PROTERALI SRBE, PA SAD PRAVE MUZEJ ZLOČINA: Priština krenula u formiranje institucije gde će skupljati dokaze o stradanju samo jedne strane

DA su prištinske vlasti definitivno krenule u, ranije najavljivanu, akciju formiranja muzeja žrtava, potvrdio je pre dva dana ministar kulture, omladine i sporta u prištinskoj vladi Hajrula Čeku. Ali, iz njegove izjave jasno se vidi da su žrtve obojene samo jednom nacionalnom bojom - albanskom, kao i da su počinioci isključivo Srbi.

FOTO: Arhiva novosti

Naime, Čeku se oglasio na svom "fejsbuk" profilu posle sastanka Radne grupe za izradu koncepta za osnivanje Muzeja za dokumentovanje i prezentaciju zločina bivše Jugoslavije i Srbije nad Albancima na Kosovu (MKOS). Ova radna grupa formirana je u junu, a Čeku je na društvenim mrežama napisao da "Kosovo sigurnim koracima radi na izradi koncepta za osnivanje Muzeja", kao i da je na sastanku radne grupe razgovarano o konceptu, konkretnim koracima, tekućem radu i podeli odgovornosti.

FOTO: Arhiva novosti

-Kosovo će imati dostojanstvenu muzejsku instituciju u kojoj će naša istorija biti dokumentovana, predstavljena građanima, posetiocima i prenošena novim generacijama, a za to ćemo uzimati najbolje primere u svetu - napisao je.

Priču o osnivanju ovakvog memorijala još 2019. godine pokrenuo je tadašnji predsednik parlamenta u Prištini Kadri Veselji, jedan od osnivača OVK, prijatelj Hašima Tačija i nekadašnji šef tajne službe ŠIK. Veselji se pominje u izveštaju Dika Martija u vezi sa trgovinom ljudskim organima, a uz Tačija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, nalazi se na optuženičkoj klupi pred specijalnim međunarodnim sudom u Hagu. Četvorica lidera OVK terete se za ratne i zločine protiv čovečnosti, za nezakonito hapšenje, pritvor, okrutno postupanje, mučenje i protivpravno ubijanje i progon Srba, Roma i Albanaca koji nisu podržavali OVK.

FOTO: Arhiva novosti

Veselji je 2019. najavio i muzej genocida i memorijalni centar za žrtve rata na Kosovu, a kao lokaciju je pominjao železničku stanicu u Prištini, da bi se "obeležio progon oko milion Albanaca, koji su počinili pripadnici srpskih snaga."

Vlada u Prištini usvojila je početkom prošlog meseca predlog odluke o formiranju Radne grupe za izradu koncepta za formiranje Muzeja, a protiv je glasao samo ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.

Ni u jednom od dokumenata, niti u izjavama prištinskih zvaničnika nisu pomenute srpske i nealbanske žrtve. Nije pomenuto ni da je tokom juna 1999. godine sa Kosmeta izgnano blizu četvrt miliona Srba i nealbanaca, kao ni da je tokom nasilja na KiM, u martu 2004, ubijeno najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga. Tada je proterano 4.012 Srba.

FOTO: Ministarstvo kulture u Prištini

Podaci Komisije za nestale Vlade Srbije pokazuju da se oko 1.620 osoba i dalje vodi kao nestalo na KiM, od čega 563 Srba i drugih nealbanaca.

Podaci Kancelarije za KiM pokazuju da je ukupan broj etnički motivisanih napada samo od Kurtijevog dolaska na vlast, 1921. godine, više od 380. U istom periodu zabeleženo je 54 napada na vernike i objekte SPC na KiM, od obijanja i pljačkanja hramova, preko kamenovanja i razbijanja prozora, do ispisivanja grafita i uništavanja crkvenih zastava. Zabeleženo je i 15 napada protiv srpske dece i prebijanja dvanaestogodišnjaka i trinaestogodišnjaka, zastrašivanje, čak i pucanje na dečaka od 11 godina dok je nosio badnjak!

- Odluka privremenih vlasti u Prištini da osnuju parapolitičku instituciju koja bi se bavila dokumentovanjem zločina koje su, kako navode, počinile Jugoslavija i Srbija nad Albancima, od 1918. godine, pa do kraja jugoslovenskog razdoblja, ukazuje na nameru da konstruišu poželjni istorijski narativ sa ciljem kriminalizacije jugoslovenske i srpske države, a pre svega srpskog naroda - kaže za "Novosti" Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.

Po njemu, ovakav potez ne čudi, jer je u pitanju logičan sled prethodnih pokušaja falsifikovanja istorije, ne samo dvadesetog veka, već i srednjeg i novog.

- Činjenica da osnivaju muzej koji će se baviti javnom memorijalizacijom žrtava, isključivo pripadnika albanskog naroda, govori o političkim motivima, a nipošto o naučnim i humanim. Postavlja se pitanje da li će se ta paraustanova baviti i civilnim žrtvama nealbancima: Srbima, Romima, Jevrejima, pa i Albancima koji nisu bili pristalice kvislinških formacija u Drugom svetskom ratu, kao ni terorističke i separatističke OVK, krajem dvadesetog veka - dodaje Ristić, i naglašava da je logično da tzv. "Republika Kosovo, paradržava, osniva paraustanovu kulture, koja će negovati selektivnu kulturu sećanja i, u najavi, suprotnu istorijskim činjenicama".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije