Društvo

SVAKI SEDMI U INVALIDSKOJ PENZIJI: Nekada je trećina svih koji završe radni vek odlazila zbog bolesti, danas je broj tih rešenja prepolovljen

OD 1.646.188 penzionera u Srbiji, njih 236.404 su invalidski. Fondu PIO svake godine stiže oko 13.000 novih zahteva, ali jedva da polovina bude usvojena.

СВАКИ СЕДМИ У ИНВАЛИДСКОЈ ПЕНЗИЈИ: Некада је трећина свих који заврше радни век одлазила због болести, данас је број тих решења преполовљен

Foto Tanjug

Pre samo dve decenije, pokazuje statistika, Srbija je imala oko 420.000 invalidskih penzionera.

Aleksandar Milošević, zamenik direktora Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje, nedavno je rekao za Javni servis da je ovih 13.000 zahteva za invalidsku penziju koji stižu godišnje u Republički fond PIO samo petina svih zahteva koji stižu za veštačenje lekarima. Njihovi lekari, osim invalidske penzije, veštače i telesna oštećenja, tuđu negu i pomoć centara za socijalni rad, itd.

Najčešći uzrok za traženje prevremene penzije, u čak trećini slučajeva, jesu kanceri. Slede bolesti krvotoka, a oko 10 odsto zahteva tiče se duševnih poremećaja. Prohodnost za invalidsku penziju je oko 50 odsto.

- Ukoliko nemate sve uslove za invalidsku penziju, naši lekari vam neće dati pravo na nju, već će napisati da lečenje nije završeno i posavetovaće osobu da kroz bolovanje ili još malo nekog rada ostvari svoje pravo - objasnio je Milošević.

Foto AP

 

Kriterijumi za prevremeno penzionisanje prvi put su pooštreni 2003. godine, a zatim i 2014. godine, kada je broj drastično smanjen. Pre dve decenije promenjen je zakon, u momentu kada je gotovo trećina ukupnog broja penzionera u Srbiji bila penzionisana po osnovu invalidnosti. Danas taj procenat, prema rečima Miloša Grabundžije iz Sindikata penzionera Nezavisnost, iznosi 14,36 odsto.

Posle vanredne revizije, ispostavilo se da je bilo mnogo malverzacija, pa je ukinuto nekoliko stotina penzija. Zato sada svaki nalaz koji veštaci rade u Fondu PIO, obavezno ide na reviziju i kontrolu.

NEOPHODNI USLOVI

PRAVO na invalidsku penziju imaju oni čiji je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža. Ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina radnog staža osiguranja. Izuzetak su oni osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre tridesete godine života. U tom slučaju, ako imaju do 20 godina života, potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja, do 25 godina potrebne su dve godine staža i do 30 godina potrebne su tri godine.

- Prosečna invalidska penzija iznosi 35.043 dinara - kaže Grabundžija. - Kod većine je mnogo manje, a taj iznos dobijaju uz tuđu negu i pomoć. Njima najviše novca odlazi na lekove, a upravo za njih imaju najmanje. Nedavno nam je dolazio mlad čovek koji je stradao na građevini. Ima 13,5 godina staža i on je, recimo, dobio invalidsku penziju, ali ona, kad se odbije tuđa nega, iznosi svega 21.000 - kaže Grabundžija.

On dodaje i da su od januara do maja ove godine invalidske penzije porasle za 21,42 odsto. Međutim, mnogi ne uspevaju da ih dobiju, pa problem rešavaju ili konstantnim bolovanjima ili, kako kaže, zapošljavanjem na određeno vreme. Uprkos tome oni se, prema Grabundžijinim rečima, ne obraćaju za pomoć da bi eventualno pokrenuli sudski spor.

Podaci Fonda PIO pokazuju da muškarci invalidsku penziju prosečno uživaju 20 godina, a žene 23. Ovi penzioneri oba pola prosečno su prošle godine imali 74 godine u momentu kada su preminuli.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA JE ZGROŽENA: Dobila je ovu vest i ne može da veruje da se to dogodilo

RUSIJA JE ZGROŽENA: Dobila je ovu vest i ne može da veruje da se to dogodilo