža, mučenika za istinu, koga SAD neljudski progone. Tekst zakona kakav je prihvatio Savet EU pretvara svakog novinara u Asanža.

NEMCI KROJILI ZAKON

U aprilu 2023. predsednica Evropske federacije novinara, Renate Šreder je na konferenciji "Stanje medija u EU, otvorena pitanja" u Briselu upozorila je da "nemačka žuta štampa pokušava da oblikuje budući evropski zakon o slobodi medija, a izvestilac Evropskog parlamenta im pomaže", navodeći kompanije koje su vlasnici medija širom EU ali i van nje. Šrederova je naglasila da su na raspravu o medijskom zakonu uglavnom bili pozvani izdavači i penzionisani advokati, a ne novinari.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije